OLUJA KOJA NE PRESTAJE
07-11-2021- Osećaj je kao da sam u sred oluje koja udara sa svih strana - počinje priču mladi doktor Marko Marković koji je od početka pandemije u kruševačkoj Kovid ambulanti, i dodaje - Pacijenti dolaze i to sa sve težim i težim kliničkim slikama, i to ne prolazi, ne staje. Vremena nedovoljno i mora da se reaguje što pre jer je ovo takva bolest gde se stvari jako brzo dešavaju.
Kroz Kovid ambulantu dnevno prođe između 400 i 600 pacijenata. U nedelji za nama, povećao se i broj osoba koje se upućuju na bolničko lečenje u Opštu bolnicu Kruševac.
Ko je upoznao ovog mladog lekara, zna koliko je posvećen pacijentima.
Šta je to o čemu se najviše pričalo sa kolegama na početku pandemije? Da li ste bili jedni drugima podrška?
-Mi i nemamo puno vremena za priču, a ako ga i bude, uglavnom se svodi na lečenje pacijenata, kada koju terapiju ubaciti, šta očekivati u daljem toku bolesti. Na početku je bilo najteže jer se nije znalo o virusu, svako novo otkriće nam je pomoglo u lečenju pacijenata. Velika pomoć i podrška je bila prisutna od iskusnijih koleginica koje su stvarno delile nesebično svoja iskustva i na tome sam im neizmerno zahvalan. Međusobna pomoć nam je jako važna jer svi činimo tim, koji se sastoji od lekara, sestara, tehničara, laboranata, radiologa, vozača saniteta i higijeničara. Taj tim mogu reći funkcioniše besprekorno uprkos svim teškoćama.
Koliko je ljudi je tada bilo u Vašem timu i kako ste se snašli u tom prvom trenutku kada se još uvek ništa nije znalo o samom virusu?
-Na početku su bile 2 smene od po 7 sati. Kasnije, sa povećanjem broja pacijenata uvedena je i treća smena i povećan broj osoblja.
Koliko su porodice trpele i koliko još trpe?
-Trudim se da moja porodica ne trpi previše zbog posla, ali je to nažalost neminovno. Rani odasci na posao i kasni dolasci sa posla ne ostavljaju nam mnogo vremena, ali se trudimo da sve vreme koje provodimo zajedno maksimalno iskoristimo.
Šta vam je najupečatljivije ostalo u sećanju, neka situacija, dešavanje?
-Takvih situacija je bilo mnogo. Sećam se da je jednog dana došla cela porodica, otac, majka i sin. Niko od njih nije bio vakcinisan. Svo troje su razvili težu kliničku sliku, ali je otac bio u najtežem stanju. Govorio je; „samo da se izvučem i vakcinisaću se odmah“
Lečenje je potrajalo ali smo zajedničkim naporima uspeli da se svo troje izleče. Ovo je bila jedna od priča sa lepim krajem, ali bilo je i onih drugih, nažalost.
Premda ste svi puno radili i još uvek to činite, kako izdržavate, s obzirom da dugo traje?
- Izdržavamo kako znamo i umemo, jer ako nema nas, šta će biti sa pacijentima? Ko će im pomoći? Svi verujemo i nadamo se da će ova pošast brzo proći. Svima je već dosta zabrana, jedva čekamo da stvari dođu na staro.
Za kraj razgovora, koja je poruka čitaocima?
- Moja poruka je da se vakcinišu, jer ćemo samo tako stati na put ovoj nemani. Nemojte da čekate da se razbolite, vidite kako je teško i dođete u situaciju da sebi postavljate pitanje zašto se nisam vakcinisao? Šta mi je trebalo da čekam?
Projekat „Heroji našeg doba“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukupno komentara 0
Pretplata
Naslovne strane
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
 copy.jpg)
Vremeplov
29-04-1946
01-02-2024
01-02-2024
22-11-1947
.jpg)
13-04-1944
14-11-1952
07-11-1952
16-11-1944
Reklamni prostor
.jpg)
Misao dana
Ostavite komentar