- Investicija od 40,8 miliona evra! Vozovi će ići brzinom do 160 kilometara na sat- Kada čitav projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać–Đunis biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat, dok sada vozovi između Stalaća i Braljine idu 65 km/h, a koloseci u železničkoj stanici Stalać poslednji put obnovljeni su pre više od pola veka
Vest da je - „Infrastruktura železnice Srbije“ potpisala ugovor za izradu projekta i izvođenje radova na izgradnji tunela broj 4 na deonici niške pruge Stalać – Đunis sa kompanijom „Čajna Relvej 21. biro grupa (China Railway 21 st bureau group) – Ogranak Beograd“, kao nosiocem posla u zajedničkoj ponudi sa većim brojem firmi. U ime „Infrastrukture železnice Srbije“, kao investitora projekta, ugovor je potpisao generalni direktor Nebojša Šurlan. Pored nosioca posla, u zajedničkoj ponudi u realizaciji ovog projekat učestvuju i sledeće kompanije: „N-ING“ Beograd, „Extra – Auto Transport“ Vrbas, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, „MC Transport design and simulation“ Beograd, „China Railway design corporation Serbia – Ogranak Beograd“ i „Makspro“ Zemun, kaže se u saopštenju ove kompanije. Potpisan ugovor za projektovanje i izgradnju tunela dugog 3,3 km između Stalaća i Đunisa, na niškoj pruzi. Ugovorom je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 za dvokolosečni železnički saobraćaj između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta ukupne dužine oko 1,7 kilometar. Na ovaj način počinje i modernizacija pruge od Beograda do Niša, na međunarodnom železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju. “ odjeknula je širom Srbije. Vest kao vest, reklo bi se, ali da li je tako? Ovo je početak modernizacije železnice u Srbiji i nastavak izgradnje brzih pruga, koje će spajati sever sa jugom naše države. Po svim aspektima potpisivanje ugovora predstavlja početak oporavka više lokalnih samouprava. Investicija od 40,8 miliona evra, biće realizovana u trajanju od 920 radnih dana a kreće modernizacijom pruge Stalać – Đunis. Mnogi veliki projekti su krenuli od opštine Ćićevac. Mi smo mala opština, ali na raskršću velikih saobraćajnica. Pored Moravskog koridora, koji je takođe krenuo sa izgradnjom iz Ćićevca, evo sada kreće izgradnja brze pruge. Radove očekujemo na proleće, za sada su pripremne radnje u toku zajedno sa „Železnicama Srbije”. Ovo je najzahtevnija deonica i počeće se sa probojem tunela u Braljini – kaže dr Mirijana Krkić, predsednica opštine Ćićevac.
Sledi rekonstrukcija postojeće železničke trase. Kada se taj posao okonča, izgradiće se drugi kolosek. Na taj način omogućiće se brzina i do 160 kilometara na čas. Sve su to preduslovi koji će doprineti da se Ćićevac nađe na mapi privrede Srbije i da investitori dođu i da uposle potencijale u ovom delu naše države. Sada se već zna da će izgradnjom Moravskog koridora nastati velika Industrijska zona za mogćnošću formiranja velike slobodne carinske zone na delu puta koji spaja Srednju sa Južnom Evropom. Izgradnja brze pruge Beograd–Niš počeće od najzahtevnije deonice, Stalać–Đunis i to već u prvoj polovini 2022. U toku su radovi na obezbeđivanju dokumentacije, a do kraja godine u planu je da se na tenderu izabere izvođač radova. Predviđena je izgradnja jednokanalnog, dvokolosečnog tunela broj četiri kod Ćićevca, dužine oko 3,3 kilometra. Tunel će imati tri evakuaciona tunela i dva pristupna puta.Postojeća pruga Stalać–Đunis ide dolinom reke Južne Morave. Duga je oko 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Između Stalaća i Đunisa sada postoji ukupno 68 objekata kraćih od 100 metara, jednokolosečni most dužine 156 metara, tunel Stevanac, dug 229 metara. Na pruzi danas postoji i dvanaest putnih prelaza. Na novoj, dvokolosečnoj pruzi Stalać–Đunis, pored tunela za koji je trenutno tenderska procedura u toku, biće još četiri tunela, ukupne dužine 6.890 metara. Biće izgrađeno i sedam mostova ukupne dužine oko 505 metara, od kojih će svakako najduži i najteži biti most preko Južne Morave dug 298 metara. To znači da će oko 40 odsto dužine nove dvokolosečne pruge između Stalaća i Đunisa biti na mostovima i u tunelima. Stalać, bio je veliko čvorište u svim prethodnim državama od izgradnje pruge 1884. godine. Kako je raslo interesovanje za drugim saobraćajem, u prvom redu drumskim i kasnije avio saobraćajem, tako je smanjeno interesovanje za železnicom, a to je rezultiralo manjim ulaganjem. Sve to je dovelo do toga da se opština Ćićevac našla u krugu nerazvijenih. Sada se to polako menja. Gradnja Moravskog koridora i skori početak gradnje dvokolosečne železnice doprineće razvoju ovog dela države. Kada čitav projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat. Poređenja radi, njihova sadašnja maksimalna brzina između Stalaća i Braljine je 65 km/sat, dok su koloseci u železničkoj stanici Stalać poslednji put rekonstruisani pre više od pola veka. Rekonstrukcijom postojećeg i izgradnjom novog, drugog koloseka između Stalaća i Đunisa, uz savremene elektrotehničke i telekomunikacione uređaje i postrojenja na ovoj deonici, propusna moć ovog dela međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju biće poboljšana, brzina vozova biće povećana, a bezbednost saobraćaja biće podignuta na znatno viši nivo. Sve ovo pokrenuće i druge grane privrede. Kada se pokrene privreda ljudi će ostajati na svojim ognjištima i polako će se osavremeniti svaki kutak Ćićevca i okoline. Brze pruge, Moravski koridor stvoriće uslove dolaska investicija i otvaranje relanih radnih mesta. Pored mogućnosti zapošljavanja mladih u postojećim firmama i novootvorenim, otvoriće se mogućnost pokretanja sopstvenih biznisa ali i bavljenjem intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Ostavite komentar