ALEKSANDROVAC NIJE SAMO SRPSKA ŠAMPANJA

Poznato je od davnina da su se grožđe i vino gajili u dolini Župe Aleksandrovačke. Još uvek postoje i pisani tragovi o tome , kao materijalni dokaz, a vinska istorija je duga, rekli bi smo i preduga. Ipak se ne zna ko je zasadio prvi čokot. Ko god da je "ruke mu se pozlatile", rekli bi u ovom kraju, jer od tada pa do danas , a verovatno i u dalekoj budućnosti grožđe i vino biće asocijacija na ovu vinodolinu, koja geografski liči na vinogorja u Francuskoj i po položaju i po nadmorskoj visini i po klimatskim uslovima.

Istorija vinogradarstva i vina u muzejskim i arhivskim dokumentima zabeležena je i podvučena mastilom. Podaci svedoče sledeće:

Tri najveća srpska manastira Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imali su svoje vinograde i podrume vina u Župi. Slavni srpski knez Lazar imao je u Župi svoje podrume u poljani Kruševica. Župa- "srpska šampanja", kako ju je 1904. godine, nazvao francuski konzul Deko, nalazi se u kotlini između Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca. Ovo su podaci istorije od pre nekoliko vekova, a okosnicu razvoja ovog kraja, posebno razvoja vinogradarstva i vinarstva od šezdesetih godina 20-og veka činili su "Vino Župa" iz Aleksandrovca, koja je osnovana 1956. godine ujedinjenjem 9 zemljoradničkih zadruga i "Rubin" iz Kruševca, osnovan godinu dana ranije, odnosno 1955. godine.

Zašto se vino naziva pićem Bogova? Odgovor na ovo pitanje sigurno nikada nećemo saznati, jer nismo bili u prilici da razgovamo sa nekim pomenutim uzvišenim bićem. Šalu na stranu, postoji nekoliko verzija, da je vino bilo dostupno samo vladarima, odnosno visokopozicionranim ličnostima u društvu, jer siromašni nisu imali sredstava da uživaju u vinskoj kapljici. Druga verzija govori da vino oslobođa strahove u čoveku, pa nakon nekoliko čaša ljudi počinju da pričaju kao bogovi - odnosno govore istinu, a treća verzija, najverovatnije je i najtačnija jeste da je vino i lek, ako se umereno i na pravi način konzumira. Inače, vino ne "udara" u glavu odmah kao rakija i druga žestoka pića, već opija polako, te otuda još jedna izreka: Vino kaže: "Ti pij i idi , ja ću te stići, samo polako!"

Vino je u Župi vekovima bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Pili su ga keltski ratnici, rimski legionari, vizantijske vođe, srpski župani i carevi, episkopi i arhiepiskopi, turski begovi. Ipak najznačajnija uloga je da je crveno vino i dan danas obavezno na slavskoj trpezi, pri rađanju, veselju i radosti, ali i onda kada se ispraća pokojnik i pri daćama i drugim obredima na groblju, kao što su Zadušnice, pomeni..

Župa je danas nadaleko čuvena po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja, a njih je iz dana u dan sve više, jer nekako je postalo moderno , ali i isplativo gajiti vinovu lozu. Aleksandrovac svojim geografskim položajem nekako vlada neobičnom okolinom i deluje kao da gospodari brežuljcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke Kopaonika, a Župsko vinogorje se nalazi u zapadnom delu Srbije u slivu Zapadne Morave i njenih pritoka.

U katastrima kao poljoprivredno zemljište piše da su vinogradi u Župi rasprostranjeni na oko 2.500 hektara, od čega je više od 50 hektara podignuto u zadnje dve godine. Aleksandrovac i okolina gaje tamjaniku i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Ove sorte gaje se prva duže od hiljadu godina, a druga duže od 5 stotina godina. Još se gaje i župski bojadiser, smederevka, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone i italijanski rizling, a vinari svojom vinarijama i konačnim proizvodima daju neobična imena. Neki se drže tradicije pa vinarije nazivaju svojim i prezumenom predaka.

Postavlja se pitanje, da li enolozi ili majstori kulinarstva savetuju šta i kako treba jesti uz konzumaciju vina. Aleksandrovac i okolina imaju obične, tardicionalne restorane sa domaćin specijalitetima, ali i veoima edukovanim osobljem koje savetuje: uz kajmak i beli sir sa ovog područja treba piti lokalno vino župljanku, uz koje dobro ide i gibanica. Uz neizbežnu jagnjetinu sa ovog područja, piju se punija bela vina, ali i snažna crvena vina tipa prokupac ili vranac. Ova vina dobro idu i uz sarmu od kiselog kupusa, uz koju se može piti i rizling. Sa musakom od krompira se dobro slaže tradicionalno vino iz ovog kraja čuvena tamnjanika.

Ako ste još uvek trezni, onda krenite u šetnju , a mi preporučujemo da obavezno vidite gradić Aleksandrovac i Muzej vinarstva i vinogradarstva, blizu je i najlepša srpska planina Kopaonik, ali i Vrnjačka banja, dva poznata turistička centra Srbije. Ako ste više za duhovni turizam možete videti ostatke manastira Drenča iz 14-og veka, manastir Rudenice s početka 15-og veka i ostatke srednjevekovnog župskog grada Koznika. Ako ste planirali da posetite Župu , najbolje bi bilo da to učinite u septembru, kada se tradicionalno održava najstarija vinska manifestacija u Srbiji- Župska berba, na kojoj se izlažu najbolja župska vina, a vinogradari se dobijaju priznanja i medalje. Za ovu manifestaciju se pravi vinska ulica i jedinstvena fontana vina iz koje se tokom tri dana besplatno služi vino. Župljani u šali znaju da kažu da vinsku ulicu imaju jednom godišnje, a vinske uličare stalno.

Obilazak poljana, što je naziv za sezonska vinogradarska naselja u Župi koja su u prošlosti bila privremena staništa vinogradara iz udaljenih planinskih sela koji su u Župi imali svoje vinograde, može biti veoma interesantan. Po negde još uvek postoje ostaci koliba u kojima su poljari živeli ....

Kako god i šta god vam se od pomenutog najviše sviđa, u skladu sa svojim interesovanjima lepo je prošetati ovim vinogorjem... Župljani su gostoljubivi ljudi, raduju se gostu i sve što imaju u kući iznose na sto da bi se pokazali kao odlični domaćini..…

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Opštine Aleksandrovac . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA