CRKVA HRISTOVOG VAZNESENJA – MANASTIR RAVANICA

Istorija srpskog srednjevekovnog manastira Ravanica kod Ćuprije je usko vezana za srpski narod pred Kosovski boj.

Državni sabor tadašnje Srbije je 1375. godine doneo odluku da se podigne zadužbina velikog srpskog cara Lazara Hrebeljanovića i da u toj zadužbini bude i sahranjen.

Postoji i epska narodna pesma koja opisuje opisuje zidalje manastira mada se ne može sa sigurnošću tvrditi da je istinita. Najverovatnije je za izgradnju zadužbine cara Lazara bio zadužen Rade Neimar koji je i opevan u pomenutoj pesmi. Na jednoj od sedam manastirskih kula otkriven je naptis izgrađen od cigala na kome je pisalo „Lazar – ktitor ovog svetog mesta“.

Manastir Ravanica podignut je u dolini nadomak istoimene reke po kojoj je dobio i naziv. Manastirski kompleks je bio sačinjen od glavne crkve posvećene Vaznesenju Gospodnjem, konaka i druhih pomoćnih objekata. Bilo je neophodno da se oko manastira podignu visoki bedemi sa sedam kula.

Nakon nekoliko godina od osnivanja car Lazar je izdao posebnu povelju u kojoj je naveo razlog zašto je podignuta njegova zadužbina, manastir Ravanica. U povelji , car Lazar je želeo da se zahvali Bogu za sve što mu je pružio u životu kao i to što je mogao da vodi svoj narod. Car Lazar načinio je i tipik za svoju zadužbinu na čije je čelo postavio Arsenija za igumana manastira.

Car Lazar darovao je manastiru 146 sela, dva zaseoka i tri crkve kako bi se izdržavao. Manastir je dobijao prihod i od novobrdske carine, skelarine. U povelji cara Lazara stoji i podatak koji ce tiče upravo izdržavanja manastira – „I sve što priložih, ne uzeh ničiju baštinu niti silom oteh, nego otkupih ili zamenih, kako je ko želeo“.

Iako je car Lazar ostavio manastiru veliko imanje postoje pisani tragovi da manastir tokom 17. veka prima izdržavanje od ruskih careva i vlaških vojvoda.

Istorija manastira bila je puna stradanja. Sam manastir bio je često paljen i rušen. Sveti car Lazar je vrlo brzo po izgradnji manastira stradao na Kosovu a Srbija se našla u vrlo teškom položaju pa tako i mnogi manastiri. Na sreću glavna crkva nije bila oskrnavljena, bar ne u velikoj meri ali su turski vojnici pokrali mnoge relikvije i sve što su našli u crkvi bilo da je zlato ili srebro.

Krajem 17. veka nastupio je vrlo težak period za manastir, neposredno preVelike seobe Srba 1690. godine. Naime, mnogi monasi odlučili su se da krenu za patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem a sa sobom su poneli i mošti svetog Lazara. Mošti iknea Lazara su 1989. godine vraćene u svoju zadužbinu na dan kada je obeleženo 600 godina od Kosovske bitke i dan danas se nalaze ispred ikonostasa.

Manastir Ravanica obnavljali su skoro svi vladari Srbije te se beleži da je obnavljan za vreme Prvog i Drugog ustanka, u doba vladivine kneza Miloša Obrenovića, kao i za vreme vladavine kneze Aleksabdra Karađorđevića. Polovinom 20. veka nastupila je ozbiljnija rekonstrukcija i restauracija manastira.

Glavna crkva je posvećena Vaznesenju Hristovom a građevina je zidana u stilu Moravske škole srpske arhitekture. U zidanju Ravanice korišćeni su cigla i kamen a svi prozori sačinjeni su od dva dela. Na crkvi se nalazi jedna rozeta a pod je od mermera. I konastas u glavnoj manastirskoj crkvi datira iz tridesetih godina 19. veka.

Manastir Ravanica Republika Srbija uvrstila je u red spomenika kulture od izizetnog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac. Od 1946. godine postao je ženski manastir.

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA