VINO U SRCU, ČAŠI I DUŠI – IZMEĐU TRADICIJE VINOGRADARSTVA I SAVREMENE POLJOPRIVREDE

Pre nego što uopšte započnemo priču o vinogradarstvu, treba napomenuti i podsetiti da je vino – najčuveniji proizvod od grožđa – u tradiciji svakog naroda prisutno vekovima. Od antičkih bogova, za koje je vino bilo božanski nektar, sve do savremenih dana, uz vino i čašu vina slave se rođenje, krštenje, veselje, položeni ispiti, veridbe, svadbe, ali i pomeni i odlazak sa ovoga sveta. Da li je to magija, ritual ili nešto što se vekovima proteže kroz sve civilizacije, teško je reći, ali se zasigurno može reći da je tako bilo oduvek i da će tako biti i ubuduće.

I šta je, u stvari, vino? Šta ono predstavlja Srbima i državi Srbiji? Vino je strateški proizvod koji se izvozi, koji se i nekada izvozio, a vina sa srpskih vinogorja nalazila su se i na dvorovima, poput bečkog, ruskog... Izvozi se i danas, a u Rasinskom okrugu, pa i šire, najpoznatije je Župsko vinogorje, odnosno Župa Aleksandrovačka. U ovom kraju nema kuće koja nema vinski podrum i u kojoj se barem ne pravi vino za sopstvene potrebe, a više od 70 procenata meštana u Aleksandrovcu i selima proizvodi vino u većim količinama i za prodaju. Tako je i sa ostalim proizvodima od grožđa.

Ali da bismo razumeli ovu tradiciju, moramo pre svega da utvrdimo i prihvatimo činjenicu da istorija vinogradarstva u našoj zemlji nije samo poljoprivredna delatnost, već da je vino više od pića i čaše. Vino je istorija, običaj, tradicija i mit. Vino je, u stvari, nikada do kraja ispričana srpska priča. To je nesvakidašnji spoj davnog i sadašnjeg, starog i novog, zastarelog i modernog, a sve se to pretapa u jednu vinsku melodiju. Pa kako ko voli: belo, roze, crveno ili crno – važno je nazdraviti.

Vino se u Župi Aleksandrovačkoj pilo, bar tako kažu u Muzeju vinarstva i vinogradarstva, još u doba starih Rimljana. A zagledani u župske doline, ispresecane vinogradima, i ako se razum malo i zamuti od pokoje lepote iz čaše, osećaj je jedinstven. Svaki novi srk ili gutljaj čini da doživite nezaborav, ili možda i vremeplov i priču dugu vekovima.

Zašto je ovo važno reći? U tradiciji balkanskih naroda praznuju se brojni događaji, svetkovine, praznici i pomeni usko povezani sa hrišćanstvom, a samim tim i sa vinom. Sveti Trifun je zaštitnik vinara i vinogradara, praznuje se 14. februara, a kako drugačije nego zalivanjem prvog odrezanog čokota vinom. Svi datumi najvažnijih poslova u vinogradima skoro bez presedana povezuju se sa danima svetaca.

Ali ako se krene hronološki, od samog početka, to izgleda otprilike ovako: prvi obilazak vinograda u Novoj godini, kod pravoslavnih vernika, jeste drugog i trećeg dana Božića. Vinom se zaliva kolač koji se drugog dana Božića iznosi u vinograd i stavlja na čokot. Trećeg dana Božića u vinograd se iznosi slama iz kuće i tada domaćin poželi da vinograd rodi kao što se i Božić rodio.

Sledi drugi mesec u godini, a kako Sveti Trifun važi za vinogradarsku slavu i u tradiciji Pravoslavne crkve slavi se 14. februara, od tog dana počinju radovi u vinogradu i novi vegetativni ciklus. Na taj dan vinogradari odlaze u vinograde, orezuju bar jedan čokot, zalivaju ga starim vinom uz molitve da vinograd rodi. U narodu postoji verovanje da će, ako na Svetog Trifuna padne kiša ili sneg, godina biti rodna.

U martu se otkopava promrzla zemlja oko čokota i takođe zaliva vinom, a na Mladence, koji se proslavljaju 22. marta u spomen na 40 mučenika sevastijskih, domaćini orezuju i 40 čokota.

U aprilu se, kako bi se čokot zaštitio od insekata i krtica, otkopava zemlja oko najrodnijeg i najslabijeg čokota i preliva vinom. Već u maju počinju okopavanje, orezivanje i tretiranje, a u junu i julu prskanje, i sve uz vino, kao simbol berićeta.

Jedino doba godine kada se u vinogradu ne radi ništa, već se sve prepusti Bogu i vetrovima, jeste period od 12. jula do 19. avgusta. I tih 40 dana ima simboliku u hrišćanstvu i vinogradarstvu.

U avgustu se čeka 19. dan u mesecu, kada je Preobraženje Gospodnje. Nijedan vinogradar u Župi neće probati grožđe pre tog dana, niti ubrati zrno u vinogradu, a svako će korpu grožđa odneti u crkvu da se prvi godišnji rod osvešta. Nakon Svete liturgije na Preobraženje i Svetog pričešća, vernicima prisutnim u crkvi deli se i osveštano grožđe. Ta zrna se nose ukućanima koji nisu bili prisutni na službi, a jedno se odvaja i zakopava u vinograd, pa se opet zaliva vinom, za dobar rod i odbranu od grada i nepogoda.

U septembru se organizuje višedecenijska manifestacija „Župska berba“ i, kako samo ime kaže, tada se grožđe i bere i jede, procenjuje se rod, upoređuje sa prošlogodišnjim, ori se pesma berača iz vinograda, a traktorske i druge prikolice pune se slatkim plodovima.

U oktobru se vino skladišti u burad, a par koji planira da se naredne godine venča bosim nogama ulazi u najveće bure i „mulja“ grožđe... Prve kapi božanskog nektara popiju budući mladenci za zdravlje, sreću i napredak.

U novembru i decembru grožđe u bačvama miruje, ali svaki domaćin procedi pokoje zrno i sa dlana proba ukus i oseti miris budućeg vina. I eto, godina prođe, pa tako i naredna, i ubuduće, uz vino i sa vinom...

A kada se začuje da se rodio naslednik ili naslednica, kada se objavi lepa vest ili nagoveštava svadba, kao i kada neko umre i vrše se pomeni, kada se dolazi na ovaj svet ili odlazi sa njega, u Srbiji, naravno, ni u Župi Aleksandrovačkoj, nije se moglo, niti se može drugačije nego uz vino i sa vinom. Neke od pomenutih prilika dozvoljavaju pokoju čašu više, a neke su samo simbol i znak da je vino duboko utkano u sve tradicionalne sfere života.

KAKO DO PRAVA GLASA VAN BIRAČKOG MESTA?

DEO ŠKOLE „DRAGOMIR MARKOVIĆ“ PRIVREMENO VAN UPOTREBE, ČEKAJU SE REZULTATI DODATNIH ISPITIVANJA

KRUŠEVAC DOBIJA NOVU DM PRODAVNICU – POVODOM OTVARANJA DONACIJA OD 500.000 DINARA ZA OŠ „NADA POPOVIĆ“

POČINJE ISPLATA NOVČANIH NAKNADA ZA SEPTEMBAR: POZNATI DATUMI ISPLATE

U NEDELJU POČINJE ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS SLAVI TOMINDAN

JESENJA AKCIJA ČIŠĆENJA KRUŠEVCA: 50 KAMIONA I 200 RADNIKA NA TERENU

IN MEMORIAM

NERED ISPRED TEK OTVORENOG DOMA BORACA U KRUŠEVCU

KLIK KONFERENCIJA ZAVRŠAVA KARAVAN U KRUŠEVCU