Svetlana Eskić, po zanimanju novinar, bavi se ovim poslom već 27 godina. Poslednjih šest godina, kako kaže, je deo tima lokalne medijske kuće RTV Brus.
- Iako “mala” informativna kuća, sa svega nekoliko zaposlenih, RTV Brus obuhvata tri medija, radio, televiziju i internetportal. U skladu sa statusom lokalnog emitera, razvijamo prepoznatljive programske sadržaje pri čemu osnovu programkog sadržaja baziramo na kvalitetnom i sveobuhvatnom izveštavanju, pre svega, sa teritorije opštine Brus.
Šta je to što Vaše ruke proizvode?
-Iako se sa razvojem inetrneta i društvenih mreža proširio krug medijskih aktera u odnosu na medije shvaćene u tradicionalnom smislu, suština novinarstva je uvek nepromenjena - sakupljanje i distribucija, širenje informacija za javnost putem bilo kog sredstva masovnih komunikacija, a koje se obavlja u javnom interesu i u skladu sa etičkim pravilima novinarstva kao profesije. Centralno mesto u programskoj orjentaciji RTV Brus zauzima informativni program, sa jasnim ciljem da zadovolji potrebe informisanja stanovnika bruske regije.
Kako ste se odlučili da se baš bavite tim poslom?
-Novinarstvo važi za tzv. otvorenu profesiju, obzirom da nije uslovljeno nužno prethodnim formalnim obrazovanjem. Osnova novinarskog posla, međutim, je uvek rad u interesu zajednice, objektivan odnos prema javnosti i opštem dobru. Uz preduslov da imate malo talenta, da posedujete “novinarski njuh“, da poslu pristupite uvek sa puno entuzijazma i uz to dobijete priliku da u redakciji učite od iskusnih i priznatih imena struke, većina novinara ostaje u poslu do kraja, bez obzira na stalne izazove i teškoće koje ova profesija nosi.
Koliko vremena dnevno posvećujete poslu?
Za novinarstvo se često kaže da je profesija koja ne poznaje radno vreme. Dakle, novinar beleži trenutak, prati priču, događaj a ne raspored. U ovom poslu morate biti spremni da se često odreknete vikenda ili praznika, da izostanete sa nedeljnog ručka ili porodičnih okupljanja. Zato vam je, pored poštovanja osnovnih etičkih vrednosti, za bavljenje ovim poslom neophodan entuzijazam od prvog do poslednjeg dana.
Da li porodica trpi zbog toga?
U kući sam okružena trojicom muškaraca, suprugom i sinovima. Prema stereotipnim shvatanjima, reklo bi se previše posla ali nije tako. U harmoničnom okruženju, uz razumevanje, sa dobrom organizacijom i podelom poslova, sve obaveze se završavaju na vreme, na zadovoljstvo svih. Kada imate tu “srećnu” nit u porodici onda nikada niste umorni.
Kakva su Vaša iskustva i saveti koji bi možda pomogli ženama?
Dom je mesto gde sam najsrećnija a posao koji radim upotpunjuje tu priču. Pre svega radite posao koji volite i uvek se trudite da, pre svih, Vi budete zadovoljni urađenim. Tako ćete se sa posla, spokojni i otvorenog srca, vratiti porodici.
I koja bi poruka našim čitaocima bila?
Nisam uopšte sigurna da sam prava osoba za velike poruke. Živim bez mnogo “mudrovanja”, prateći uvek ista, osnovna ljudska, moralna merila na kojima sam odrastala. Držim se toga iako to nije uvek u trendu. Trudim se da idem u korak sa vremenom ali ne po svaku cenu. Pre svega volim ljude, trudim se da budem tolerantna, da pomognem i da razumem.
Ostavite komentar