ZORAN TOMIĆ: ZNANJE , MLADI I NOVE TEHNOLOGIJE – PUT KRUŠEVCA KA RAZVOJNOJ ERI

Zoran Tomić, član Predsedništva Srpske napredne stranke i savetnik u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, govori za „Pobedu“ o razvoju srpske nauke, potencijalima Kruševca, Regionalnom industrijsko-tehnološkom parku, mladima i političkoj odgovornosti. U razgovoru se osvrće i na rezultate lokalne vlasti, ali i na ono što, kako ističe, tek treba uraditi kako bi Kruševac postao grad u koji će se mladi vraćati.

Šta je danas najveći problem srpske nauke i šta Ministarstvo konkretno radi da ga reši?

Ako bih morao da izdvojim jedan ključni izazov srpske nauke, rekao bih da je to kako da ogroman potencijal koji imamo u ljudima, znanju i institucijama još snažnije pretvorimo u razvojni potencijal Srbije.

Imamo izuzetne istraživače, mlade ljude koji ravnopravno rade sa kolegama iz najrazvijenijih država sveta i institucije sa ozbiljnom naučnom tradicijom. Naš zadatak je da im omogućimo da svoje najbolje rezultate ostvaruju u Srbiji, ali i da njihovo znanje ne ostane samo u naučnim publikacijama, već da postane nova tehnologija, patent, proizvod, startap ili konkretno rešenje za privredu i društvo.

Zato Ministarstvo istovremeno ulaže u mlade istraživače i doktorande, naučnoistraživačku infrastrukturu, projekte i institucije, ali i u snažnije povezivanje nauke sa privredom i inovacionim ekosistemom. Posebno je važna internacionalizacija, jer Srbija mora biti deo velikih međunarodnih istraživačkih programa, partnerstava i tehnoloških tokova.

Nova Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija 2026–2030. treba dodatno da poveže sve ove elemente. Naš cilj nije nauka koja postoji sama za sebe, već nauka koja menja Srbiju. Znanje danas predstavlja osnov ekonomskog razvoja, tehnološke suverenosti i konkurentnosti. Zato Srbija mora biti među državama koje stvaraju budućnost, a ne među onima koje je samo čekaju.

Kao Kruševljanin i funkcioner u Ministarstvu nauke, šta možete konkretno da uradite da Kruševac dobije veći značaj u oblasti nauke i inovacija?

Pre svega, ja sam Kruševljanin i gde god da radim i koju god funkciju da obavljam, smatram svojom obavezom da znanje, kontakte i mogućnosti koje imam koristim i za razvoj svog grada.

Danas imamo veliku priliku da Kruševac pozicioniramo kao jedan od važnih regionalnih centara inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji. Regionalni industrijsko-tehnološki park predstavlja najvažniji korak u tom pravcu, posebno jer se Republika Srbija, preko Ministarstva nauke, uključuje u njegovu vlasničku strukturu.

Međutim, nije dovoljno napraviti zgradu – moramo izgraditi ekosistem. To znači dovoditi startape, inovativne kompanije, istraživačke timove i razvojne centre, povezivati privredu sa fakultetima, institutima i fondovima i stvarati mogućnosti da mladi Kruševljani ovde grade karijere.

Posebno vidim potencijal u veštačkoj inteligenciji, pametnim gradovima, naprednim i zelenim tehnologijama, ali i primeni svemirskih tehnologija. Međunarodna iskustva, poput saradnje sa Republikom Korejom, želimo da pretvorimo u konkretne projekte.

Istovremeno, moramo nauku približiti deci i mladima i napraviti put od prvog interesovanja do karijere.

Moja ambicija je jasna: da kada govorimo o inovacijama i novim tehnologijama u Srbiji, uz Beograd, Novi Sad i Niš, govorimo i o Kruševcu – gradu koji svojoj snažnoj industrijskoj tradiciji dodaje novu dimenziju, znanje i tehnologiju.

Kruševac ima Industrijsko-tehnološki park. Da li je on ispunio očekivanja i šta je sledeći korak u njegovom razvoju?

Važno je da budemo precizni – Regionalni industrijsko-tehnološki park tek sada ulazi u fazu u kojoj ćemo moći da merimo njegove prave rezultate. Prvi cilj je ispunjen: Kruševac je dobio jednu od najznačajnijih razvojnih infrastruktura poslednjih decenija. Reč je o investiciji koja će sa pratećim radovima i opremom dostići oko 18 miliona evra.

