Odlazak u banje i na planine oduvek je bilo predodređeno za starije. Banje su lekovite a planine prijaju i telu i duši. To se zna, pa od kada datiraju banje u našoj lepoj državi. To se nije menjalo kroz vekove. Pitanje je nijansi. Sada naši dragi penzioneri, putuju i imaju pomoć države u vidu vaučera za banje. Pomoć im stiže i od PIO Fonda, sa rang listom, ali oni putuju i u individualnoj režiji. Obično se dogovore, ko se druži i ovako svakodnevno, odu na odmor i oporavak. Mlađi im rado pomognu oko toga. Po povratku tu su priče i pričice, samo ako imate vremena da ih saslušate. Ima boga mi i onih malo manje lepih priča, te ona je bila ovakva, pa on nije bio takav ovde, no mi ćemo te i takve komentare izostaviti, važno je da im je bilo lepo i da će do godine ponovo. Barem tako priča svako od starijih kada se vrati sa „ferija na vaučer“.
Kažu, „Zlatno doba 65 +“, da je tako potvrdiće mnogi penzioneri. Vole da se druže, ispričaju sve svoje doživljaje iz perioda dok su radili ali i svog „Zlatnog doba“. Pomislite, odakle njima doživljaji, kada imaju rutinu od jutra do mraka. To je samo na prvi pogled. Za one, kako se kaže, neupućene. Naši stariji sugrađani, rođaci, prijatelji i komšije, pored svojih rutina i dočeka najmlađih članova porodice, vole da se druže i to na putovanjima. Vole da obilaze svoju državu . Sve znamenitosti su im na dohvat ruke, kako oni to vole da objasne. Nismo stizali dok sno radili i školovali decu, a sada imamo vremena i za njih i za nas, pa zašto ne otputovati i videti ono što gledamo na televizijama, a ima ih puno, kao da im je to mantra ako ih pitate što su se odlučili da putuju.
Koliko ima mesnih zajednica toliko je i penzionerskih sekcija Udruženja penzionera Kruševac. Oni koji imaju energije i za mlađe, brzo se prganizuju. Obiđu sve turističke agencije pa i sami dogovore sa privatnim prevoznikom, istaknu obaveštenje, i za čas prijavljenih ima za pun autobus. Destinacija je važna. Volimo da obiđemo naše manastire, da upalimo sveće za zdravlje naši rođenih, da im poželimo uspeh u „jurnjavi“ za poslom, a mi polako „starački“ uživamo u životu.
Vikendom u našem gradu ima dosta starijih ljudi, koji se šetaju, slikaju se kod Spomenika kosovskim junacima, a nije retkost da vidite vremešne „u pozi za selfi“. Ako im se obratite prihvataju razgovor i šalu. Nije im strano da se šale i na svoj račun i pozamašne godine, a to je danas u „radnom okruženju“ retkost, priznaćete. Objasne odakle su, kada su krenuli i kuda posle Lazarevog grada putuju i to tako brzo izdeklamuju kao da su đaci prvaci. Ima puno grupa iz raznih krajeva, a najviše iz Vojvodine. Dosadila im ravnica, pa obilaze brda i doline i manastire. Da budemo i realni, obiđu oni i prodavnice, uporede cene, brzo shvate da li to dobar kvalitet i neverovatno precizno izračunaju isplativost. Zluradi bi sigurno pomislili da su „šverceri“ ali nisu. Kada su pijace pune protrče i upoređuju i kvalitet proizvoda i cene, a kada u kafićima odmaraju dobro se šale sa onim što su videli.
Dok sede u kafićima vrlo su druželjubivi. Oko jednog stola čičkaju se skoro svi , liče na grozd. Potroše onoliko koliko su planirali, a kada im se učini da su cene pristupačne, onda znaju i da budu galantni, ovo se odnosi na mušku poplualaciju „penzionera putnika namernika“.
Dok tako sede i ćaskaju, objašnjavajući jedni drugima kako su se našli na putovanju, saznaju i da su se ranije poznavali i radili u istim kolektivima, ali da ih je život odneo na drugi kraj i tako to kreće.
Naravno nije tajna da se na ovim putovanjima izrodi i po neka romansa sa srećnim krajem kod kuće, život je takav i svi mi volimo da uživamo bez obzira na godine, zar ne.
Kada ne putuju, naši stariji sugrađani, vole da se druže i brzo se organizuju. Povod im nije toliko bitan. Čas oni vide kada je kome rođendan, pa koliko je njih približno tom datumu rođeno, i eto razloga da se okupe druže i po lepom pamte taj dan, da za trenutak izbegnu misli o manjim penzijama. Dok nastaju ovi redovi, jedna od glavnih vesti je da su penzioneri primili uvećane prinadležnosti za 9,1 posto. Za njih je to lepa vest. Svi kažu da im to godi, kada im preračunavaju koliko je to para, odmahuju glavom i kažu važno je da brinu i da misle o nama, za putovae i druženje, biće, naravno, dodaju oni, biće i za vas mlađe.
U našem gradu, svaka sekcija penzionera u svojim mesnim zajednicama ima kalendar druženja. Poklapaju se i sa centralnim proslavama ali i oni sami svoje druženje dogovaraju, kažu u Upravi Udruženja penzionera. Decembar je mesec kada se manje putuje jer je hladnije. Ode se na izlet u okolini grada i vraćaju se „do mrak“. Ipak, dogovaraju da obleže odlazak stare godine u svom krugu prijatelja. Nisu izdaci veliki, za njih budžnjt, kažu svi. Dobro se organizuju, umese i „slaniše“ i „slatkiše“ ponešto se popije i dobro nasmeje. Odagnaju se misli o problemima i poteškoćama, taman toliko, da se isplanira novo putovanje ili druženje.
Na kraju, stručnjaci to i preporučuju, da se druže, da putuju i da emituju pozitivnu energiju, lakše je njima a i svima oko njih kada ih vide nasmejane. Zašto da ne, pa i mi ćemo biti u tom lepom periodu 65 plus, neko pre neko kasnije.
Udruženje penzionera, priprema za svoje članove ispraćaj stare godine za 29. decembar. Kako su nam potvrdili biće to u neko pristojno vreme, da bi i oni mlađi mogli da odu na organizovanu proslavu, ispraćaja a i dočeka kalendarskih godina.
Ostavite komentar