DOK SU BILE KOZE NIJE BILO TUBERKULOZE

Vremešni Bogomir Avramović (81) iz Kukljina svaki dan provodi sa osmehom i šalom. Iako njegov životni put nije bio ni malo lak, s ponosom ističe da ga urođena duhovitost, narodski humor i pozitivan stav prema životu održao, a često i spašavao neugodnih situacija.Rođen u pomoravskom selu Kukljinu, kaže kao jedinac. Imam sestru, tri godine mlađu, Bogu hvala živa je još, ali srpski domaćin kad ima jedno muško dete, za njega kaže da je jedinac , pa su tako sve snage mojih mučnih roditelja bile usmerene na mene kao budućeg domaćina, koji će celu porodicu spasiti siromaštva.

Pitate me zašto je za mene starost lepa?

Ne umem baš tačno da odgovorim, jer starost donosi i bolest, ali se ne bih ni za kakve pare vratio u mladost, posebno ne u detinjstvo. To je bila tolika nemaština, da je mladima danas to teško da uopšte i zamisle, a kamoli da shvate. Bio sam dobar đak, ali sam u školu išao bos i zbog toga u sedmom razredu napustim školavanje. Čarape ne mogu da se osuše, nosim od kuće krompir za užinu, a on ukočen, smrznut. I tako danima. Kući kad imamo žutu proju, pa to je poslastica. Jednom , kad je u retkim prilikama kačamak bio za večeru, majka postavi ognjište, puši se ona kaša, jedva čekam da "zakusam" , kao ono tras, pade plafon i svima u tanjire. Dal da jedem, ili da odustanem. Jok. Jedem, iako gorko i neukusno, ali ko zna kad će opet kačamak za večeru, zato mi istovremeno i slatko.

E zbog tih gladnih godina, ili što sam sanjao vruć hleb, odoh na pekarski zanat. Tada je to bio "Prvi maj", kasnije "Branko Perišić". Rad isključivo noću. Pun pogon i mladih i starih. Učim i mesim i malo "štrpnem " živog testa. Ali postanem dobar pekar. Međutim radio sam svašta, ne samo to. Najviše radnih mesta bilo je u Kruševcu, a malo i u inostranstvu, a radni vek sam završio u "Prvoj petoletci" u Trsteniku kao galvanizer-hemijski radnik. I tu mi od žive sode stradaše zubi . Pre toga noću mesim, danju radim kao prodavac prehrambenih proizvoda. Gde ću pazar, dok ga ne predam sutra. Da ostavim u pogonu, ima da nestane. Nabavim lovački ranac, u njega neko odelo i sakrivene pare od pazara, koji sutra uredno predam u paru. Ali kopka ih moj ranac. "Bogomire šta će ti ranac na leđa, bre?" "Oću da budem turista, glumim ja".

U međuvremenu sam radio svuda gde je zvala država, na auto putu, akcijama, Crna Gora, Makedonija, Slovenija, ali bilo je lepo. Mlad si i jak. Radio sam i u Nemačkoj u Mercedesovoj fabrici "Dajmler-Benc". To je prva generacija iz Kruševca koja je preko Zavoda otišla u inostranstvo 1969. godine. Sve smo imali, kupatilo, postavljeno da jedeš šta voliš, a prvi put smo tad videli banane. Jedmo ih sa sve korom, Nemci se čude. To je bio privremeni rad, 3 meseca po četiri ture. Bilo je lepo i tad sam upoznao drugi svet, video šta je Evropa. Ali ne lažem, Srbija je lepša, toliko lepa da sam sanjao da se vratim u moju kuću u moje dvorište. I tako ostavim Nemačku i vratim se kući , iako me ostavljali.

Šta još pamtim iz mladosti?

Samo da je sve bilo zdravije i veselije. Kao dete čuvao sam ovce i koze, uglavnom tuđe. Sit si očas posla, pomuzem i eto. Koza to je plemenita živuljka, lekovita, kozje mleko je danas skupo , a leči skoro sve. Iako sam kao dete više bio go nego obučen, nikad nisam bolovao na plućima. "Kad su bile koze , nije bilo tuberkuloze", rimuje Bogomir. Ko je imao koze nije mu trebala kosilica, sve one to obrste, a biraju ko po jelovniku. Pametne životinje, kad ti kažem! Imanje slabo radim, ne mogu, a i ne isplati se. Uhvatim autobus iz sela, pa na glavnu autobusku. Otud u isto vreme stiže autobus za Ribarsku Banju. Imam ovu penzionersku kartu. Ljudski se okupam, progovorim koju, poglednem koju babu, šta ću živ sam čovek, a imam i oči. Protegnem se i zapevam :

"Još se borim , još se ne dam, neću lako da se predam!" Otud odmoran i raspoložen dođem kući, sa ženom i unucima popijem kafu , poglednem malo na taj njihov "FEJS BRUK", načudim se šta se sve danas radi, ali svako vreme nosi svoje.

Šta sad radim, kako provodim starost?

Meni je čini mi se sad najbolje. Sa suprugom Živkom izrodio sam dve ćerke Vesnu i Violetu, imam pet unučića i šest praunučića. S te strane sam bogat i prebogat. Izračunaj samo koliko je to sveća kad umrem!!!! Čovek kad ostari, stoji u čekaonicu. Šta čeka, ja u šali kažem ili popa ili poštara?

Poštar donosi penziju i dobrodošao je, a i ovaj drugi, ali samo kad sveti vodicu. Kad dođe poslednji put, ja to neću ni da vidim, pa mi je svejedno. Šta biste potučili onima koji tek zalaze u treće doba života?

Budi karakter u svemu, ništa nije dobro previše. Ni da jedeš ni da piješ, ni da se ljutiš. Budi sa svima lepo, pa će i tebi da bude lepše. Ako zaboraljaš da uzmeš lekove ti napiši ili navij sat, da ne preskačeš terapiju, to je najvažnije. Poštuj sve, ali najviše ulaži u porodicu. Na kraju te svi ostave, ali tvoji neće, a i ne mogu i da oće. A život da cenite svi , to je dar od Boga, tako treba i da ga posmatrate. Nema koja muka nije prošla, a još mnoge će da dođu. Ali prođe svaka, zato se radujte najviše malim stvarima.

DELEGACIJA GRČKIH PRIVREDNIKA NA PRIJEMU U KABINETU GRADONAČELNIKA: NOVI KORACI U SARADNJI

ASFALTIRANE DVE ULICE U VELIKOM ŠILJEGOVCU

GRČKA POSLOVNA DELEGACIJA U KRUŠEVCU – U PROSTORIJAMA RPK ODRŽAN KLJUČNI SASTANAK SA PRIVREDNICIMA

U ŠILJEGOVCU OTVOREN TEREN ZA MALI FUDBAL I RUKOMET

PROSLAVLJEN ĐURĐIC ISPRED CRKVE SVETOG GEORGIJA NA BAGDALI 3 – U TOKU OBNOVA SVETINJE

PRIJEM ZA FOLKLORNI ANSAMBL „ČARAPANI“

DODELJENI UGOVORI ZA NABAVKU PAKETA HRANE I OGREVNOG DRVETA

SPREMNOST ZA ZIMSKU SEZONU – TEMA ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREMINUO ŽIKA ĐORIĆ

PROSLAVLJENI SVETI VRAČI ZAŠTITNICI LEKARA, MEDICINARA I OBOLELIH