MOJ LEK I EPICENTAR SVETA SU MOJI POTOMCI

Danijela Karajović 22-11-2022

Branislava Stepanović, Brana ili Caca lepa 75-togodišnjakinja, rođena je Kruševljanka, ćerka čuvenog glumca Miodraga Đorgovića-Đorge i majke Nadežde, osnivača prve gradske parfimerije "Merima" u centru grada.

Detinjstvo je kaže Caca, bilo veselo, a najviše vremena u tom dobu provodila je gledajući oca na probama, u foajeu pozorišta, kulorima, krijući se iza kulisa i šminjkajući se tada "profesionalnim" šminkom za glumce. Naravno da je otuda i nastala želja da kada odraste postane glumica, ali sa tom odlukom otac se nije slagao, jer je zvanje glumica često bilo ponižavano, a u to vreme ženski moral je bila najcenjenija tekovina i najveći miraz. Zato odlazi u Beograd gde tri godine pohađa Učiteljsku školu i vraća se u Kruševac gde završava istu. Prvo zaposlenje, jer se tada nije dugo čekalo na posao, bilo je u vrtiću "Živka Mićić" u naselju Kolonija i nakon pet "izvedenih " generacija Brana počinje da radi u Elektronskom centru u Kruševcu na trećem spratu Doma sindikata, od osnivanja 1971. na mestu kadrovika- drugim rečima osoba za sve. Radni vek završava nakon 15 godina rada u istoj zgradi, samo sprat više, u Veću Samostalnog sindikata, na istom radnom mestu kadrovskog službenika.

U braku sa Miroslavom, nekadašnjih tehničkim direktorom Telekoma u Kruševcu provela je 32 godine zajedničkog života. Iz ove ljubavi rodile su se bliznakinje Aleksandra i Jelena, koje postaju epicentar Braninog sveta. Nakon smrti supruga potpuno se posvećuje porodici-ćerkama i odgajanju njihove dece, a svojih unučića Boška, Dunje i Petra, koji ubrzo preuzimaju primat i postaju novi epicentar života.

Uvek doterana, sa besprekornom frizurom, decentnim nakitom , veseljak i humanista, takvu je opisuju oni koji je poznaju, a ona o sebi kaže:

Kad kažete humanista, zaista i jesam , jer sam više od 3 decenije bila dobrovoljni davalac krvi( sad bolest i godine ne dozvoljavaju) , volonter Crvenog krsta, članica Kola srpskih sestara, pomagala sam znanima i neznanima, ako ne drugačije, ono pisanjem molbi, žalbi, posredovanjem u školovanju, traženju posla. I najsrećnija sam bila kada nekom zaista pomognem. Nikada ništa osim osmeha kao zahvalnost nije bilo potrebno.

Na poslu sam bila veoma aktivna, te izdvajam obeležavanje 100-godišnjice rada i postojanja Veća samostalnog sindikata u Kruševcu, sada daleke 1996. godine, čiji sam inicijator i suorganizator. Dvodnevni skup održan je na više lokacija, od centra grada, tradicionalno na Bagdali i posle na Jastrepcu, kada bi dručagije nego 1. maja na Međunarodni dan rada. Prisustvovale su brojne visoke i druge zvanice, među kojima i tadašnji predsednik Samostalnog sindikata Srbije Tomislav Banović, tadašnji ministar inostranih poslova Živorad Jovanović i mnogi drugi, koji su imali priliku da upoznaju naše ljude i grad, sve lepote zajedništva, kulturne i druge znamenitosti. Podsećanja radi, tada je Samostalni sindikat u Rasinskom okrugu imao 45 hiljada članova.

Pored ostalog posla organizovala sam Radničko - sporstke igre, što u Rasinskom okrugu, što u Republikama bivše Jugoslavije, a to smatram najlepšim i najdragocenijim poslovnim uspomenama. Iskreno da nije bilo Cace, ni ovih igara ne bi blo, moram malo da budem neskromna, a o tome će vam posvedočiti i oni koji su bili učesnici ovih igara. Kao sportista nisam se mnogo pokazala u težim disciplinama, ali sam zato u pikadu "razbijala" i vitrine u prostorima Veća male su da stanu svi moji pobednički pehari. Međutim, na ovim igrama nisu važne bile samo nagrade, već druženje sa učesnicima, upoznavanje sa kolegama iz drugih gradova, upoznavanje novih kultura , običaja, putovanja, šale i dosetke......

Od hobija, danas ne stižem mnogo. To su čitanje, neke ženske sitnice, ali kao aktivna baka sa teškim kardio vaskularnim oboljenjem -preležani infarkt, ne smem da se uključim u druge aktivnosti, a i ove su mi mnogo i sasvim dovoljne.

Kada me pitate u čemu je lepota poznih godina, bez dileme govorim: "u potomstvu". Lepota starosti krije se u mudrosti, u već doživljenom i preživljenom, u stavovima i gledištima sa druge veremenske distance-da li je nešto trebalo ili ne uraditi , drugačije postupiti, mislim na bilo koju životnu situaciju. Lepota mojih godina krije se među sveskama mojih unučića, među školskim rancima i znojavim majčicama posle treninga, u prvim ljubavnim tajnama, koje poveravaju samo baki i u širokom francuskom krevetu, koji je dovoljan za njih troje i između njih ja!!!

Oni su moja najveća nagrada za sve dobro učinjeno tokom života! Sebi želim dobro zdravlje, da još mogu da ih slušam, a mojim unucima i svoj deci sveta svako blagostanje, poručuje Brana ili Caca, kako god, žena kojoj vreme nije oduzelo ni fizičku , ni duhovnu lepotu, kao ni odličnu moć organizacije vremena, prostora i okolnosti!




Ukupno komentara 0

Ostavite komentar