RADOM DO PREPORODA BRUSA

Svakoga dana moramo ozbiljno da radimo i služimo našim sugrađanima. Iako nećemo moći da pobedimo na svim poljima, moramo da radimo na unapređenju u svim segmentima naše zajednice. Rezultati su univerzalni jezik, nešto što svako razume, dokazivaćemo se rezultatima. Pre svega, velika je čast i odgovornost biti u timu Predsednika Aleksandra Vučića, koji je primer kako se bori za našu zemlju i kako se opstaje u politici, započela je veoma uverljivo razgovor za list Pobeda predsednica opštine Brus prof. Dr Valentina Milosavljević.

Ubedljivom većinom glasova odbornika, za predesednicu opštine Brus, izabrana je prof. dr Valentina Milosavljević. To je velika čast i odgovornost. Na Balkanu to je svet muškaraca. Da li je i koliko Vama kao ženi teže odnosno lakše?

Pre svega, velika je čast i odgovornost biti u timu Predsednika Aleksandra Vučića, koji je primer kako se bori za našu zemlju i kako se opstaje u politici. Krepost i upornost, čast i smirenost, volja i odgovornost, borba i rezultati. To je naša politika.U takvoj politici ne postoji teže, ili lakše. Činjenica da je ovaj mandat praćen pandemijom korona virusa, ratom u Ukrajini sa svojim posledicama, ekonomskom i energetskom krizom, dovoljno govori o tome u kakvim se okolnostima borimo za bolje životne uslove svih nas. Mi ne težimo nikakvoj romantizaciji, već težimo daljem privrednom rastu i održivom razvoju. Problemi su tu da se identifikuju, a potom rešavaju profesionalno i efikasno. Svaki rad je podložan preispitivanju. Svakoga dana moramo ozbiljno da radimo i služimo našim sugrađanima. Iako nećemo moći da pobedimo na svim poljima, moramo da radimo na unapređenju u svim segmentima naše zajednice. Rezultati su univerzalni jezik, nešto što svako razume, dokazivaćemo se rezultatima, koji se ne postižu preko noći, već samo upornim i trajnim zalaganjem za prave ciljeve.

Možda bi bilo dobro da razgovor krenemo od momenta kada je otvorena Gondola u Brzeću?

Gondola Brzeće - Mali Karaman jedan je od najvažnijih kapitalnih projekata ovog mandata, pored projekta upravljanja otpadom, odnosno izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, i zatim izgradnje primarnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Novi Pazar – Tutin, i drugih projekata saobraćaja, energetike i vodosnabdevanja. Gondola je puštena u rad 12.02.2021. godine i u ogromnoj meri doprinela modernizaciji i tehnološkom unapređenju turističke ponude Kopaonika. Ovo je najveća investicija u oblasti turizma u Srbiji i prvi završeni projekat iz programa razvoja "Srbija 2025". Dužina trase nove gondole je 3,6 km, savladava visinsku razliku od 843 metra. Žičara ima 74 kabine sa po 10 mesta i može da preveze 1.600 osoba na sat, a vožnja od Brzeća do Malog Karamana traje između 12 i 15 minuta. Unapređenjem turističke ponude, žičara će doprineti ubrzanom razvoju opštine Brus, Rasinskog okruga i čitave potkopaoničke regije. Efekat gondole upotpunjen je i projektom osnežavanja staza Bela reka 1 i Bela reka 2, tako da će od ove zime skijaši imati priliku da uživaju u vožnji niz najdužu stazu na Kopaoniku, dužine 3,5 kilometara, sa najvećom visinskom razlikom i najvećim visinskim nagibom. Investicije i cene nekretnina u Brzeću rastu, a posle raznih opstrukcija u prethodnom periodu, konačno se kreće i sa izgradnjom na Jarmu i Srebrncu, što će povećati turističke kapacitete i prihode opštini Brus. Prihodi od turizma su već udvostručeni, ako posmatramo iz ugla prihoda od boravišnih taksi i prihoda od doprinosa za izgradnju gradsko građevinskog zemljišta. Kada započeti, kao i potencijalni objekti budu izgrađeni, ostvarivaćemo i dodatne prihode u lokalni budžet, koje ćemo usmeravati u dalji razvoj naše opštine.

Brus je mala i pretežno ruralna sredina. O industriji možemo govoriti o onoj lakoj, prerađivačkoj. Koliko to otežava intenciju razvoja ove potkopaoničke opštine?

