BILI SMO DEO PETOLETKE, A PETOLETKA JE BILA DEO NAS

Sećanja bivših radnika „Prve petoletke“ kao svedočanstvo o vremenu koje je promenilo Trstenik

Kada se danas govori o „Prvoj petoletki“, najčešće se pominju fabrički pogoni, mašine, proizvodnja, izvoz, veliki poslovi i saradnja sa kompanijama širom sveta. Ali iza svih tih podataka nalaze se ljudi.

Hiljade Trsteničana i stanovnika okolnih mesta svoj radni vek vezale su za „Prvu petoletku“. U njenim halama sticali su prvo radno iskustvo, učili zanat, usavršavali se, napredovali i stvarali porodice. Za mnoge od njih fabrika nije bila samo mesto na koje se odlazilo na posao. Ona je bila deo svakodnevnog života, porodične istorije i identiteta.

U okviru projekta Opštine Trstenik „Industrijsko-kulturno nasleđe Trstenika“, „Pobeda“ otvara prostor za priče ljudi koji su bili deo tog vremena.

Jer istorija jedne fabrike ne može se ispričati samo kroz arhivsku građu, stare fotografije i dokumenta. Njen najvredniji deo čuva se u sećanjima ljudi.

Za mnoge nekadašnje radnike prvi korak ka „Petoletki“ bio je ujedno i početak čitavog radnog veka.

Milan, nekadašnji mašinski tehničar, u fabriku je došao neposredno posle završene škole.

-U Petoletku sam došao mlad. Sećam se prvog dana i te velike fabrike koja mi je tada izgledala ogromno. Bilo je mnogo ljudi, mašina, buke. Ali vrlo brzo sam shvatio da sam došao u sredinu u kojoj mogu mnogo da naučim.-

Za njega je „Petoletka“ bila škola, ali i mesto u kome je proveo najveći deo života.

-Kada danas pogledam unazad, shvatam da sam u Petoletki naučio ne samo posao već i kako da poštujem kolege, kako da preuzmem odgovornost i kako da budem deo tima.

„NISMO BILI SAMO KOLEGE“

Jedna od reči koja se najčešće pominje kada stariji Trsteničani govore o vremenu „Prve petoletke“ jeste – drugarstvo.

Radmila, koja je više od tri decenije radila u proizvodnji, kaže da su odnosi među radnicima bili jedan od najlepših delova tog vremena.

-Mi nismo bili samo kolege. Bili smo kao jedna velika porodica. Znalo se ko kada ima problem, kome treba pomoć, ko slavi, ko se ženi, ko dobija dete. Zajedno smo radili, zajedno se smejali, a kada je bilo teško, zajedno smo izdržavali.

Ona kaže da se najviše pamte ljudi.

-Kada danas pomislim na Petoletku, prvo ne pomislim na mašinu. Pomislim na ljude.

„ZNALO SE DA SE CENI ZNANjE“

„Prva petoletka“ bila je složen industrijski sistem u kome su radili ljudi različitih zanimanja i obrazovanja – od proizvodnih radnika i majstora do tehničara, konstruktora i inženjera.

-Znalo se da se znanje ceni. Ako ste hteli da učite, fabrika je ulagala u vas. Mogli ste da se školujete, usavršavate, da odete na specijalizaciju.

Posebno radnici ističu ponos koji su radnici osećali zbog poslova koje su obavljali.

-Kada znate da je nešto što ste projektovali ili proizveli ugrađeno na velikom sistemu, onda shvatite da vaš rad ima vrednost daleko izvan fabričke hale.

FABRIKA KOJA JE GRADILA I GRAD

Kada se govori o „Prvoj petoletki“, ne može se zaobići činjenica da njen uticaj nije ostao unutar fabričkih kapija.

Razvoj fabrike pratili su izgradnja stanova za radnike, škola, sportskih objekata, kulturnih sadržaja i druge infrastrukture.

Za mnoge porodice zaposlenje u „Petoletki“ značilo je mogućnost da reše stambeno pitanje, školuju decu i obezbede sigurniju budućnost.

Slobodan, koji je u fabrici proveo više od tri decenije, kaže:

-Meni je posao u Petoletki značio sigurnost. Znao sam da ću od svoje plate moći da izdržavam porodicu i školujem decu. Moja deca su završila fakultete. Kada danas pogledam šta smo sve uspeli, znam da je veliki deo toga potekao iz Petoletke.