Međutim, vrednost Parka nećemo meriti kvadratnim metrima, već brojem kompanija, startapova, inovacija, novih investicija i radnih mesta, a posebno brojem mladih koji će dobiti razlog da svoju budućnost grade u Kruševcu. Sa 39 poslovnih i 14 proizvodnih modula, Park omogućava da ideja na jednom mestu pređe put od razvoja do proizvodnje.

Posebno je značajno što Republika Srbija, preko Ministarstva nauke, ulazi sa 40 odsto osnivačkog udela, čime Park dobija nacionalni razvojni značaj.

Sledeći korak je povezivanje sa univerzitetima, institutima, fondovima, tehnološkim kompanijama i međunarodnim partnerima. Želimo da tradicionalnu kruševačku industriju povežemo sa automatizacijom, robotikom, veštačkom inteligencijom, zelenim i drugim naprednim tehnologijama.

Park pritom ne sme biti izolovano ostrvo u Dedini, već razvojni motor čitavog Rasinskog okruga. Infrastrukturu smo napravili. Sada u njoj moramo da stvaramo novu vrednost.

Kako zaustaviti odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz Kruševca i Srbije?

Mlade ne možemo zadržati parolama niti od njih možemo tražiti da ostanu samo zato što vole svoj grad i zemlju. Moramo im dati razlog da ostanu, a taj razlog je perspektiva.

Mladi moraju da znaju da u Srbiji mogu dobiti kvalitetno obrazovanje, dobro plaćen posao, napredovati na osnovu znanja, rešiti stambeno pitanje, zasnovati porodicu i ostvariti profesionalne ambicije. Ako obrazujemo vrhunskog stručnjaka, a nemamo posao na kojem može da primeni svoje znanje, onda smo obrazovali stručnjaka za neku drugu državu. Zato su ulaganja u nauku, inovacije, startape i razvojne centre istovremeno i deo demografske politike.

Za Kruševac je posebno važna decentralizacija mogućnosti. Regionalni industrijsko-tehnološki park treba da privuče inovativne kompanije, razvojne centre i kvalitetno plaćene tehnološke poslove i mladima pošalje poruku: možete otići na školovanje, ali imate gde da se vratite.

Ne treba da se plašimo svakog odlaska mladih. Dobro je da stiču znanje i iskustvo širom sveta. Problem je ako im ne ponudimo razlog za povratak.

Zato želim da umesto samo o „odlivu mozgova“ govorimo o cirkulaciji znanja. Prava mera našeg uspeha biće da jednog dana u Kruševac dolazi i vraća se više mladih nego što iz njega odlazi. Tada ćemo znati da smo stvorili grad budućnosti.

Koji su danas najveći problemi Kruševca i šta bi trebalo da bude prioritet lokalne vlasti u narednom periodu?

Kruševac danas nije isti grad kao pre deset ili petnaest godina. Imamo bolju saobraćajnu povezanost, nove investicije, razvijeniju infrastrukturu i značajno manju nezaposlenost. Zato danas više ne govorimo samo o otvaranju radnih mesta, već o sledećem razvojnom iskoraku.

Najveći izazov, po mom mišljenju, jeste demografija. Nije dovoljno imati puteve, fabrike i nove objekte ako nema mladih koji će ovde živeti, raditi i zasnivati porodice. Zato briga o mladima mora biti deo svih lokalnih politika.

Drugi prioritet je kvalitet radnih mesta. Kruševac mora sačuvati snažnu industrijsku tradiciju, ali istovremeno razvijati poslove sa većom dodatom vrednošću i višim zaradama – razvojne centre, inženjerske kompanije, startape i nove tehnologije.

Treći prioritet je kvalitet svakodnevnog života: komunalna infrastruktura, saobraćaj, škole, vrtići, zdravstvo, zaštita životne sredine, sport i kultura.

Posebno je važan ravnomeran razvoj. Kruševac nije samo centar grada, već i Veliki Šiljegovac, Jasika, Veliki Kupci, Ribarska Banja i desetine naših sela. Svaki građanin mora imati pristup kvalitetnoj infrastrukturi i uslugama.

Sledeća faza razvoja mora biti da Kruševac postane grad znanja, kvalitetnih radnih mesta i novih tehnologija – grad u kojem se ne ostaje zato što se mora, već zato što se u njemu dobro živi.

Kruševac se poslednjih godina intenzivno razvija. Šta biste izdvojili kao najveći rezultat lokalne vlasti, a šta još nije urađeno kako treba?

Ako bih morao da izdvojim najveći rezultat, onda to nije jedan objekat, ulica ili investicija. Najveći rezultat je što je Kruševac ponovo dobio razvojnu perspektivu.

Grad je dugo nosio posledice propadanja velikih industrijskih sistema i visoke nezaposlenosti. Danas imamo nove investicije, obnovljenu infrastrukturu, snažniju privredu, Moravski koridor koji menja saobraćajni i ekonomski položaj Kruševca i Regionalni industrijsko-tehnološki park kao osnovu nove faze razvoja. Posebno je značajno što je nezaposlenost višestruko smanjena.

Ali ozbiljna politika podrazumeva da kažemo i gde moramo bolje. Još nismo dovoljno uradili da zadržimo mlade. Razvoj nije završen ako imamo puteve i fabrike, a mladi i obrazovani odlaze. Zato su nam potrebni kvalitetniji poslovi, veće zarade i više mogućnosti za obrazovanje i profesionalni razvoj.

Moramo nastaviti i ravnomeran razvoj grada i sela, posebno rešavanje pitanja puteva, vodovoda, kanalizacije, javnog prevoza i drugih komunalnih usluga.

Istovremeno, tradicionalnu industriju moramo povezati sa ekonomijom veće dodate vrednosti – inženjerstvom, istraživanjem, automatizacijom, veštačkom inteligencijom i novim tehnologijama.

Prva faza bila je da vratimo Kruševac na mapu investicija. Sledeća je podizanje životnog standarda i stvaranje grada u koji će se mladi vraćati. Ne smemo se zadovoljiti time što je Kruševac bolji nego juče – mora biti još bolji sutra.

Kao član Predsedništva SNS, kako ocenjujete rad Gradskog odbora stranke u Kruševcu?

Kao član Predsedništva Srpske napredne stranke i neko ko je godinama deo Gradskog odbora u Kruševcu, zadovoljan sam njegovim radom. Ali u politici nikada ne smete biti potpuno zadovoljni, jer se poverenje građana ne dobija zauvek – ono se zaslužuje svakog dana.

Najveća snaga našeg odbora jeste ono na čemu predsednik Aleksandar Vučić stalno insistira – politika mora da bude među ljudima. Zato smo tokom čitave godine na terenu, organizujemo prijeme građana i štandove, obilazimo mesne zajednice i razgovaramo sa ljudima u gradu i na selu. Za mene su upravo ti svakodnevni razgovori, često bez kamera, suština političkog rada.

Veliku ulogu u razvoju naše organizacije i Kruševca ima Bratislav Gašić, od koga smo naučili da se rezultat ne pravi iz kancelarije, već među ljudima, stalnim radom i rešavanjem problema.

Istovremeno, odbor mora stalno da se podmlađuje i otvara prostor novim, obrazovanim ljudima sa energijom i idejama. Moramo slušati i građane koji nas kritikuju, jer i iz dobronamerne kritike možemo mnogo da naučimo.

Najbolju ocenu našeg rada ipak daju građani. Za mene politika nije izborna kampanja – politika je ono što radite između dva izborna dana. Zato Gradski odbor SNS u Kruševcu mora da radi 365 dana godišnje za Kruševac i njegove građane.

Opozicija često kritikuje vlast zbog toga što se više govori o projektima nego o kvalitetu života građana. Šta je vaš odgovor na tu kritiku?

Potpuno je legitimno da građani pitaju kako se svaki veliki projekat odražava na njihov svakodnevni život. Nijedna vlast ne treba da se zadovolji presecanjem vrpci, fotografijama i nabrajanjem uloženih miliona. Rezultat postoji tek kada ga građanin oseti.

Ali ne prihvatam tezu da su projekti i kvalitet života suprotstavljeni. Projekti se upravo rade da bi ljudi živeli bolje. Novi put znači brže i bezbednije putovanje, kanalizacija bolje uslove života, vrtić bolje uslove za decu, fabrika novo radno mesto, a Industrijsko-tehnološki park treba da donese kvalitetnije i bolje plaćene poslove.

Zato moramo još više da govorimo jezikom životnog standarda. Građane opravdano interesuju plate, troškovi života, vrtići, zdravstvo, javni prevoz, životna sredina i budućnost njihove dece.

Istovremeno, moramo biti svesni da postoje ljudi kojima je potrebna veća podrška, mladi koji razmišljaju o odlasku i delovi naše teritorije gde nisu rešeni svi infrastrukturni problemi. Naša obaveza je da rešavamo i jedno i drugo.

