MAMU VOLI KAO DEJANA TONČIĆA

U okviru projekta „Zaustavimo (ne)svesnu diskriminaciju i prevaziđimo barijere“ donosimo još jednu dirljivu životnu priču o večitoj borbi za normalan život sa invaliditetom, uspesima koji ,,zlata vrede", snovima, nadanjima i ljudima koji umeju da prepoznaju najčistiju dobrotu u nečijem srcu. Ovo je priča o Aksentiju Ivanoviću.

Aksentije je rođen 08.02.1994.godine u Kruševcu. Na rođenju mu je ustanovljena dijagnoza ,,Daunov sindrom", što je samo nekoliko meseci kasnije i potvrđeno u Beogradu na Institutu za majku i dete. Dijagnozu ,,Daunov sindrom" karakteriše: specifičan izgled lica, širok vrat, nizak rast, srčana mana, slabija motorika i niži stepen intelegencije, ali pored svega toga osobe sa ,,Daunovim sidnromom" mogu veoma dobro da se uklope u društvo, da se obrazuju, rade, druže se i žive običan život, najčešće u krugu biološke porodice.

Pored svega toga, Aksentije je bio dobro i napredno dete, sa svojom generacijom je išao u redovan vrtić Dečja ustanova ''Naša radost'' u Aleksandrovcu. Veoma je lepo bio prihvaćen i od strane svojih vršnjaka, vaspitačica i ostalog osoblja u vrtiću i učestvovao je u svim aktivnostima predviđenim u radu vrtića. Često se družio sa društvom svoje, 10 godina starije, sestre i koliko je on voleo njih, toliko su i oni njega. Takođe, kontakti sa svim rođacima, prijateljima i komšijama, umesto otuđivanja i izbegavanja, veoma dobro su uticali na njegov razvoj i društveni život.

Na komisiji za kategorizaciju pred polazak u osnovnu školu, dobio je rešenje za polazak u redovnu Osnovnu školu ,,Aca Aleksić'' u Aleksandrovcu. Međutim, nakon mesec-dva, malo zbog toga što je bio ,,drugačiji'', nerazumevanja i neprihvatanja, i pored toga što je rastao sa svojom generacijom, znao da čita i piše, prebacuju ga u specijalno odeljenje osnovne škole, gde ostaje do završetka osmog razreda, jer inkluzija tada nije postoja ni na papiru.

Ta odluka nije uticala na to da Aksentije i njegova porodica odustanu od borbe za njegov bolji život i napredak u obrazovanju. Osnovnu školu ,,Aca Aleksić" u Aleksandrovcu završio je sa odličnim uspehom. Bio je prvi učenik koji je maturu slavio sa svojom generacijom, a ne na posebnoj proslavi samo za učenike specijalnog odelenja.

2009. godine, kada je trebalo da upiše srednju školu, bez ikakvog razmišljanja da li treba ili ne, bez podrške oca, koji tada napušta porodicu i stvara neki novi život, Aksentije se sa svojom majkom i sestrom seli u Kruševac, kako bi nastavio školovanje. Starija sestra je u to vreme, radeći privremene poslove prevođenja, jedina finansirala porodicu, jer je firma u kojoj je majka radila prodata i tako ona ostaje bez posla, posle 25 godina radnog staža.

Aksentije upisuje ŠOSO ,,Veselin Nikolić" u Kruševcu, smer pomoćnik kartonažera, koju završava sa odličnim uspehom 2013. godine. Četiri godine školovanja, ispraćanja i dočekivanja iz škole, sedenja u školi, pomaganja u učenju, pisanju domaćih zadataka, vanškolskih aktivnosti, doprinelo je njegovim velikim uspesima. Bio je aktivan na svim školskim aktivnositma, priredbama, manifestacijama u gradu, republičkim takmičenjima, specijalnoj Olimpijadi u Grčkoj 2011. godine, kada igra fidbal za reprezentaciju Srbije, takmičenja u košarci, Svetosavska nagrada od Ministartva prosvete i nauke, sportske stipendije, nagrada za umetnost ERSTE Klub 27, bile su sve to samo krune na dugogodišnji rad.

Pre dolaska u Kruševac 2006. godine, Aksentije je sa sestrom od tetke, koja se danas bavi glumom i profesor je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, snimio kratak film ,,Priča", u kome je on glavni glumac i priča o preperekama u životu i kako je život kao igra ,,Ne ljuti se čoveče". Taj film je na festivalu ,,Kids for kids” u Beogradu, dobio Grand PRIH nagradu, plasiorao se na festivalu ,,Kids for kids” u Napulju, u Italiji, gde dobija pohvalu, dok u Novom Sadu, na Festivalu ,,Uhvati sa mnom ovaj dan" dobija nagradu za autora.

Tada se rodiola njegova ljubav prema glumi, što se nastavilo i u Kruševcu. Učsetvovao je u predstavama u školi, školskim programima za praznike, a onda je postao glavni glumac u mjuziklu ,,Zemlja čuda", koji je realizovan preko SK ''Palestra'' Kruševac. Ovaj mjuzikl izvođen je preko 50 puta širom Srbije, učestvovao je na festivalima i dobio nagradu za inkluziju.

Iako se u međuvremenu bavio i sportom i osvajao medalje u fudbalu i košarci, ipak je prevagnula gluma. Ona mu je u srcu i danas mu je najveća želja da bude glumac, kao njegov najveći prijatelj, glumac Kruševačkog pozorišta Dejan Tončić. Čak je jednom na pitanje: ,,Koga voli najviše na svetu" odgovorio: ,,Dejana Tončića… a i mamu volim kao njega''.

Završio je dvogodišnju školu glume pri Kulturnom centru Kruševac, kod Lidije Užarević. Dve godine je igrao u predstavi ,,Desa blesa u zemlji čudesa", koju su realizovali u partnerstvu UG Fakiri sa juga, Udruženje Osmeh na dlanu i Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Kruševac.

Svih ovih 12 godina života u Kruševcu, Aksentiju je svaki dan donosio neki uspeh i napredak. Upoznao je puno novih drugara u školi, u drugim udruženjima, stekao prijatelje u gradu, na radionicama, izletima, priredbama, manifestacijama, sportskim takmičenjima i susretima, kampovima, što sve utiče na bolji, srećniji, zadovoljniji život. Već 7 godina radi na Javnim radovima osoba sa invalditetom na krojačkim radionicama, gde je naučio da šije na mašinama i ujedno i finansijski pomaže porodicu, jer su podstanari. U poslednje 3 godine je počeo da se bavi streličarstvom i da ide na treninge gađanja u streličarskom klubu ''Carska strela''.

Svaka aktivnost, izlazak iz kuće, život u društvu i sa društvom, veoma dobro utiče na njegov život, raspoloženje, sreću i zadovoljstvo, a tada je i njgova porodica srećnija i zadovoljnija.

Najveća podrška mu je mama. Mama ga sluša i sve mu kupuje – pljeskavice i saher tortu, ali ponekad voli da ostane sa baba Milom, kada mama ode da čuva njegovog sestrića Luku.

Najviše ga raduje druženje za Božićne praznike sa Dejanom Tončićem, kada gleda njegove predstave i kada ide na letovanje u Pulu kod rođaka. Omiljeni sportista mu je Novak Đoković, koga je upoznao 2012. godine. U slobodno vreme najviše voli da čita na internetu o glumcima, pevačima i gleda kvizove: ,,Slagalicu", ,,Poteru", a ranije i ,,Želite li da postanete milioner".

Objavljeni tekst deo je projekta “Zaustavimo (ne)svesnu diskriminaciju i prevaziđimo barijere”.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U PKS RPK KRUŠEVAC ODRŽANA TEMATSKA SEDNICA PARLAMENTA PRIVREDNIKA

UHAPŠENI U TRSTENIKU: OSOBE IZ KRALJEVA PRIVEDENE ZBOG TEŠKE KRAĐE

SAOBRAĆAJ NA AUTOPUTU A5 NORMALIZOVAN

PRIVREMENA ZABRANA SAOBRAĆAJA U JUG BOGDANOVOJ ULICI ZBOG RADOVA

OBELEŽEN 23. APRIL – DAN VOJSKE SRBIJE

EKONOMSKO-TGOVINSKA ŠKOLA KRUŠEVAC U SUSRET NOVOJ ŠKOLSKOJ GODINI

REKONSTRUISANE ŽELEZNIČKA I ULICA SLIKARA MILOVANOVIĆA

U PKS RPK KRUŠEVAC ODRŽANA PREZENTACIJA TAKMIČENJA ZA NAJBOLJU TEHNOLOŠKU INOVACIJU

DAN PLANETE ZEMLJE: BORBA PROTIV PLASTIKE KAO GLAVNA TEMA 55. GODIŠNJICE

RASVETLJENO KRIVICNO DELO UBISTVO U POKUSAJU