Danas se u svetu gaji veliki broj sorti vinove loze. U tom bogatstvu, mnoge se izdvajaju kvalitetom i grožđa, i vina. Međutim, često se može čuti da su potrošači prezasićeni istom ponudom i da traže nešto novo kada su u pitanju miris, ukus i boja. Potrošačima vina treba da se ponudi i nešto svoje, karakteristično, a to su manje poznate ili skoro zaboravljene sorte. One su uglavnom domaćeg, autohtonog porekla, i gaje se sporadično. Mogu se videti i u našoj zemlji, najviše u starijim zasadima, kao pojedinačni čokoti. To su bagrina, prokupac, vranac, začinak, crna tamjanika, dok se u pojedinim vinogradima mogu sporadično naći i crvena, bela, odnosno žuta tamjanika. Ima i sorti koje pojedini vinogradari umnožavaju i sade, a sve u želji da ih sačuvaju za buduća pokoljenja. Jedna od takvih sorti je i čuvena tamjanika, poznata u našim krajevima, opevana u pesmama. U mnogim kulinarskim specijalitetima zrna ovog mirašljavog grožnja koristila su se zbog prijatne arome, pa su stavljan au džemove, pravljena su ukusna "slatka" od nje, dodavana i pri pečenju pojedinih vrsta mesa, a ne retko i nakon prepeka rakija, u burad radi mirisa koji je autentičan i oni koji su konzumirali ove specijalitete kaži da se ukus dugo pamti.
Tamjanika se sporadično gaji i u Župskom vinogorju, a vredni Župljani podstaknuti vrsnim enolozima teže da prošire vinograde zasađene ovom autohtonom sortom grožđa.
Zna se od davnina da je Župa aleksandrovačka vinska dolina. Stručnjaci, enolozi, a najviše ljubitelje dobre kapljice znaju kakvo je , koliko je jako, a goliko u "glavu udara" vino iz Župe. Put od vinograda do flaširanog vina je dugačak i težak, ali ako se radi s ljubavlju isplativ. Međutim čak i mlađe generacije znaju stihove iz narodne pesme " Aj berem grožđe, biram tamjaniku" , ali mnogi ne znaju koja je to vrsta grožđa i zašto je cenjana od vremena od kada se sadi vinova pa do danas.
Evo i objašnjenja stručnjaka:- deo teksta koji je preuzet iz istraživanja profesora i studenata Poljoprivrednog fakuleta u Kruševcu-smer voćarstvo i vinogradarstvo.
Postoji mnogo starih sorti vinove loze kojima je, zbog karakterističnog mirisa, zajedničko ime muskat. Ispitivanja stručnjaka su pokazala da 64 muskatne loze, direktno ili indirektno, vode poreklo od tri italijanske sorte: moscato bianco, moscato d aleksandria i moscato giallo.
Tamjanika bela je stara autohtona sorta. Istraživanja genetičkog profila 12 tradicionalnih sorti vinove loze u Srbiji pokazala su da su dve sorte tamjanike identične italijanske sorte moscato giallo i moscato rosa. Prema navodima velikog broja autora, agrobiološka svojstva tamjanike bele variraju pod uticajem vremenskih uslova u periodu istraživanja, primenjene ampelotehnike, uzgojnog oblika, načina rezidbe, itd.
Osobine sorte tamjanika bela u agroekološkim uslovima Župskog vinogorja ispitivali su pomenuti profesori i studenti, a osnovni cilj istraživanja je bio da se utvrdi mogućnost njenog daljeg širenja i gajenja na ovom području. Ispitivanja su obavljena u proizvodnom zasadu individualnog sektora u selu Tržac, lokalitet Svračak, u Župskom vinogorju. Trajala su tri godine. Vinograd je zasađen na 2,8 hektara. Uzgojni oblik je jednokraka horizontalna kordunica, na kojoj su primenjene dve varijante rezidbe, odnosno na kratke i duge kondire. Klimatski uslovi , a to podrazumeva temperature vazduha i količina padavina u periodu istraživanja su bili slični višegodišnjem proseku i povoljni za razvoj sorte tamjanika bela.
Početak i kraj cvetanja tokom trogodišnjeg istraživanja nastupili su u različito vreme, što znači da je ova fenofaza različito i trajala. Ranije cvetanje u jednoj od godina ispitivanja bilo je posledica znatno viših temperatura u maju i junu u odnosu na ostale dve godine. Puna zrelost grožđa se poklapala sa datumima berbe grožđa i prosečno je bila 3. oktobra.
Između varijanti rezidbe nisu potvrđene značajne razlike dok su vrednosti između pojedinih godina potvrđene kao statistički veoma značajne. U ukupnoj količini stvorene mase grožđa i lastara, udeo grožđa je u proseku iznosio 77,9, a udeo mase lastara 22,1 procenat. Mnogo je podataka izneto u ovom istraživanju, ali mi predstavljamo samo one podatke koji bi bili zanimljivi široj čitalačkoj publici. Zaključci su da su ispitivanja stručnjaka pokazala da su agroekološki uslovi Župskog vinogorja povoljni za normalan rast i osiguranje visokih prinosa i kvaliteta grožđa sorte tamjanika bela. Takođe, klimatski parametri u vreme istraživanja bili su slični višegodišnjem proseku, a pokazatelji klime u optimalnim vrednostima.
I kada nekada preko medija ili uživo čujete pesmu "Aj berem grožđe, biram tamjaniku", setite se da je ova sorta grožđa punila kace vinogradara, a vino spravljeno od bele tamjanike nalazilo put do stolova nekadašnjih evropskih vladara. Kao podatak, da ovaj serijal čitate i u narednom broju, otkrivamo da se vino iz Župe nalazilo i na veoma izbirljivim trpezama Bečkog dvora... O tome u nekom od narednih brojeva "Pobede".
Ovaj tekst je deo projekta „ŽUPA VAS U BERBU ZOVE“ koji „Pobeda“ relizuje u saradnji sa Opštinom Aleksandrovac, a u okviru projekta kojim se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aleksandrovac.
Ostavite komentar