VLADIMIR POPADIĆ: PERIODI PROBA ZA MENE SU NAJSMISLENIJI I NAJRADOSNIJI DEO GODINE

Nedavno je u Kruševačkom pozorištu održano premijerno izvođenje predstave ,,Izbiračica 42", najnovije ostvarenje našeg pozorišta, rađeno po motivima iz romana Koste Tripkovića, dok režiju potpisuje stalni reditelj našeg teatra, Vladimir Popadić. Mi smo iskoristili ovu priliku i popričali s gospodinom Popadićem, koji nam je u iskrenom razgovoru otkrio: da se u Kruševcu oseća kao svoj na svome, zašto je izabrao režiju za svoj životni poziv, kao i na kakvim tekstovima najviše voli da radi i zašto.

• Rođeni ste u Kruševcu, a trenutno živite u Beogradu. Kako pamtite život u našem gradu i zbog čega mu se uvek rado vraćate?

-Rado se vraćam Kruševačkom pozorištu. To je mesto gde mogu, kroz kreativne procese, da preispitam i nadgradim sebe, kao i svet koji me okružuje. Velika je privilegija baviti se mojim poslom, a mene za to najviše vezuje Kruševačko pozorište. Periodi proba su za mene najsmisleniji i najradosniji deo godine.

• Režija nije baš čest i uobičajan životni poziv. Kako ste se Vi odlučili da krenete tim putem?

-Režija nije zanimanje koje satisfakciju pruža jedino u samom radu. Nema tu ni velikih para, ni slave, ni statusa. Pozorišna režija je jedan od retkih poslova, koji se rade iz čiste ljubavi. A, kao i kod svake ljubavi, ja nisam odlučio da se time bavim, jednostavno sam prepoznao i rekao: „To je to“. Do sada se želja u meni da stvaram pozorišne predstave nikada nije smanjila. Sve drugo u životu mi je ranije ili kasnije dosadilo.

• Diplomirali ste na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i tokom studija bili asistent Dejanu Mijaču i Romanu Viktjuku, na predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Koliko Vam je to iskustvo značilo u budućoj profesionalnoj karijeri?

-Pomenuli ste velike stvaraoce, možda se može reći i vizionare. Od njih se „ne krade zanat“. Oni su mi omogućili da vidim drugačiji pristup u mišljenju i promišljanju pozorišta, nego što je to slučaj kod većine stvaralaca.

• Vi ste pozorišni reditelj. Po čemu se i koliko, u pogledu režije, razlikuju film i pozorište i zbog čega ste se Vi opredelili za rad na ,,daskama koje život znače"?

-Veza između filmske i pozorišne režije se često traži, a zapravo se radi o dva zanimanja, koja su udaljenija. Često nas pitaju: „A zašto ne film?“. Za mene je to isto kao kada bi me neko pitao „Zašto ne slikarstvo ili mašinstvo“. Zato što NE. Pozorište me je jedino privuklo.

• Jedan ste od redovnih reditelja u školi glume ,,Maska". Koliko je teže, a koliko izazovnije raditi sa glumcima amaterima, nego sa profesinalcima?

-Neuporedivo je, kako na planu izazova, tako i tome šta je „teže“.

• Pored režije, bavite se i scenografijom. Koliko se ove dve profesije prepliću i proizilaze jedna iz druge, a koliko ih je teško raditi uporedo?

-Rešenje prostora je jedan od osnovnih poslova i problema u režiranju. Kada osmislite prostor i znate koju simboliku ta scenografija treba da prenese, onda ste blizu toga da imate gotovo scenografsko rešenje. Uvek radije angažujem scenografe, jer uvek i donesu neki nov kvalitet, naročito na vizuelnom planu. Scenografiju sam potpisivao samo onda kada moje rešenje nije ostavljalo prostora za nadgradnju, a to se desilo svega nekoliko puta.

• Osnova za dobar pozorišni komad je dobar dramski tekst. Kako birate tekstove na kojima ćete raditi i koji je glavni kriterijum, kojim se vodite pri tom odabiru?

-Tema koja me zanima. Događa se i da uzmem osrednji ili loš tekst, ako se bavi temom o kojoj bih ja kroz predstavu da govorim. To donosi mnoge probleme u procesu, ali mi je uvek draže da rešavam te probleme, nego da režiram tekst u kome me ništa naročito ne provocira. Naravno, uvek nastojim da nađem dobar tekst, koji ostavlja mogućnost da kroz njega rediteljski apsolviram neku temu ili problem, kao što je „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa.

• Radili ste predstave po različitim testovima, a da li ste se nekada oprobali kao pisac pozorišnog scenarija?

-Volim da pišem, ali do sada sam se kao pisac ostvarivao samo u pokušajima da prevaziđem nerešive mane i probleme teksta koji sam uzeo da režiram. U slučaju „Izbiračice“ Koste Trifkovića, to je značilo da napišem potpuno originalan tekst, ali koji počiva na motivima Trifkovićeve drame.

• Upravo ste završili rad na predstavi ,,Izbiračica 42", sa ansamblom Kruševačkog pozorišta, koja je premijerno izvedena 14. januara. Da li ste zadovoljni prvim reakcijama publike i zašto, po Vašem mišljenju, gledaoci treba da pogledaju ovu predstavu?

- Prezadovoljan sam reakcijama, jer su bile nepodeljeno pozitivne. „Izbiračica 42“ je prva predstava koja govori o možda i najvećem problemu srpskog društva, koji se i u sferi umetnosti i u sferi politike gura pod tepih: zreli ljudi, koji još uvek nisu emotivno ili porodično ostvareni, čine veliki procenat našeg društva. Moraćemo što pre da počnemo glasno da govorimo o tome. „Izbiračica 42“ je započela taj dijalog, a videćemo da li će biti hrabrosti da se on nastavi ili će kao i do sada, problem gurnuti pod tepih.

GRADSKI ČELNICI REAGOVALI NA ZAHTEV OPOZICIJE ZA RASPISIVANJE REFERENDUMA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU U „GRADSKOJ TOPLANI“

MUP RASPISAO KONKURS ZA 900 POLAZNIKA COPO: PRIJAVE OTVORENE DO 22. DECEMBRA

PROIZVOĐAČI IZ RASINSKOG OKRUGA NA 19. SAJMU ETNO HRANE I PIĆA

RAZVOJ INTERNETA I MEDIJA U FOKUSU POSETE MINISTRA BRATINE KRUŠEVCU

MINISTAR BORIS BRATINA NA STRUČNOM SKUPU O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI U MEDIJIMA U KRUŠEVCU

PENZIJE U SRBIJI OD DANAS VEĆE ZA 12,2 ODSTO, PRVE ISPLATE POČETKOM JANUARA

OD NOVE GODINE MENJAJU SE USLOVI ZA PENZIONISANJE ŽENA, U PENZIJU SA 64 GODINE

KRUŠEVAC DOMAĆIN SASTANKA SA PREDSTAVNICIMA ŠANDONGA

GRADONAČELNIK OBIŠAO NOVOASFALTIRANE ULICE U LAZARICI

PLANIRANI RADOVI NA MAGISTRALNOM CEVOVODU: VIŠEDNEVNI PREKID VODE U VIŠE SELA KRUŠEVAČKOG KRAJA