U Brusu je zastupljena tekstilna industrija, sa četiri tekstilna pogona, mlekara, i metalska industrija, kao i prerađivačka industrija. S obzirom da je poljoprivredna delatnost pretežno zastupljena, hladnjačari i prerada voća i povrća jedno je od glavnih zanimanja bruskog kraja. U poslednje dve godine uspeli smo da dovedemo firmu Economic Group iz Srebrenice, koja se bavi proizvodnjom čeličnih konstrukcija za višenamenske mobilne kontejnere, a koja zapošljava oko 40-ak ljudi, pretežno metalske struke. Takođe, otvoren je još jedan manji pogon tekstilne industrije, firma Tref Kalce iz Ivanjice, koja je uposlila oko 25-oro ljudi. Ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji u Brusu na kraju 2020. godine bio je 1873, od toga 895 žena, dok je u oktobru 2022. godine ukupan broj nezaposlenih lica 1508, od toga 728 su žene.

Veliki projekti na polju izgradnje infrastrukture su realizovani. Kilometri puteva su asfaltirani, a pred vama je još novih puteva. Šta će biti prioriteti početkom nove građevinske sezone?

U 2022. godini asfaltirani su sledeći putni pravci:Vlajkovci: Maksimovići 1200 m, Strojinci: prilaz groblju i zaseok Zbiljići 800 m, Žilinci, put ka zaseoku Jovanovići 956 m, Žilinci, Zlatari – Turjak 855 m, Velika Grabovnica, zeseok Vukajlovići 1100 m, Osreci, zaseok Blažići 3000 m, Kobilje, zaseok Vukovići 300 m, Brzeće, prilazna saobraćajnica gondoli 850 m i plato 2200 m2, Selo Igroš: put ka Dobroljupcima 800 m, Selo Batote, put ka Nikoljači 5800 m, Selo Donji Lipovac 3000 m, Ulica Kosovska sa trotoarima 180 m, Ul. Devet Jugovića 67 m, Ulica Vojvode Mišića, sasobraćajnica do bruskog groblja 170 m, Ulica Milosava Stevovića 240 m, U toku su radovi na asfaltiranju: Ulice Nikole Pašića sa trotoarima, dužine 174 m, zatim Ulice Vojvode Putnika, dužine 186 m, kao i Selo Igroš, zaseok Vukoičići, dužine 1500 m. Ukupna dužina asfaltiranih puteva do kraja novembra 2022. godine iznosi 21,13 km, a vrednost radova iznosi 228.348.731,00 dinara, pri čemu je iz lokalnog budžeta izdvojeno 72.071.821,00, dok je iz republičkog budžeta izdvojeno 156.276.910,00. Brojni drugi nekategorisani i atarski putevi u mesnim zajednicama sanirani su ili tucanikom, ili virgenovom masom. Ugrađeno je blizu 15.000 m3 tucanika i oko 3000 kubika drobljenog asfalta, uz ugradnju oko 300 komada cevi. U planu za sledeću godinu je bar još ovoliko kilometara asfaltiranih puteva, kako u gradskom, tako i u seoskim naseljima obuhvaćenim Planom kapitalnih investicija za 2023. godinu, izgradnja mosta u Dupcima i mosta u Lepencu, izgradnja novih tribina na gradskom stadionu, izgradnja trotoara, izgradnja još dva dečja igrališta, izgradnja info centra u turističkom naselju Brzeće. Dva najznačajnija projekta planirana za realizaciju tokom 2023. godine, ukoliko dobijemo sredstva iz resornih ministarstava, biće izgradnja bušotine u Bruskoj banji i zamena 7 km azbestno – betonskih cevi na magistranom vodovodu Vlajkovci – Vignjište. U vodosnabdevanje Brusa nije investirano ništa poslednjih 50 godina. Gubici vode su ogromni i rešiće se većim delom zamenom azbestno betonskih cevi, koje su ugrađene još davne 1972. godine, a čiji je vek trajanja 25 godina. Zdrava pijaća voda je neophodna za zdravlje svih nas. Iz domena energetske infrastrukture, u saradnji sa EPS-om urađeno je sledeće: Izgrađena i puštena u rad trafostanica i priključni dalekovod u selu Livađe, Urađena i puštena u rad tri VRO-ta od 50 kilovata , Osreci-Terzići, Vučkovići, Ribari -Moskovljevići, Vitoše. Priključeno je 17 novih brojila, što podrazumeva proširenje mreže javne rasvete u sledećim mesnim zajednicama: Donje Leviće, Donji Lipovac , Mala Grabovnica (Radevac), Brđani (Lazići), Velika Grabovnica (Marjanovići), Kriva Reka (Simići), Ribari (Simići), Mala Razbojna (Erići), Sudimlja, Osreci (Bašići), Velika Grabovnica (Čolići), Jerinin Grad, Graševci (Donje Kočine i Simići), Ribari (Rilaci)i Tršanovci (Vuča i Muše). U toku su radovi na osvetljenju ulica i zaseoka koji podrazumevaju ugradnju 70 komada betonskih stubova i 19 kilomeatra kabla, 150 komada novih svetiljki.

U opštini se uveliko radi na kanalizacionoj mreži, ali i na uvođenju gasa. Kako teku radovi i koji su rokovi za završetak?

U toku je realizacija projekta ,,Sistem sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Brusu”, finansiran u okviru programa PPF 6 od strane Evropske Unije i Republike Srbije. Projekat se sastoji iz 3 faze: I faza – podrazumeva rekonstrukciju 6,9 km fekalne kanalizacione mreže u Brusu. II faza – podrazumeva izgradnju nove kanalizacione mreže za otpadne i atmosferske vode u Brusu u dužini od 8,4 km. Rok za završetak prve i druge faze, ukupno 15,3 km nove kanalizacione mreže je kraj 2023. godine. III faza - podrazumeva izgradnju postrojenja za tercijarni tretman otpadnih voda. Rok za izgradnju fabrike je 36 meseci, dakle kraj 2024. godina. O značaju ovog projekta, dovoljno je reći da su otpadne vode najveći ekološki problem i da rešavanjem otpadnih voda, kao i aerozagađenja mi idemo putem zelene ekonomije i svakako optimalnih uslova za zdravu životnu sredinu. Kada sam već spomenula aerozagađenje, na teritoriji naše opštine nedavno je završen i projekat primarne gasifikacije, izgrađen je gasovod Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, što će omogućiti mnogim investitorima priključke na gasovod, što je od ogromne prednosti u doba aktuelne energetske krize. Mi kao da još uvek nismo svesni značaja tri najveća projekta na teritorije naše opštine, a to je gondola Brzeće-Mali Karaman, kao najveća investicija srpskog turizma, plus dva projekta cevovodnog saobraćaja, dva najznačajnija projekta iz oblasti zaštite životne sredine, čija je izgradnja aktuelna. Sva tri projekta od ogromnog značaja za dalji razvoj opštine realizuju se zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Predsedniku Aleksandru Vučiću.

Vi ste profesor doktor ekonomskih nauka. Kao ekonomista i političarka možete da sagledate sa obe strane ekonomiju odnosno politiku. Ima li to svojih prednosti odnosno poteškoća?

Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđena su ovlašćenja i obaveze predsednika jedinice lokalne samouprave, a jedna od njih je i da je predsednik naredbodavac za izvršenje budžeta. Ako uzmemo u obzir da je budžet najvažniji zakon tokom godine, jer se u njemu vidi sve ono što radimo, onda se s pravom od ekonomiste očekuje da u najkraćem roku konsoliduje budžet, a zatim ga kontinuirano održava razvojnim. Iako nije bilo nimalo lako, upravo to smo i postigli. Nasledili smo dugove od bezmalo 200 miliona dinara, da bismo kraj 2022. godine dočekali bez dugova i sa prihodima od oko 750 miliona dinara, i izvršenjem od oko 80%. Međutim, postoji nešto što je vrlo interesantno kada je u pitanju veza između politike i ekonomije, a što ću pokušati da objasnim pitanjem: Da li je uvek moguće racionalno postupanje i donošenje ekonomski najprihvatljivijeg rešenja? Da li je ekonomski najprihvatljivije ujedno i najbolje rešenje? Ovim pitanjem bavi se bihevioristička ekonomija. Naša lična zabluda je da smo dostigli taj stepen savršenstva koje će nam omogućiti donošenje isključivo ispravnih odluka. Iracionalnost nije nešto što se retko kad desi, već je jednako zastupljena kako u životu pojedinaca, tako i u ovom poslu. Ono što je najvažnije je da se odluke donose i sprovode u skladu sa zakonom, da se javnim finansijama rukovodi domaćinski, da se donose vizionarska infrastrukturna rešenja, reformski poduhvati, da se osluškuju potrebe građana, uvažava struka i unapređuje kvalitet života za sve. Optimizacija usluga je naš krajnji politički cilj.