Za mene zato pitanje nije „projekti ili ljudi“. Projekti moraju biti za ljude. Svaki projekat na kraju mora da odgovori na jednostavno pitanje: šta će od njega imati običan čovek? Ako imamo dobar odgovor, onda taj projekat ima smisla.

Koliko je danas teško biti političar i istovremeno priznati da je neka odluka vlasti bila pogrešna?

Mislim da je mnogo teže biti dobar političar ako niste spremni da priznate grešku. Ko god donosi odluke može da pogreši. Ne postoji vlast, ministar, gradonačelnik ili političar čije su sve odluke bile savršene. Ako neko tvrdi da nikada nije pogrešio, onda ili nije donosio odluke ili nije spreman da bude iskren prema građanima.

Za mene priznati grešku nije znak slabosti. Slabost je videti da nešto ne daje rezultat i nastaviti istim putem samo zato što ste vi doneli tu odluku.

U politici je to posebno teško, jer se priznanje greške često pokušava predstaviti kao politički poraz. Ipak, građani od nas ne očekuju da budemo nepogrešivi, već odgovorni. Ako neka mera ne daje rezultate, treba je promeniti. Ako smo nešto loše procenili, treba to priznati i ispraviti.

S druge strane, ne treba svaku nepopularnu odluku proglašavati pogrešnom. Odgovorna politika ponekad zahteva teške odluke čiji se rezultati vide tek kasnije.

Zato je ključno šta uradite kada shvatite da ste pogrešili – čuvate li sopstveni politički ego ili menjate odluku u interesu građana?

Funkcije su prolazne, a posledice odluka ostaju. Odgovorna vlast nije ona koja nikada ne greši, već ona koja ume da grešku prepozna, ispravi i iz nje nešto nauči.

Ako biste građanima Kruševca mogli da obećate samo jednu konkretnu stvar za naredni period — šta bi to bilo?

Ako moram da obećam samo jednu stvar, neću obećavati kilometre puteva, fabrike ili projekte za koje odluke ne donosim sam. Obećaću ono za šta mogu lično da odgovaram – da nijednu funkciju koju obavljam i nijednu priliku koju dobijem neću propustiti ako može da donese nešto dobro Kruševcu.

Danas sam u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i želim da svoje znanje, kontakte i mogućnosti iskoristim da u Kruševac dovedemo nove projekte, kompanije, istraživačke i razvojne programe i otvorimo više prostora za mlade.

Posebno želim da Regionalni industrijsko-tehnološki park postane mesto na kojem nastaju nove kompanije, tehnologije i kvalitetno plaćena radna mesta. Ako uspemo da deo mladih Kruševljana koji odlaze na školovanje sutra vratimo jer ovde imaju profesionalnu perspektivu, uradili smo veliku stvar.

Gde god budem bio, Kruševac ću nositi sa sobom. Kada razgovaram sa kompanijama, institucijama ili međunarodnim partnerima, tražiću priliku i za svoj grad.

Ne mogu da obećam da ću svaki put uspeti, ali mogu da obećam da ću svaki put pokušati. Funkcija ima vrednost samo ako od nje korist imaju ljudi koje predstavljate.

Zato moje obećanje glasi: svaka vrata koja mi se otvore pokušaću da otvorim i za Kruševac.

MLADI IZ ESTONIJE I SLOVAČKE U KRUŠEVCU: RAZMENA ISKUSTAVA O MEDIJSKOJ PISMENOSTI I MENTALNOM ZDRAVLJU

KRUŠEVAC OTVORIO EVROPSKU NEDELJU MOBILNOSTI: KROZ PROJEKAT „ARTIST“ DO ODRŽIVIJE URBANE MOBILNOSTI

FERMENTACIJA VINA I TEMPERATURA

RADOVI NA FEKALNOJ KANALIZACIJI: PRIVREMENA OBUSTAVA SAOBRAĆAJA U MAKREŠANIMA

U KRUŠEVCU OBELEŽEN DAN SRPSKOG JEDINSTVA, SLOBODE I NACIONALNE ZASTAVE

SRPSKE I TURSKE KOMPANIJE O NOVIM MOGUĆNOSTIMA ZA POSLOVNU SARADNJU

ČESTITKA MINISTRA ODBRANE POVODOM DANA ARTILJERIJE

MALIŠANI U VATROGASNOM DOMU: „NAJVIŠE SU NAM SE SVIDELI KAMIONI I OPREMA“

NA STOVARIŠTIMA OGREVA IMA DOVOLJNO ENERGENATA – POTRAŽNJA SUGRAĐANA VELIKA

SAVREMENA OPREMA UNAPREĐUJE OBUKU PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE