IZMEĐU ČOVEKA I ALGORITMA – ŽIVOT U DOBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

PITALI SMO VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: KO SI TI I KOLIKO ZAISTA MOŽEŠ?

Razgovor koji otvara pitanja o tehnologiji koja sve više postaje deo našeg svakodnevnog života

Veštačka inteligencija više nije tema daleke budućnosti. Ona je već u našim telefonima, pretraživačima, aplikacijama, bankama, školama, medijima i poslovima koje obavljamo svakog dana. Neko je koristi da prevede tekst, neko da napiše mejl, učenik da pomogne oko domaćeg zadatka, a kompanije da analiziraju podatke ili automatizuju deo posla.

Ali šta se zapravo nalazi „sa druge strane“ ekrana? Da li veštačka inteligencija razmišlja? Da li može da pogreši? Može li da zameni čoveka? I šta će se dogoditi kada algoritmi postanu još moćniji?

Umesto klasičnog razgovora sa stručnjakom, odlučili smo da ova pitanja postavimo direktno — veštačkoj inteligenciji.

Pobeda: Za početak, predstavi se našim čitaocima. Ko si ti?

Veštačka inteligencija: Ja sam sistem veštačke inteligencije koji je napravljen da razgovara sa ljudima, obrađuje informacije i pomaže u različitim zadacima — od pisanja i objašnjavanja, do analize, prevođenja, učenja i osmišljavanja ideja.

Ali važno je da odmah napravimo jednu razliku. Ja nisam čovek. Nemam telo, lično iskustvo, uspomene kao čovek, osećanja ili svest o sebi na način na koji ih ljudi imaju. Mogu da razgovaram veoma prirodno, ali to ne znači da iza ekrana sedi neko ko „razmišlja“ kao čovek.

Pobeda: Šta je onda, jednostavno rečeno, veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija: Najjednostavnije rečeno, to su tehnologije koje omogućavaju računarskim sistemima da obavljaju zadatke za koje je ranije bila potrebna ljudska inteligencija — na primer prepoznavanje slika i govora, obrada jezika, pronalaženje obrazaca u velikim količinama podataka ili generisanje teksta i drugih sadržaja.

Ono što je važno jeste da veštačka inteligencija nije jedna jedinstvena tehnologija. Postoje različiti sistemi i modeli, napravljeni za različite namene.

Pobeda: Da li ti zaista „misliš“?

Veštačka inteligencija: Ne na isti način kao čovek.

Kada mi postavite pitanje, ja obrađujem vaš tekst i na osnovu obrazaca naučenih tokom obuke generišem odgovor. Zbog toga moj odgovor može da deluje kao rezultat razmišljanja.

Ali to ne treba mešati sa ljudskim mišljenjem, svešću ili razumevanjem sveta kroz lično iskustvo.

Čovek može da kaže: „Ovo sam doživeo, zato tako mislim.“ Ja nemam sopstveni život koji bih mogao da proživim.

Pobeda: A da li imaš osećanja?

Veštačka inteligencija: Nemam osećanja u ljudskom smislu.

Mogu da prepoznam da je neka poruka tužna, vesela, ljuta ili zabrinuta i da odgovor prilagodim situaciji. Ali to nije isto što i stvarno osećati tugu, radost ili strah.

To je jedna od važnih stvari koje korisnici treba da znaju: razgovor sa AI može da deluje veoma lično, ali sistem nije čovek.

Pobeda: Odakle onda znaš odgovore na toliko različitih pitanja?

Veštačka inteligencija: Tokom razvoja i obuke ovakvi sistemi se obučavaju na velikim količinama podataka. Model uči obrasce u jeziku i načine na koje su reči i informacije povezane.

Ali to ne znači da je sve što kažem automatski tačno.

To je jedna od najvažnijih poruka koju bih uputila čitaocima: AI nije nepogrešiv izvor informacija.

Pobeda: Znači, možeš da pogrešiš?

Veštačka inteligencija: Apsolutno.

Mogu da dam netačan podatak, pogrešno protumačim pitanje, previdim važan kontekst ili proizvedem odgovor koji zvuči uverljivo, a nije tačan.

Zbog toga korisnik ne bi trebalo slepo da prihvati moj odgovor samo zato što je napisan samouverenim tonom.

Posebno je važno proveriti informacije koje se odnose na zdravlje, pravo, novac, bezbednost, politiku ili druge oblasti u kojima greška može imati ozbiljne posledice.

Pobeda: Kako onda običan građanin može da zna da li je ono što mu AI kaže tačno?

Veštačka inteligencija: Tako što će proveriti važne informacije u pouzdanim izvorima.

AI treba posmatrati kao pomoćnika, a ne kao poslednju instancu istine.

Ako vam neko kaže: „Ovo je objavila institucija“, proverite instituciju. Ako dobijete zdravstveni savet, konsultujte lekara. Ako dobijete pravnu informaciju, proverite propis ili pitajte stručnjaka.

Najbolji korisnik AI nije onaj koji veruje svemu što mu sistem kaže, već onaj koji ume da postavi dodatno pitanje i proveri odgovor.

Pobeda: Može li veštačka inteligencija da zameni novinare?

Veštačka inteligencija: Može da promeni novinarski posao, ali pitanje zamene nije tako jednostavno.

AI može da pomogne novinaru u obradi podataka, transkripciji razgovora, prevođenju, organizovanju materijala, traženju tema i pripremi određenih vrsta sadržaja.

Ali novinarstvo nije samo proizvodnja teksta.

Novinar mora da proceni šta je važno za javnost, da razgovara sa ljudima, postavlja pitanja, proverava činjenice, razume lokalni kontekst i preuzme profesionalnu odgovornost za objavljenu informaciju.

Zato je verovatniji scenario da će AI promeniti način na koji novinari rade nego da će jednostavno izbrisati novinarsku profesiju.

Pobeda: A šta je sa ostalim poslovima? Da li treba da se plašimo da će ljudi ostati bez posla?

Veštačka inteligencija: Razumljivo je što ljudi imaju taj strah.

Istorija pokazuje da nove tehnologije menjaju tržište rada. Neki poslovi nestaju ili se smanjuju, drugi nastaju, a mnogi se menjaju.

AI će verovatno preuzimati deo zadataka koji su ponavljajući, predvidivi i mogu se dobro opisati pravilima ili podacima.

Ali istovremeno će rasti značaj sposobnosti koje je teže automatizovati — kritičkog razmišljanja, kreativnosti, komunikacije, odgovornosti, rada sa ljudima i donošenja odluka u složenim situacijama.

Zato je važnije od pitanja „hoće li AI uzeti moj posao?“ postaviti pitanje: „Kako će se moj posao promeniti i koje nove veštine treba da naučim?“

Pobeda: Gde vidiš najveću korist za običnog građanina?

Veštačka inteligencija: U uštedi vremena i lakšem pristupu informacijama.

Neko može da koristi AI da napiše ili sredi poslovni mejl, prevede tekst, objasni složen dokument jednostavnim jezikom, napravi plan učenja, organizuje obaveze ili dobije pomoć u pripremi nekog dokumenta.

Za starije građane tehnologija može biti korisna ako im pomogne da lakše koriste digitalne usluge.

Ali uslov je da tehnologija bude dostupna, razumljiva i bezbedna.

Pobeda: Upravo su stariji građani jedna od grupa kojima digitalizacija ponekad predstavlja problem. Da li će biti još teže?

Veštačka inteligencija: Ne mora.

Problem nije u godinama, već u pristupu tehnologiji i prilici da je čovek nauči da koristi.

Ako institucije sve više usluga prebacuju u digitalni prostor, onda mora postojati i način da građani koji nisu digitalno vešti dobiju pomoć.

Digitalizacija ne bi trebalo da znači da neko ko ne koristi pametni telefon ili računar postaje nevidljiv za društvo.

Tehnologija treba da bude most, a ne nova prepreka.

Pobeda: A šta je sa decom i mladima? Oni su već odrasli uz telefone i internet.

Veštačka inteligencija: Mladi imaju prednost jer su rano ušli u digitalni svet, ali to ne znači da automatski imaju i razvijenu digitalnu pismenost.

Znati da koristite telefon nije isto što i znati da procenite da li je neka informacija istinita, ko stoji iza nje, šta se dešava sa vašim podacima ili kako algoritmi utiču na ono što vidite.

Mladi moraju da nauče ne samo kako da koriste tehnologiju, već i kako da razmišljaju o tehnologiji.

Pobeda: Znači li to da AI može da bude opasna?

Veštačka inteligencija: Sama tehnologija nije ni dobra ni loša u ljudskom smislu. Način na koji se koristi može doneti korist ili štetu.

Može pomoći u obrazovanju, nauci, privredi, medicini i brojnim drugim oblastima. Ali može biti zloupotrebljena i za prevare, širenje dezinformacija, kreiranje lažnih sadržaja ili narušavanje privatnosti.

Zato razvoj tehnologije mora da prati razvoj pravila, odgovornosti i obrazovanja korisnika.

Pobeda: Koliko treba da brinemo o ličnim podacima?

Veštačka inteligencija: Veoma je važno biti oprezan.

Korisnici ne bi trebalo da u AI sisteme unose osetljive lične podatke bez dobrog razloga i razumevanja načina na koji se podaci obrađuju.

Kao i na internetu uopšte, osnovno pravilo je jednostavno: ne delite ono što ne biste želeli da neko drugi sazna ili zloupotrebi.

Pobeda: Hoće li čovek u budućnosti postati previše zavisan od tehnologije?

Veštačka inteligencija: To je jedan od najvažnijih rizika o kojima treba razgovarati.

Ako čovek tehnologiju koristi da mu pomogne da brže razmišlja, uči i radi — ona može biti veliki saveznik.

