VASKRŠNJE RADOSTI

U nedelju, 5. maja, pravoslavni vernici širom sveta proslavljaju jedan od najvažnijih i najradosnijih verskih praznika - Vaskrs, koji obeležava vaskrsenje Isusa Hrista. Ovaj praznik ne samo da ima dubok verski značaj, već je i prilika za okupljanje porodice, slavlje i poštovanje tradicija koje se prenose s kolena na koleno.

- Najradosniji hrišćanski praznik ove godine obeležavamo 5. maja, jer pripada grupi pokretnih praznika. Ipak, za ovaj praznik možemo reći da nije mnogo bogat običajima, bar ne u onoj meri u kojoj bi to odgovaralo njegovom značaju. Može se pretpostaviti da je nedostatak narodnih vaskršnjih običaja povezan sa pokretljivošću ovog praznika, a narodu je uvek bilo jednostavnije i lakše da običaje vezuje za praznike koji su u vremenskom smislu fiksirani. Svakako, običaji koji se na ovaj dan praktikuju vezani su za farbanje jaja, darivanje i mešenje obrednog hleba – započinje priču o Vaskrsu etnolog Narodnog muzeja Kruševac, Jovana Stojković i dodaje da je jedan od ključnih običaja vezanih za pravoslavni Vaskrs je farbanje jaja.

- U našoj tradicionalnoj kulturi jaje predstavlja simbol života i shodno tome zastupljeno je u mnogim običajima koji imaju za cilj da obezbede plodnost i rođenje. Za obeležavanje Vaskrsa specifično je farbanje jaja, što ga čini prepoznatljivim praznikom u odnosu na druge koje praznujemo u toku godine. Crvena boja je uvek bila obavezna za farbanje vaskršnjih jaja jer ova boja asocira na nevino prolivenu krv Gospoda Isusa Hrista, predstavlja boju vaskrsenja, radosti, plodnosti, pobedu života nad smrću. U mnogim krajevima naše zemlje to je bila i jedina boja kojom su se farbala vaskršnja jaja, a u nekim starim izvorima Vaskrs je nazivan i praznikom crvenih jaja. Kao praznik Hristovog vaskrsenja, možemo reći da ovaj praznik predstavlja dan radosti, a vaskršnja jaja su bila upravo sredstvo da se sveopšte raspoloženje iskaže. Jaja se farbaju i šaraju tokom Velike nedelje koja prethodi Vaskrsu, a najčešće na Veliki Petak ili subotu. Bojena tj. šarena jaja predstavljaju najprepoznatljivije obeležje vaskršnjeg svetkovanja. Njima su se pripisivala i određena svojstva, što se prvenstveno odnosilo na crvena jaja. U tom smislu su se ljudi u prošlosti mrsili na ovaj dan upravo crvenim jajima da bi bili zdravi tokom godine. Svakako, nije ni svako jaje imalo isti značaj i tu treba naglasiti da je posebnu ulogu imalo prvo ofarbano crveno jaje. Predstavljalo je predmet posebnog uvažavanja i ovo jaje se čuvalo tokom cele godine, nazivalo se čuvarkuća, čuvar, stražar ili strašnik. Naziv je varirao od kraja do kraja, a verovalo se da ono ima zaštitnu ulogu, da štiti porodicu i čitavo domaćinstvo od bolesti i vremenskih nepogoda. U mnogim krajevima naše zemlje deci su sveže ofarbanim prvim crvenim jajetom trljali obraze kako bi bila zdrava i rumena tokom cele godine, a zabeleženo je i umivanje vodom u kojoj bi crveno jaje prenoćilo. Sve ovo je praktikovano sa ciljem da se obezbedi dobro zdravlje. Stoga je i do danas ostala praksa da se prvo jaje ofarba crvenom bojom, a potom izdvaja i čuva do narednog Vaskrsa. Ipak, pored crvene boje, jaja su se ukrašavala i farbala i drugim bojama. Tako su domaćice u prošlosti koristile lukovinu, orahovinu, list dunje, korpivu, mlečiku, kukurek- sve ono što se moglo naći u prirodi za dobijanje raznih boja kao što su crvena, borda, braon, žuta, zelena, plava – priča Stojković i napominje da pored farbanja jaja, običaj njihovog darivanja, razmenjivanja i kucanja takođe predstavlja značajnu odrednicu vaskršnjeg svetkovanja.

Tradicionalna hrana koja se služi tokom Vaskrsa varira od regiona do regiona, ali postoji nekoliko zajedničkih jela koja se često nalaze na trpezama pravoslavnih domova. Ipak, na trpezi posebno mesto zauzima obredni hleb koji se za tu priliku posebo mesi.

- Vaskrs predstavlja i završetak Velikog posta koji traje sedam nedelja, stoga je i praznična trpeza koja se priprema za ovaj dan raznovrsna i svečana ali ipak pripremljena u skladu sa opštim društvenim prilikama i mogućnostima domaćinstva. Uglavnom, na trpezi su se neizostavno nalazili posebni obredni kolači i farbana jaja. Vaskršnji obredni hleb se mesio ujutru na dan praznika, a ono po čemu se razlikuje od drugih hlebova koji se takođe pripremaju pri obeležavanju značajnih praznika tokom godine, jesu upravo vaskršnja jaja koja su se umetala u sam hleb. Pored hleba, domaćice su mesile i male kolačiće u koje su ovom prilikom stavljale po jedno vaskršnje jaje, a potom ih darivale kako ukućanima, tako i gostima koji dođu da čestitaju praznik – navodi Jovana Stojković, etnolog Narodnog muzeja Kruševac.

U Srba, Vaskrs je posebna prilika kada je cela porodica na okupu, a tokom ovog dana neretko se organizuju i nadmetanja u kucanju jaja, posebno među najmlađima. Isto tako, ovo je prilika i za deljenje radosti i blagostanja sa onima koji su manje srećni, te mnoge porodice doniraju hranu i novac siromašnima, posebno tokom ovog praznika, u duhu Hristove ljubavi i saosećanja prema bližnjima.

NOĆ MUZEJA SUTRA U KRUŠEVCU

U TOKU ZAMENA STOLARIJE NA ZGRADI DOMA SINDIKATA U KRUŠEVCU

ZA NAJBOLJE KARATISTE KARATE KLUBA KRUŠEVAC ODRŽAN PRIJEM U GU KRUŠEVAC

OBELEŽEN DAN OŠ „DRAGOMIR MARKOVIĆ“

PRIVREDNICIMA RASINSKOG OKRUGA PREDSTAVLJEN SAJAM „CHINA BRAND FAIR 2024“ U BUDIMPEŠTI

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN PORODICE

POSTAVLJENE PRVE „EMOTIVNE TABLE“

PRIJEM UČESNIKA MEĐUNARODNOG TAKMIČENJA „DABAR“

UNAPREĐENJE MENTALNOG ZDRAVLJA MLADIH- PROJEKAT SA VELIKIM CILJEM I DOSTA AKTIVNOSTI

KRUŠEVAČKIM PRIVREDNICIMA PREDSTAVLJENA INNO-VERSE PLATFORMA