Opština je uvela promene kada je reč o socijalnom programu. Šta je novo u ovoj godini?

U saradnji sa NSZZ, izdvojili smo 15 miliona dinara. Od toga za program samozapošljavanja potpisano je 41 ugovor, po 300 000 dinara bespovratno po korisniku, a ostatak sredstava utrošen je za subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Besplatan prevoz za penzionere starije od 70 godina na celoj teritoriji opštine Brus. Finansiranje socijalne usluge, pomoć u kući, gde 5 geronto domaćica brine o 50 korisnika, i za tu uslugu opredelili smo 4 000 000 dinara iz lokalnog budžeta. Takođe, za socijalnu uslugu, dnevni boravak za decu, omladinu i odrasle sa smetnjama u razvoju, opredeljeno je 5 500 000 dinara iz lokalnog budžeta. Uz učešće opštine od oko milion dinara izgrađena je i nova kuća za porodicu Šabanović u Razbojni zajedno sa Tamarom u akciji. Takođe, kupili smo i rekonstruisali još jednu kuću za drugu porodicu Šabanović u Razbojni.

Na koji način opština pomaže mladim roditeljima, ujedno i podsticaju porasta nataliteta? Uveli smo nekoliko novih mera populacione politike, a neke od njih su: Program finansiranja vantelesne oplodnje, opština izdvaja 300.000 dinara po paru, 100 000 po pokušaju, maksimalno tri pokušaja. Starosna granica je 48 godina za ženu. Podrška porodici sa decom i to kroz jednokratna novčana davanja po osnovu rođenja deteta, i uvećana su sa 20.000 na 40, 60 i 80 hiljada dinara. Ustanovljeno je novčano davanje nezaposlenim porodicama 12 meseci po 10 hiljada dinara. Deci koja su treće i naredno dete u porodici, plaća se prevoz i boravak u vrtiću. Umanjena je cena vrtića za samohrane roditelje 20 posto. Drugo dete u vrtiću 20 posto, za blizance umanjeno po 20 posto. Besplatni udžbenici za učenike prvog razreda. Besplatna užina za sve osnovce. Jednokratna pomoć porodicama sa četvoro i više dece u iznosu od 20 hiljada dinara. Rekonstrukcija i opremanje vrtića u Zlatarima. Izgradnja dečjih igrališta.

Šta ste još uradili tokom ove godine?

Realizovali smo projekat javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju, izgradnju i rehabilitaciju puteva, što će doprineti još boljoj realizaciji projekata na kapitalnom održavanju putne infrastrukture. Obezbedili smo JKP Rasina nov autosmećar za čistiji i lepši Brus, vrednosti od oko 20 mil dinara. Obezbedili smo i novu ultu, vrednosti od 10 miliona dinara, kao i jedan kamion kiper. Zatim, Domu zdravlja smo obezbedili dva nova vozila, Dačiju Sandero (1,2 mkiliona dinara) za patronažnu službu, i novo sanitetsko vozilo u vrednosti od 5,3 miliona dinara. Takođe, za Dom zdravlja kupljena je i oprema u vrednosti od 2,3 miliona dinara, i to: spirometar, biohemijski analizator i aparat za elektrolite. Obezbedili smo sredstva za rekonstrukciju krova Doma za starija lica u iznosu od 9 miliona dinara, kao i milion dinara za zamenu sanitarije. Kupili smo koncertni klavir (3 miliona dinara). Renovirali smo Veliku salu Kulturnog centra (vrednost radova oko 10 miliona dinara). Kupili smo nov autobus (7 miliona dinara). Uvećali smo Fond za poljoprivredu: Zajedno sa Fondacijom Ana i Vlade Divac osnovali smo nov fond čija je vrednost 1,5 miliona dinara. Konkursom smo podelili pomenuti iznos na devet korisnika kao pozajmicu. Korisnici konkursa sredstva su uložili u opremu za navodnjavanje, priključna mehanizaciju, sertifikatima sadni materijal i priplodnih grla. Iz Buceta smo izdvojili novac za subvencionisanje premije osiguranja useva, plodova i životinja. Subvencije je iskoristilo 155 poljoprivrednih gazdinstava, što je ukupno 3 miliona dinara. Opština je regresirala troškove veštačkog osemenjavanja krava, što je iskoristilo 120 poljoprivrednih gazdinstava. Ukupno iz Budžeta za 2022 godinu 275 gazdinstva je koristilo sredstva. Opredelili smo 10 miliona dinara za energetsku efikasnost. Do sada smo dodelili 8,5 mkiliona dinara i 67 ugovora za sledeće mere: zamena stolarije, izolacija zidova i podova, izolacija ispod krova, kotlovi na gas, kotlovi na biomasu, cevna mreža i radijatori, toplotne pumpe, a ostalo je da se rasporedi još 1,5 miliona za solarne panele. Rekonstruišemo škole, vrtiće, nema više problema sa grejanjem, sređujemo fiskulturne sale. Izrada planske dokumentacije, neophodne za nove investicije, i to: Izrada Plana generalne regulacije (PGR) Brzeća - Bela Reka, zatim PGR Brezeće: Bela Reka – Mramor, PGR Brusa, Plana detaljne regulacije (PDR) Zlatara, PDR Srebrnac, PDR Jaram. Vrednost ovih kapitalnih planskih dokumenata iznosi blizu 17 miliona dinara.

Prioriteti za naredne tri godine?

Opština Brus je po stepenu razvijenosti svrstana u IV grupu, prema Zakonu o regionalnom razvoju, što znači da je prema stepenu razvijenosti ispod 60% od republičkog proseka. Sama ta činjenica govori o tome kolike su nam obaveze i u kakvoj sredini živimo. Brus je većim delom ruralno područje, prostire se na 605 km2 i obuhvata jedno gradsko, i 57 seoskih naselja. Po poslednjem popisu broji 16.317 stanovnika, što, nažalost, ne očekujemo po predstojećem popisu. Ovo je posledica pre svega silaznog demografskog trenda širih razmera, ali i odlaska iz sela u grad, iz grada u veći grad, a sve u potrazi za boljim životom. Oko 70% stanovništva živi na selu. Život na plodnom zemljištu i u magičnoj prirodi je lep i inspirativan za nas koji dođemo i uživamo u organskim proizvodima i organskoj hrani vrednih ruku naših domaćica i domaćina, ali, nažalost, za naš narod na selu život nije nimalo lak. Na ataru od 605 km2 naše opštine nasledili smo blizu 400 km neasfaltiranih nekategorisanih lokalnh puteva, koji su u dosta lošem stanju. Prilaz njivama atarskim putevima, takođe u lošem stanju. Zatim, imamo sela bez dovoljno vode, u vodosnabdevanje se nije ništa ulagalo poslednjih 50 godina, problem kanalizacije, sa niskonaponskom mrežom, sela koja su udaljena i do 50 km od matične ustanove Doma zdravlja, bez ambulante, naseljena pretežno starijim stanovništvom. Nedostaju mostovi, trotari, trafo stanice, kanalizacija, putevi, radna mesta. Imajući to u vidu, obaveza nam je da se trudimo da unapredimo uslove za život i da građanima obezbedimo što bolji životni standard. Prioriteti za naredne tri godine: Vodosnabdevanje: gradski vodovod Vignjište i nov rezervoar u Gnjili i otklanjanje arsena u Brzeću. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Lepencu i Brzeću. Izgradnja kanalizacione mreže, što manje ilegalnih priključaka. Izgradnja manjih prečistača, separatora, uklanjanje divljih deponija. Moramo sanirati smetlište Slava, na kojem su formirani tzv. metanski džepovi, ogromsni podzemni rezervoari gasa, skloni spontanom sagorevanju. Moramo povećati budžet za poljoprivredu i da bi stabilizovali napon predviđamo izgradnju TS 35/10 na Jarmu. Besplatan vrtić, nam je zadatak ali stipendiranje najboljih studenata. Unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, sportske i turističke infrastrukture. Mislim da nam je formiranje industrijske zone veoma važno kako bismo doveli investitore.

KURS MASAŽE U OKVIRU PROGRAMA KANCELARIJE MLADE I MINISTARSTVA TURIZMA I OMLADINE

DODELJENI UGOVORI KORISNICIMA SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

PRVI SNEG NA KOPAONIKU NAJAVLJUJE USPEŠNU ZIMSKU SEZONU

GIMNAZIJALCI IZ OSTILJE, CELJA I KRUŠEVCA PREDSTAVILI ZAVRŠNE PROJEKTE

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA