OD POČETKA PANDEMIJE NA PRVOJ LINIJI

Medicinska sestra Jelena Živković, sama se prijavila kada je počela pandemija izazvana virusom korona kako bi pomogla svojim sugrađanima. To čini i danas kada se broj obolelih ne smanjuje.

Kada je sve krenulo, kako ste se osećali tada?

-Od kako je krenula sa radom Kovid ambulanta, ja kao zdravstveni radnik (a u osnovi humanista) samoinicijativno sam se prijavila ne bi li mogla da svojim znanjem i dosadašnjim iskustvom pomognem našim sugrađanima,kao i svim pacijentima koji su imali potrebu za zdravstvenim zbrinjavanjem.Iskrena da budem za mene, a verujem i većinu mojih kolega to je bio jedan veliki izazov. Na momenat kao svako ljudsko biće uplašena, i željom za pomoći ohrabrena, trudila sam se da smognem snage i postanem jača od svih izazova koji su bili predamnom.

Šta je to o čemu se najviše pričalo sa kolegama? Da li ste bili jedni drugima podrška?

-Najviše o čemu se pričalo sa kolegama bilo je to “ šta uraditi, sta učiniti da pacijentima bude lakše, da im bude bolje“ a da pritom sačuvamo svoje bližnje kao i sami sebe od ove opake bolesti. Prvi put u svom radu sam osetila jedan timski duh, gde smo se svi jedan za drugog borili, jedni na druge pazili i u najtežim trenucima jedni druge razumeli, na šta sam ponosna i šta ću uvek nositi u svom srcu, da sam bila deo najboljeg tima, ljudi koji su poput naših ,,Heroja sa Košara,, bili na prvoj liniji, liniji sa koje nema povlačenja.

Koliko je ljudi je tada bilo u Vašem timu i kako ste se snašli u tom prvom trenutku kada se još uvek ništa nije znalo o samom virusu?

-Uvek nas je bilo dovoljno u zavisnosti od frekfence obolelih pacijenata. Inicijalno nije bilo lako, ali svakim danom smo bivali sve uigraniji i iskustveniji. Sa stečenim znanjem i rutinom bivali sve hrabriji i potentniji prema kolektivnom izazovu.

Koliko se radilo i pod kojim uslovima?

-Radilo se dosta, koliko god je imalo potrebe da se svim pacijentima pruži adekvatna zdravstvena pomoć. Ali mi to vreme i ne osetimo iz razloga apsolutne skoncetrisanosti, posvećenosti poslu. Umor se tek oseti kasnije, kada stignemo svojim kućama. U tim trenutcima kada sednete kreću polako da se vraćaju lica, slike, reči ali vas poput iskre ohrabri jedna misao ,,danas sam uradila nešto dobro,, To mi je imperativ za ,,teško sutra,,.

Koliko su porodice trpele i koliko još trpe?

-Meni kao zdravstvenom radniku ovo je radna obaveza, radni zadatak, za koji se kao svaki profesionalac trudim da odradim na najbolji način. Za svoju porodicu znam da ,,trpela nije,, jer sam se sve vreme trudila da doskočim svim izazovima jedne savremene žene, majke, supruge… Upravo na celom ovom putu oni su mi bili najveća podrška , inspirijum koji mi je bio poput kamena temeljaca i imperativ poput vetrenjače, oni najmiliji moji Lazar i Helena, moj suprug i moji roditelji.

Šta vam je najupečatljivije ostalo u sećanju, neka situacija, dešavanje?

- Prema svakom pacijentu sam uvek bila ista, nikada rezlike pravila nisam (bez obzira na starost,pol,nacinonalnu i versku pripasnost), ali mi je uvek najteže bivalo kada ugledam trudnicu ili neko starije lice koji mi kažu da im je teško, da otezano dišu, da imaju temperaturu,da se plaše... Nije mi teško da ih uhvatim za ruku, uputim im reč ohrabrenja, dam propisanu terapiju i zajedno sa njima nadam boljem…

Premda ste svi puno radili i još uvek to činite, kako izdržavate, s obzirom da dugo traje?

-Sve ovo predugo traje, i nikome nije lako, ali dokle god budem mogla, dokle god bude bilo u meni snage i volje koja ne posustaje, uvek ću rado biti tu ,,na prvoj liniji,, ne bi li mogla bar malo pomoći onima kojima je pomoć neophodna.

Za kraj razgovora, koja je poruka čitaocima ?

-Na kraju bih poručila svima: čuvajte sebe, čuvajte svoje najbliže, budite odgovorni prema sebi i prema drugima, i iskreno se nadam da će sve ovo biti uskoro samo jedan ružan san. San, nakon koga ćemo opet kao nekada grliti jedni drugima u zagrljaj, da ćemo se radovati rađanju, krštenjima i rođendanima, proslavi krsne slave u širem krugu prijatelja, šetati parkom i voziti se bez maske i živeti bez straha…

Projekat „Heroji našeg doba“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

UČENICI DRUGOG RAZREDA OŠ „DRAGOMIR MARKOVIĆ“ U POSETI CENTRU OSI

DELEGACIJA GRČKIH PRIVREDNIKA NA PRIJEMU U KABINETU GRADONAČELNIKA: NOVI KORACI U SARADNJI

ASFALTIRANE DVE ULICE U VELIKOM ŠILJEGOVCU

GRČKA POSLOVNA DELEGACIJA U KRUŠEVCU – U PROSTORIJAMA RPK ODRŽAN KLJUČNI SASTANAK SA PRIVREDNICIMA

U ŠILJEGOVCU OTVOREN TEREN ZA MALI FUDBAL I RUKOMET

PROSLAVLJEN ĐURĐIC ISPRED CRKVE SVETOG GEORGIJA NA BAGDALI 3 – U TOKU OBNOVA SVETINJE

PRIJEM ZA FOLKLORNI ANSAMBL „ČARAPANI“

DODELJENI UGOVORI ZA NABAVKU PAKETA HRANE I OGREVNOG DRVETA

SPREMNOST ZA ZIMSKU SEZONU – TEMA ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREMINUO ŽIKA ĐORIĆ