NEMOJTE NAM APLAUDIRATI, VAKCINIŠITE SE

U okviru projekta „Heroji našeg doba“ predstavljamo vam tri izuzetno jake, požrtvovane, profesionalne žene. One su i majke, supruge, ćerke, snaje, unuke, zajedničko im je i to da su tokom pandemije izazvane korona virusom brinule su podjednako o zdravlju svakog sugrađanina. I još uvek to čine. Korona virus , i dalje ne posustaje.

Predstavljamo vam heroje: dr Darinka Punoševac koja je specijalista opšte medicine i šef ambulante Parunovac, Dom zdravlja, Kruševac, dr Tamara Ilić, doktor medicine i Svetlana Milovanović,strukovnu medicinsku sestru.

Kada je sve krenulo, kako ste se osećali tada?

Kao i kod svih ljudi i kod mene je postojao strah od nepoznatog. Pre svega je to bio strah za članove porodice. Ali kako je vreme prolazilo i sve se više o virusu saznavalo taj strah je prerastao u želju da pomognem što većem broju ljudi. Kod nas medicinara ne postoji ne znam, ne mogu. Kada naiđe problem radite samo više i jače, dok ga ne rešite – kaže za Pobedu, dr Darinka Punoševac, specijalista opšte medicine i šef ambulante Parunovac, Doma zdravlja Kruševac.

Šta je to o čemu se najviše pričalo sa kolegama? Da li ste bili jedni drugima podrška?

-Teška vremena u Srbiji uvek ujedine ljude. Ako je nešto dobro izašlo iz ove epidemije, to je svakako osećaj solidarnosti. Nije bilo bitno koje ste specijalnosti, informacije i iskustva su se razmenjivale svakodnevno, kao što se i dan danas čini. Mi smo takva struka gde se novine svakodnevno dešavaju i mi ih moramo pratiti kako bi adekvatno lečili pacijente. S obzirom da je KOVID bio novina za sve, praćenje novih informacija, menjanje protokola lečenja je bilo apsolutno neophodno.

Koliko je ljudi je tada bilo u Vašem timu i kako ste se snašli u tom prvom trenutku kada se još uvek ništa nije znalo o samom virusu?

-Ja sam prvi put ušla u KOVID ambulantu u julu 2020. na dve nedelje, da pomognem kolegama kada se naglo povećao broj zaraženih, a onda ponovo u novembru iste godine i od tada sam neprekidno tamo. Broj medicinskog osoblja se neprekidno menja, zavisno od broja pacijenata. U jednom trenutku je bilo 18 lekara i 30-tak sestara i sve te ljude obezbedila je Služba za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, Doma zdravlja, Kruševac, koja takođe mora da zadovolji i potrebe redovnog rada ambulanti opšte medicine, kao i potrebe vakcinacije stanovništva protiv KOVID-a. To je živi organizam koji se stalno prilagođava aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Lečenje KOVID-a je generalno teško, jer ne postoje specifični lekovi. Svaki pacijent je priča za sebe i u skladu sa nalazom mora se redovno pratiti kako bi se izbegle komplikacija bolesti.

Koliko se radilo i pod kojim uslovima?

Naše radno vreme je 5-6 sati, opet zavisno od potreba službe. Rad u skafanderu, rukavicama, dve masake je jako težak. Meni lično je najviše smetalo što su me bolele uši od maski, ali smo svojom dovitljivošću i to prevazišli. Nakon što smo vakcinisani, malo “lakše dišemo“, ali smo svakako na oprezu, jer ovaj novi Delta soj, pokazuje mnogo veću zaraznost, što mi najbolje vidimo.

Koliko su porodice trpele i koliko još trpe?

Kao što sam rekla na početku, moj najveći strah je bio da se neko od članova porodice ne zarazi zbog prirode mog posla. Strogo sam vodila računa o higijeni, presvlačenju garderobe, obuće. Majku, koja živi u Kruševcu, nisam zagrlila 3 meseca, dok se obe nismo vakcinisale. I kada bih dolazila u posetu kod nje ili svekra i svekrve, to je uvek bilo sa maskom i na distanci. Stariji su ljudi i naša pomoć im je potrebna, ali smo se trudili da ih ne ugrozimo. Cela moja porodica je vakcinisana, uključujući tu i supruga, sina 23 i kćerku 18 godina. Porodica mi je uvek u životu bila velika podrška. Oni razumeju kakvim poslom se bavim i trudimo se da jedni drugima pomognemo u teškim trenucima, ali smo tu i kada su lepe stvari, što i treba da je suština porodice. Kontakti sa rodbinom I prijateljima su se smanjili. Prošle godine nismo slavili sa gostima ni krsnu slavu, jer ne bih mogla da nosim na duši nekoga ko bi se zarazio na našem slavlju.

Šta vam je najupečatljivije ostalo u sećanju, neka situacija, dešavanje?

Bilo je puno teških situacija, kada su nestajale čitave porodice. Ali ne bih mnogo o tome, jer je verovatno svima dosta tužnih vesti. Skoro su mi pacijenti bili mlada i mladoženja koji su se zarazili na sopstvenoj svadbi, ali su hvala bogu bili dobro, i kada sam im saopštila da će medeni mesec provesti u izolaciji nisu bili mnogo razočarani jer su konačno mogli da se posvete jedno drugom. Ljudi su generalno uplašeni kada dođu kod nas, ali se mi trudimo da ih opustimo, nasmejemo, jer i to je lek.

Premda ste svi puno radili i još uvek to činite, kako izdržavate, s obzirom da dugo traje?

Svako od nas ima neki svoj način kako se ‘resetuje’. Ja redovno vežbam, čitam, slušam muziku koju volim, prevodim na engleski jezik stručnu literaturu, angažvana sam u Predsedništvu Sekcije opšte medicine, Srpskog lekarskog društva i to su stvari koje me ispunjavaju.

Za kraj razgovora, koja je poruka čitaocima : Nemojte aplaudirati, vakcinišite se- poručuje dr Darinka Punoševac.

Nastavice se …..

UČENICI DRUGOG RAZREDA OŠ „DRAGOMIR MARKOVIĆ“ U POSETI CENTRU OSI

DELEGACIJA GRČKIH PRIVREDNIKA NA PRIJEMU U KABINETU GRADONAČELNIKA: NOVI KORACI U SARADNJI

ASFALTIRANE DVE ULICE U VELIKOM ŠILJEGOVCU

GRČKA POSLOVNA DELEGACIJA U KRUŠEVCU – U PROSTORIJAMA RPK ODRŽAN KLJUČNI SASTANAK SA PRIVREDNICIMA

U ŠILJEGOVCU OTVOREN TEREN ZA MALI FUDBAL I RUKOMET

PROSLAVLJEN ĐURĐIC ISPRED CRKVE SVETOG GEORGIJA NA BAGDALI 3 – U TOKU OBNOVA SVETINJE

PRIJEM ZA FOLKLORNI ANSAMBL „ČARAPANI“

DODELJENI UGOVORI ZA NABAVKU PAKETA HRANE I OGREVNOG DRVETA

SPREMNOST ZA ZIMSKU SEZONU – TEMA ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREMINUO ŽIKA ĐORIĆ