VITKOVAČKO POLjE - MOGUĆNOST ZA ODRŽIVI RAZVOJ KRAJA

Na ovom lokalitetu „Vitkovačko polje“, avgusta 2019. godine došlo je do senzacionalnog otkrića jedne od najmonumentalnijih primeraka vinčanske figuralne plastike, figurine pod imenom „Vita”, datovane na period od 5.500 do 4.750 g.p.n.e. Zahvaljujući ovom otkriću ceo lokalitet je ponovo dobio na značaju te je Ministarstvo kulture i informisanja finansijski pomoglo i kasnija arheološka istraživanja. U okviru istraživanja koja su se kasnije sprovodila došlo se do novih otkrića, i to pod rukovodstvom dr Adama Crnobrnje.

Do kakvih se saznanja došlo otkrićem figurina i na mestu otkirivenih ostataka neolitske kuće?

Kada je u leto 2019. godine koleginica Sanja Crnobrnja Krasić otkrila veličanstvenu figurinu (pre skulpturu) Vitu, bili smo ubeđeni da se ona nalazila unutar neolitske kuće, kraj velike peći, ali iskop je bio uzan, svega 50-ak centimetara širok. Dodatna geofizička istraživanja takođe su ukazivala da se radi o objektu koji je goreo visokom temperaturom, što odgovara signalu koji daju ostaci gorelih kuća iz tog vremena. To nas je obradovalo, jer Vita je prva velika figurina sa Vitkovačkog polja koja je otkrivena u okviru iskopavanja. Mislili smo da ćemo najzad moći da rešimo misteriju – gde su i kako te velike figurine korišćene unutar poznoneolitskih kuća. Međutim, da bi se došlo do konačnih činjenica, moraju se sprovesti opsežna arheološka iskopavanja. Njih smo sproveli u jesen 2021. godine, i ispostavilo se da ništa nije onakvo kako smo pretpostavljali i očekivali. Nije u pitanju bila kuća. Otkrili smo jednu platformu od zapečene zemlje, širine oko 2 i dužine oko 6 metara. Na njoj su bile izgrađene dve velike kalotaste peći. A figurina Vita se nalazila na samom dnu plitkog rova koji je ukopan da bi se ta platforma izgradila. Ulomci Vite su tu bili bačeni i iskorišćeni kao neka vrsta oplate, ojačanja tog plitkog rova. Tokom iskopavanj apronašli smo i više ulomaka, delova nekih drugih velikih figurina poput Vite. Shvatili smo da to nije mesto gde je ona stajala, gde je korišćena na ma koji način. I Vita i druge velike figurine čije smo delove tada pronašli svoju svrhu su ispunile na nekom drugom mestu, a potom su polomljene završile u osnovi te platforme. Zašto su polomljene, namerno ili slučajno? Zbog čega su odbačene baš na to mesto? Da li je ugrađivanje delova velikih figurina u osnovu te platforme imalo neki poseban značaj za te ljude, ili je to učinjeno samo iz funkcionalnih razloga? Platforma koju smo otkrili, i peći na njoj, nalazili su se izvan kuća, kojih nema u neposrednoj blizini, i do sada nema sličnog primera koji nam je poznat sa drugih vinčanskih naselja. Nadamo se da će laboratorijske analize uzoraka koje smo tom prilikom prikupili u bliskoj budućnosti možda moći da nam ponude odgovore na pšitanja o nameni platforme i peći na njoj. Tako vam je to sa arheologijom, do određenih saznanja se dolazi, dobijaju se odgovori na neka pitanja, ali svaka istraživanja otvaraju i niz novih.

Na ovom lokalitetu otkriven je i tip figurine koji do sada nismo poznavali, a koja je bojena crvenom i zelenom bojom. O čemu to svedoči?

Ta figurina, koju su mlađe koleginice od mila nazvale ''Doroti'', zbog crvenih cipelica kakve je nosila i junakinja iz ''Čarobnjaka iz Oza'', pronađena je u sloju otpada nedaleko od platforme ispod koje je bila Vita. I ona je odbačena nakon što je ispunila svrhu zbog koje su je načinili. Pored bojenih delova tela, veoma je specifična i odeća koju je nosila. Ona nije u haljini, niti nosi neku vrstu pregače, što je karakteristično za ženske vinčanske figurine. Odevena je u pantalone sa naborima, i obuvena u obuću nalik na čizmice. Privukla je medijsku pažnju, ali ubrzo nakon nje otkrili smo i još jednu sličnu figurinu, samo nešto manju.

Kakav je status ovog lokaliteta i u kom pravcu bi trebalo nastaviti istraživanja na njemu?

Vitkovačko polje je utvrđeno za kulturno dobro, i taj pravni status bi trebalo da obezbedi opstanak lokaliteta. Mada život pokazuj da to nije dovoljno, kao nažalost i na mnogim drugim arheološkim lokalitetima. Svaku gradnju na njemu bi trebalo izbeći, a u slučaju kada je nešto od gradnje neminovno, poput trenutne gradnje gasovoda, neophodno je sprovesti dobro planirana zaštitna arheološka istraživanja. I tu se može videti napredak. Kada su pre više od deset godina inicijalno građeni gasovod i gasna stanica, zaštitna arheološka istraživanja nisu vršena. Sada je situacija drugačija, obavljena su sva neophodna prethodna arheološka istraživanja, a srovešćemo i poptuna zaštitna arheološka iskopavanja ugroženih objekata na trasi gasovoda. U daljem planiranju sistematskih arheoloških istraživanja trebalo bi se držati međunarodno prepoznate dobre prakse. Najpre bi trebalo iscrpeti sve mogućnosti nedestruktivnih i minimalno destruktivnih načina istraživanja. To podrazumeva dalja geofizička ispitivanja, sprovođenje pažljivo planiranog uzorkovanja geološkim bušilicama, a sve u cilju sagledavanja prostorne organizacije čitavog lokaliteta. Istovremeno bi trebalo isplanirati i sprovesti arheološka rekognosciranja bliže okoline u Župi, u prečniku od barem 10 km, radi eventualnog otkrivanja drugih, do sada nepoznatih poznoneolitskih naselja. Kada se na taj način obezbede dovoljni podaci o nekadašnjoj konfiguraciji terena na Vitkovačkom polju, organizaciji vinčanskog naselja na njemu, odnosu prema drugim istovremenim naseljima u okolini, tek tada bi trebalo planirati buduća sistematska arheološka iskopavanja. Istovremeno bi se moralo raditi i na uključivanju Vitkovačkog polja u održivi razvoj kraja. Stanovnici Aleksandrovca su već u veliko meri povezani sa velike vinčanskim figurinama. Jedna od njih, ''Lady of Aleksandrovac'' (Miladija), je poput simbola grada, prepoznatljiva i u Župi i mnogo šire. Župa je vinarski i sve više turistički kraj. Tu prolaze i vinski put, i biciklističke rute. Put ka Kopaoniku vodi kroz samo Vitkovačko polje. Za najveći broj putnika koji dolaze u Župu i Aleksandrovac, Vitkovačko polje je fizički kapija kroz koju na tom putu prolaze. Ljudi to trebaju i mogu da iskoriste. To se može učiniti na mnogo načina, uz obavezno poštovanje integriteta samog lokaliteta. Stekao sam utisak da puno župljana takav razvoj događaja želi i očekuje, i to s punim pravom. Lokalna samouprava to takođe treba da shvati na pravi način, i podrži takva očekivanja. Takva saradnja bi bila dobitna kombinacija. Sama arheološka istraživanja jesu značajna, ali treba opravdati to što i mi, na neki način, narušavamo spokoj u kome su ostaci domova neolitskih ljudi proveli milenijume. To opravdanje bi se moglo naći u novom životu istraženih delova neolitskog naselja i u njemu otkrivenih predmeta.

Projekat „Vitkovačko polje- kolevka dragocenih arheoloških nalazišta“ se realizuje uz podršku Opštine Aleksandrovac

KURS MASAŽE U OKVIRU PROGRAMA KANCELARIJE MLADE I MINISTARSTVA TURIZMA I OMLADINE

DODELJENI UGOVORI KORISNICIMA SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

PRVI SNEG NA KOPAONIKU NAJAVLJUJE USPEŠNU ZIMSKU SEZONU

GIMNAZIJALCI IZ OSTILJE, CELJA I KRUŠEVCA PREDSTAVILI ZAVRŠNE PROJEKTE

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA