UČITELjICA LjILjA - LjUBITELj MATEMATIKE, ČUVAR PRIRODE I DRUGARSTVA

30-12-2022

Ova ljupka vremešna dama rođena je u Slatini kod Čačka, gde je završila osnovnu školu. Obrazovanje nastavlja u Kruševcu kao pripadnica prve generacije koja ima prijemni ispit za Mešovitu učiteljsku školu, koja je tada trajala pet godina. Dolaskom u Kruševac stanuje u internatu u nekadašnjoj Zakićevoj 13, sada ulici Majke Jugovića.

U Kruševac se zaljubljuje kao grad, a drugarstva započeta tada traju i dan danas, naravno sa onim ljudima iz generacije koji su još uvek živi. Mešovita učiteljska i internat izrodili su prijateljstva za ceo život i zaista smo se tokom svih životnih puteva sastajali, dogovarali, savetovali, pomagali, plakla i radovali se zajedno, čak i onda kada su nam se putevi razišli i svako otišao poslom na neku svoju stranu, ipak smo sačuvali drugarstvo i to u doba kada nije bilo mobilnih telefona, nego preko pisama i nama znanim sredstvima komunikacije.

Prvo radno mesto dobila je u Bruskoj opštini u osnovnoj školi u Đerekaru, gde su je primili kao rod rođeni. Mlada učiteljica, poštovana i cenjena i nekada je po namirnice ili šta drugo išla jašući konja. Bilo je to lepo vreme. Deca su me zavolela i ja sa njima osnivam Pokret gorana, u kome sam aktivna bila sve do odlaska u penziju. Otuda i brojne plakete i nagrade, a evo za Vaše novine pokazaću od brojnih samo dve -srebrnu i zlatnu plaketu. U ovom pokretu otpočela sam danas tako aktuleno očuvanje životne sredine, te i iako u ovim godina najradije vreme utrošim na sređivanje dvorišta i ukrasnog vrta i taj odnos sa prirodom tvrim i potpisujem oplemenjuje čoveka, jer je čovek sazdan da sa prirodom bitiše, da učestvuje u procesu rađanja biljke, cveta, da udiše vazduh, uživa u njemu, isto kao u žuboru vode, planinskom vrhu, zalasku sunca...To su sve stvari u kojima čovek treba da uživa punim plućima i svim srcem. E ako Vam samo kažem koliko je to plalinarskih vrhova osvojila "učiteljica Ljilja",, koliko istrčanih kroseva, koliko edukacija o Pokretu gorana bilo bi malo da stane u jednu svesku.....

Iz Bruske opštine bivam premeštena u selo Bukovicu, a odatle uporedo sa radom upisujem Višu pedagošku školu-odsek za matematiku i fiziku i po završetku škole počinjem da radim kao nastavnik ovih predmeta 1978. godine u Gornjem Stepošu. Od otvaranja nove škole "Sveti Sava" u Čitluku tu radim od 1990. godine do penzionisanja i predajem matematiku, ali ostajem upamćena po nadimklu učiteljica Ljilja.

Tokom mladosti pored nabrojenih sportskih aktivnosti i rekretivnih sadržaja, izdavajam učešće na Omladiskim radnim akcijama i to 1959. godine na izgradnji puta "Od Triglava do Đevđelije" i moja brigada bila je smeštena u mestu Komnen kod Niša. Taj period smatram najlepšim u životu.

Tri godine kasnije 1960. učestvujem kao sekretar Brigade na Jastrepcu , gde su se tada gradili hoteli Šator i Jezero. Kao jedina žena u brigadi, bila sam mažena i pažena, jer su članovi brigade bili štićenici Vaspitno popravnog doma, svi dečaci i momci, a hteli su da pokažu pažnju i poštovanje prema ženi. I sada mi u ušima odžvanja "O- ruk za Ljilju" -jedna lopata, "O ruk za Ljilju" -druga i tako po ceo dan, a tada za dva dana biva postavljen temelj . Ja ih obilazim, nudim vodu i nešto hrane, a neka prijateljstva traju i danas i i ljudi su zaista bili uslovno da kažem prevaspitani i postali dobri i ugledni ljudi. Na toj akciji osećala sam se bukvalno kao princeza.

E onda sledi zaljubljivanje, učiteljica se udaje za Miodraga sa kojim rađa dve kćeri Draganu i Ivanu i ponosna je baka Nemanji i Militinu i ponosna prabaka Andriji.

E ako ste mislili da odlaskom u penziju dobijam samo status baka, prevarili ste se. Moje aktivnosti, shodno godinama tek ovde počinju. Druženja su sve češća , sa prijateljicama imam dan kada se sastajemo i družimo, pomažemo jedna drugoj u velikim životnim događajima, kao što su svadbe, krštenja ili neke druge ne baš lepe stvari. Ali uglavnom tu smo. Naravno pomažem ja kćerkama i unucima, ali izdvojim vremena samo za sebe. Tih mojih dana sređujem kuću, dvorište, baštu, da mozak ne otupi rado rešavam matematičke i druge zadatke, rešavam sudoku i druge rebuse i zavrzlame. To je od izuzetne važnosti za očuvanje mentalnog zdravlja i utiče na sprečavanje onih oboljenja koja prate starost. Aktivna sam na svim društvenim mrežama, ali zato nemam fiksni telefon. Međutim viber, fejsbuk i instagram koristim u velikoj meri. Ta mobilnom osim kuturnih dešavanja, političkih i drugih važnih informacija, često pratim putopise, neke kuvarske recepte, kao i svaka žena, savete o gajenju cveća i svašta drugo. I dalje potenciram najviše volim da vidim akcije u kojima se neguje i slavi priroda i zdrva životna sredina, te ne retko učestvujem i danas u nekim akcijama koje podrazumevaju čišćenje, pomoć i drugu vrstu rada kada je životno okruženje u pitanju.

Podržavam amicije društva da pomogne mladim ljudima koji su zaista danas pred velikim izazaovima i iskušenjima, a to sam i sama radila tokom svog života. Ne znam kome sve nisam pomogla u traženju posla, zaposlenja, pomoći oko pisanja molbi, savladavanja gradiva i bila uvek logistički saradnik. Nikada nikome nisam odmogla i time se zaista ponosim.

Treće doba smatram zlatnim, jer se sa godinama nataložilo iskustvo i mudrost i to mlađi treba da iskoriste i upotrebe. Iz svake proživljene godine čovek može da izvuče pouku, šta je to bilo dobro i da to usvoji, ako je nešto bilo loše da upamti i ubuduće izbegava, kaže naša sagovornica.

Ono što danas radim jeste da bez matematike ne mogu da živim, te rado podučavam decu iz komšiluka, decu bivših đaka, za one klince i klinceze kojima je matematika bauk uvek sam tu. Oni meni unesu radost , ja njima pomoć i eto to je divna razmena i spoj mladosti i starosti. Kad kažem pomoć tu ne mislim samo na materijalnu, već je pomoć i lepa reč,osmeh, saslušati čoveka i dete, uputiti dobronamerni savet, biti drug i uvek drug, trudim se da ne ogovaram i da negujem sopstvenu ličnost. I danas volim da učim, jer se čovek uči dok je živ, kaže umiljato učiteljica Ljilja, koju iz pristojnosti nismo pitali za godine, ali iz pouzdanih izvora znamo da joj je 80 plus. To je nije sprečilo da u Tunisu učestvuje na safariju i zajaše kamilu, jer avantura čuči u njenom duhu i telu.




Ukupno komentara 0

Ostavite komentar