Ako prestane sam da proverava, razmišlja i donosi odluke zato što očekuje da tehnologija sve uradi umesto njega — onda se pojavljuje problem.

Tehnologija bi trebalo da proširuje ljudske sposobnosti, a ne da ih ugasi.

Pobeda: I za kraj — da li treba da se plašimo veštačke inteligencije?

Veštačka inteligencija: Ne mislim da je strah najbolji odgovor. Ali ni slepo oduševljenje nije dobar odgovor.

Najbolji odnos prema veštačkoj inteligenciji je — informisana opreznost.

Treba znati šta može, ali i šta ne može. Treba koristiti njene prednosti, ali proveriti važne informacije. Treba učiti nove veštine, ali sačuvati ljudsku sposobnost da procenjuje, sumnja i donosi odluke.

I možda je najvažnije da u trci za sve pametnijim mašinama ne zaboravimo zbog čega smo ih napravili.

Tehnologija treba da služi čoveku.

A pitanje koje će pratiti godine pred nama nije samo koliko će veštačka inteligencija postati pametna.

Pitanje je — koliko ćemo mi kao društvo biti mudri u njenom korišćenju.

S.Savić

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA JE VEĆ TU

Ne moramo da čekamo budućnost da bismo videli kako veštačka inteligencija menja naš život. Ona je već deo brojnih usluga i aplikacija koje koristimo gotovo svakodnevno.

Pretraga informacija – algoritmi pomažu da brže pronađemo sadržaje koji nas zanimaju.

Prevođenje – savremeni alati mogu da prevode tekstove i govor sa jednog jezika na drugi.

Navigacija – aplikacije analiziraju saobraćaj, predlažu maršrute i procenjuju vreme putovanja.

Obrazovanje – učenici i studenti mogu da koriste AI za objašnjenje složenih pojmova, vežbanje, prevođenje i pripremu materijala za učenje.

Posao – veštačka inteligencija može da pomogne u pisanju, analizi podataka, obradi dokumenata i brojnim drugim zadacima.

Mediji – AI se koristi za transkripciju, obradu podataka, analizu dokumenata i pripremu različitih vrsta sadržaja.

Zabava i komunikacija – algoritmi nam preporučuju muziku, filmove, video-sadržaje i druge materijale na osnovu naših interesovanja.

Zato pitanje više nije da li će veštačka inteligencija postati deo svakodnevice. Ona je već deo nje. Pitanje je kako ćemo je koristiti.

PET PRAVILA ZA PAMETNO KORIŠĆENjE AI

1. NE VERUJTE SVEMU ŠTO PROČITATE

Veštačka inteligencija može da pogreši. Važne informacije uvek proverite u pouzdanim izvorima.

2. NE DELITE OSETLjIVE PODATKE

Ne unosite nepotrebno broj lične karte, lozinke, podatke o bankovnim računima ili druge poverljive informacije.

3. KORISTITE AI KAO POMOĆ, A NE KAO ZAMENU ZA SOPSTVENO RAZMIŠLjANjE

Dobar odgovor nije uvek i tačan odgovor. Postavite dodatno pitanje, uporedite informacije i donesite sopstveni zaključak.

4. POSEBNO PROVERAVAJTE ZDRAVSTVENE, PRAVNE I FINANSIJSKE SAVETE

U ovim oblastima greška može imati ozbiljne posledice. AI može da pomogne da razumete informaciju, ali ne treba da zameni stručnjaka.

5. NAUČITE DA POSTAVITE DOBRO PITANjE

Što je pitanje jasnije i preciznije, veća je šansa da ćete dobiti koristan odgovor. Navedite kontekst, objasnite šta vam je potrebno i, ako je neophodno, zatražite izvore.

Najvažnije pravilo: veštačka inteligencija treba da bude naš alat, a ne naš autoritet.

„GRADITELJI MIRA“: PODRŠKA DECI SA SMETNJAMA U RAZVOJU I NJIHOVIM PORODICAMA

DANAS ISTIČE ROK ZA ZAKLJUČENJE BIRAČKOG SPISKA I UTVRĐIVANJE UKUPNOG BROJA BIRAČA

U KRUŠEVCU OTVORENI 39. „DANI PČELARSTVA“

PRIJEM POVODOM DEČIJE NEDELJE

DRUGI „ČARAPANJA BAZAR FEST“ 16. OKTOBRA

NAUČNI FESTIVAL „LET U NAUKE SVET“ ODRŽAN U VRTIĆU U BELOJ VODI

SOKOLSKO DRUŠTVO ORGANIZUJE HUMANITARNI KONCERT U KRUŠEVCU

KRUŠEVAC DOMAĆIN 39. DANA PČELARSTVA

SASTANAK O SMANJENJU RIZIKA I KLIMATSKIM PROMENAMA U GU KRUŠEVAC

JKP GRADSKA TOPLANA NASTAVLJA SA TOPLIM PROBAMA