Zato je, kaže, teško objasniti nekome ko nije živeo u tom vremenu šta je fabrika značila.

-Nije to bila samo plata. To je bio čitav jedan način života.

ŽIVOT NIJE PRESTAJAO IZLASKOM IZ FABRIKE

Radni dan nije se završavao izlaskom iz fabričkog kruga.

Sportski klubovi, kulturne manifestacije, izleti, takmičenja i druženja bili su deo života radnika i njihovih porodica.

Mira, koja je radila u administrativnim službama, posebno pamti kulturne programe.

-Išlo se u pozorište, na koncerte, organizovali su se razni programi. Bilo je važno da čovek, pored posla, ima i nešto što ga ispunjava. To je bio deo života fabrike.

Za nju je Trstenik u to vreme imao posebnu energiju.

-Imali ste osećaj da se nešto stalno dešava. Grad je rastao, fabrika je rasla, dolazili su novi ljudi.

JEDNA FOTOGRAFIJA – HILjADU SEĆANjA

U Muzejskoj zbirci Narodnog univerziteta Trstenik čuvaju se hiljade fotografija koje prikazuju život fabrike i grada.

Za bivše radnike te fotografije nisu samo istorijska građa. One su lična uspomena.

Upravo zato svaka fotografija može da bude početak nove priče.

Jer iza jednog lica na staroj fotografiji stoji čitav život.

ŠTA ŽELE DA MLADI ZNAJU?

Za kraj, nekadašnjim radnicima postavili smo pitanje šta bi želeli da današnje generacije znaju o vremenu u kome su oni radili.

Dragan kaže:

-Voleo bih da mladi znaju da ništa nije nastalo samo od sebe. Ovaj grad su gradili ljudi. Neko je pravio mašine, neko projektovao, neko radio u proizvodnji, neko učio decu, neko lečio radnike. Svi su bili deo jednog sistema.

Radmila dodaje:

-Najvažnije je da zapamte da se znanje i rad isplate. Mi smo verovali da svojim radom možemo da napravimo nešto bolje za sebe i svoju decu.

A Slobodan poručuje:

-Ne treba živeti samo u prošlosti. Ali prošlost treba znati. Ako ne znamo šta smo bili, teško možemo da znamo šta želimo da budemo.

SEĆANjE KAO NASLEĐE

Priče bivših radnika pokazuju da se industrijsko nasleđe ne nalazi samo u fabričkim halama, mašinama, starim katalozima i dokumentima. Ono živi i u porodičnim fotografijama, radnim knjižicama, diplomama, uniformama, alatima i, pre svega, u sećanjima ljudi.

Zato je važno da se ta sećanja zabeleže dok još postoje oni koji mogu da ispričaju kako je izgledao jedan radni dan, ko su bili ljudi sa kojima su radili, šta su učili, šta su stvarali i šta im je „Prva petoletka“ značila.

Jednog dana, kada više ne bude moguće pitati ljude koji su bili deo te istorije, ostaće dokumenti.

A iza svakog dokumenta stajao je – čovek.

Zato su priče bivših radnika jedan od najvažnijih delova industrijskog nasleđa Trstenika.

Pamteći njihove priče, čuvamo priču o jednom gradu, jednoj fabrici i generacijama koje su svojim radom ostavile trag.

Projekat „Industrijsko-kulturno nasleđe Trstenika” Opština Trstenik – „Pobeda“

17. POLJOPRIVREDNI SAJAM OVE SUBOTE U KRUŠEVCU

KRUŠEVAC DOMAĆIN DIPLOMATSKOJ DELEGACIJI ZEMALJA VIŠEGRADSKE ČETVORKE

SVEČANO OBELEŽEN DAN HEROJSKE 125. MOTORIZOVANE BRIGADE

OSLIKAVANJE FASADE CRVENOG KRSTA KAO NAJAVA VELIKOG JUBILEJA

MOŠTI SVETOG NEKTARIJA EGINSKOG U HRAMU SVETOG PANTELEJMONA U LUČINI

DANAS POČINJE JESEN

OBUKA ZA PRIPADNIKE CIVILNE ZAŠTITE: JAČANJE SPREMNOSTI ZA VANREDNE SITUACIJE

KRUŠEVAC OBELEŽIO EVROPSKU NEDELJU MOBILNOSTI I DAN BEZ AUTOMOBILA

DANAS SU SVETI JOAKIM I ANA

KRUŠEVAC TESTIRA PAMETNA SAOBRAĆAJNA REŠENJA