Plodonosna i vinorodna Župa u opštini Aleksandrovac, Rasinski okrug od davnina je poznata po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja. Sve Župljanima ide na ruku i Gospod ih je odbario pa im geografski, klimatski i pedološki uslovi odgovaraju za gajenje vinove loze i sa sigurnošću se može reći da je ovo podneblje među najboljima u Srbiji za bavljenje vinogradsatstvom. Aleksandrovac svojim geografskim položajem gospodari brežuljcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke Kopaonika, konkretno Župsko vinogorje se nalazi u zapadnom delu Srbije, u slivu Zapadne Morave i njenih pritoka.
Vinogradi u Župi su rasprostranjeni na oko dve i po hiljade hektara, a ovaj unosan biznis pokrenuo je i mlade, te je u proteklih nekoliko godina vinogradarstvo prošireno na dodatnih 50 hektara. Poznati su po starim sortama, pa Aleksandrovac i okolina najviše gaje tamjaniku i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Prokupac, zvani i rskavac je sorta stara oko 1000 godina, nazvan po zvuku koji se čuje kao rskanje ili pucketanje kada je jedu sočna zrna ovog grođža. Tu je i tamjanika, muskatna sorta poreklom je iz Francuske i u Srbiji se gaji preko 500 godina. Od drugih sortimenata zastupljeni su još i župski bojadiser, smederevka, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone, italijanski rizling.
Ono što Župu čini pogodnom za vinogradarstvo jesu i tipovi zemljišta koji ovde preovladavaju. Obično su to karbonati, černozem, smonica i ogajnjača, a agrarni stručnjaci kažu da su ovakva tla melem za čokote i grožđe. Župa je zbog toga prestonica loze i vina, a meštani domaćini i okrenuti srpaskoj tradiciji. To se najlepše može uočiti na već čuvenoj Župskoj berbi, manifestaciji , koja traje više od 6 decenija, a u danima trajanja ovog neobičnog dešavanja vinari iz čitave Župe iznose grožđe, vina i druge proizvode, koji ovaj festival čine prijatnim za sva čula.
Ono što Župski berbu izdvaja od drugih sličnih festivala jeste jedinstvena Fontana vina iz koje tokom trodnevne manifestacije neprekidno teče mlado vino iz župskih podruma. Neretko su izložena i manastrisrka vina na tezgama, a u okolini su svetinje Drenča, Ljubostinja i druge.
U dane Župske berbe održava se poljoprivredna izložba i ona na jedinstven način predstavlja bogatstvo vrednih župljana koje se ne podrazumevama samo u vinskim buradima i bocama, već i u alatkama savremnim i onim starime, koje se od vajkada, a dana s unapređene i tehnički savremene koriste u vinogradastvu. Tokom Župske berbe non -stop je otvoren i jedinstven Muzej vinarstava i vinogradarstva, smešten u starom vinskom podrumu poljoprivredne škole u Aleksandrovcu.
E tu se tek mogu videti alatke, burad, krošnje, boce ili ice koje su se nekada koristile u vinorodnim poljima. Odmah ispred Muzeja su, a šta bi drugo vinogradi, koji se tradicionalno orezuju prvi put u godini na Dan Svetog Trifuna-14. februara. Ovaj svetac je kažu zaštitnik vinara i vinogradara, a čuva i vinopije, koje opijene ovim božanskim pićem ipak "pijano" iskustvo ne plaćaju posledicama. Stariji župljani kažu :"Pij, prekrsti se i prizovi Svetoga Trifuna da ti vino bude na zdravlje i blagost! "
Osim klasičnih stonih i drugih vina, danas se sve modifikuje pa tako i proizvodi od grožđa. Na tezgama se mogu naći i ekstrati od drugog voća-poput borovnice, malina i kupina koji kažu blagotvorno deluju u lečenju anemije i drugih hematoloških (bolesti krvi) oboljenja. Korpice sa suvim voćem , u kojima je procentualno najviše suvog grožđa , takođe su redovni i veoma tražen proizvod koji posetioci Župe mogu da kupe i običnim danima, ne samo u dane Župske berbe.
I ima još kulturno-zabavnih i privrednih okupljanja tokom Župske berbe. O njima u narednim brojevima "Pobede".
Ovaj tekst je deo projekta „ŽUPA VAS U BERBU ZOVE“ koji „Pobeda“ relizuje u saradnji sa Opštinom Aleksandrovac, a u okviru projekta kojim se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aleksandrovac.
Ostavite komentar