Dragoslav Vasiljević Figa
O pozorištu u Kruševcu ima više relevantnih sagovornika. za priču o svojevrsnoj istoriji scene u Lazarevom gradu, potpisnik ovih redova opredelio se za Milanku Milosavljević Milosavljević, koja je svoj radni vek okončala i nalazi se u penziji. Radila je na više radnih mesta, između ostalih bila je i upravnik pozorišta a radila je u Istrijskom arhivu, ima i više godina u listu „Pobeda“. Reklo bi se da je pravi sagovornik. Složili smo se da bi Dragoslav Vasiljević Figa trebalo da bude prvi junak naše priče, jer on je pokrenuo pozorište kako danas poznajemo u Kruševcu. Kruševac i pozorište u svojevrsnom suživotu razvijaju se od 19. veka. Kako je pripovedala moja sagovornica Milanka Milosavljević Milosavljević, koja je radila i u Istorijskom arhivu, pa je imala privileguje da uđe u tajne glumačkog i pozorišnog života kroz zvanična dokumenta, a po pisanim dokumentima 1868. godine za Vidovdan na prostoru Vašarišta zakupljena su 2 mesta za gostujuće pozorišne trupe. Panađur je trajao 3 dana i sva tri dana mesta su bila zakupljena. Bilo je tokom godine i raznih pozorišnih predstava u baštama kruševačkih kafana, a u vreme kiša i snega unutar kafana i ostalih birtija. Putujući glumci imali su svojevrsnu scenu. Kafedžije su ih držale na konaku ako je dobar promet bio i ukoliko su gosti odobravali tako nešto, naravno i ako su trošili novac. Čim bi interesovanje opadalo tako su i oni gubili posao i postajali čaršijska priča, ako su zavređivali, odnosno zaborav. Da kažemo da je publika u Kruševcu oduvek bila kritčki raspoložena prema glumcima. Možda su zato bili dobri nastupajući pod Bagdalom još u to vreme, sada dalekog 19. veka. Pamti se gostujući glumac koga su svi znali kao „stric“ koji je zajedno sa suprugom Ankom glumio. Kada je „stric“ umro supruga nastavlja da vodi pozorište. Milanka je bila i novinar, pa otuda je pokušala da istraži da li je taj lutajući glumac koji je bio poznat pod alijasom „stric“ bio sahranjen u Kruševcu. Dolazi do podatka koji je najbolje oslikava težak život glumca u to vreme. Naime, glumac Jovan Jovanović iz Uba, ubijen je u kafanskoj tuči. Mučan život gde je honorar ne retko bio obrok i konak, ali ljubav ih je pokretala. To su bili putujući glumci amateri. Išli su i peške dok su na kolima vozili scenu i sav imetak. Glumci su bili samo ljudi koji pored ljubavi prema scenskoj umetnosti imali i sklonosti ka svojim koleginicama koje su bile udate a i oni oženjeni, što nas dovodi da je u toj glumačkoj kasti toga doba bilo i preljuba.To je dovodilo i do razdora i krajnje niskih pobuda u tom svetu- zaključuje ovaj tmurni deo priče o putujućim pozorištima u Kruševcu.
Rodonačelnik pozorišne scene u Kruševcu je Dragoslav Vasiljević Figa. Bio je što bi danas rekli multimedijalni umetnik. Svirao je, slikao je i bio glumac. To što je na Trgu glumaca sasvim je zasluženo, a Kruševac je znao da mu se oduži, makar deo šta je on Kruševcu učinio u kulturnom uzletu.
Dragoslav Vasiljević Figa rođen je 1895. godine 14. januara. u Kragujevcu gde mu je otac službovao kao oficir Kraljevske vojske. već 1902. godine dobija prekomandu u Kruševac i junak naše priče, Figa, prelazi u Kruševac. Tu završava osbovnu školu i nižu šetvororazrednu Gimnaziju. Pošto je rano pokazao svoje sklonosti ka likovnoj i muzičkoj umetnosti , 1911. godine u Beogradu upisuje Umetničko-zanatsku školu. Međutim, ratni vihor nadvio se nad Srbijom i Figa Vasiljević biva uvučen. On školu pohađa do 1914. godine kada počinje Prvi svetski rat, a 1915. dospeva u takozvanu Đačku četu. Ta jedinica je bila smeštena u Skoplju gde mu je boravi i jedan deo porodice. otac je po vojnom rasporedu bio raspoređen na frontu dok Figa izvesno vreme predaje likovno da bi prešao u Štab Kosovske divizije kao crtač vojnih karti i mapa. Iako ima samo 20 godina učestvuje u ratnim dejstvima i sa svojom jedinicom povlači se preko Albanije. Bio je bolešljiv kao i mnogi vojnici koji se povlače preko gudura prokletija i Albanije. Iako ozbiljno bolestan 1916. godine se obreo na Krfu. Tu je boravio kao crtač da bi ga prebacili na oporavak u Afriku. Tu mu je klima odgovarala i tokom oporavka zajedno sa kolegama vojnicima osniva, a šta bi drugo Figa radio, nego Vojničko pozorište. Beleže njegovo savremenici a to se prenosi da je on bio sve. Glumac, reditelj, scenograf, kostimograf, ispicijent...Rat se završio i on dolazi u Kruševac. Neposredno posle rata odlazi u Prištinu i Skoplje gde je predavao likovno. On u oba grada organizuje prve izložbe slika. Ipak ljubav prema Kruševcu je jaka i on se vraća u svoj grad kako je govorio, gde predaje u Gimnaziji. Ostaće zabeleženo da je on napisao i udžbenik iz likovnog(trag postoji našem istorijskom arhivu, udžbenik nije štampan već je u rukopisu). Svirao je više instrumenata a u našem Narodnom muzeju se nalazi njegovoj pijanino, porodica je to poklonila, zajedno sa više ličnih stvari rodonačelnika pozorišta u Kruševcu dragoslava Fige Vasiljevića, imao je dve kćerke, a jedna mu je podarila našeg poznatog tvorca filmske muzike Zorana Simjanovića. Figa 1924. godine zajedno sa Rakom Milutovcem koji je bio novinar i dopisnik više listova u ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji osniva Umetničko pozorište. Vremenom se skratilo na Figino pozorište. Bile je puno talentovanih mladih ljudi i to pozorište je radilo kako bi se reklo uspešno. Sve to je rezultat onih gostujućih trupa tokom godina pre prvog rata. Ostaće zabeleženo da je Kruševac rado primao glumce. Nije samo u Kruševcu stvoreno pozorište. Taj entuzijazam i želja za boljim dovodi do stvaranja, tada su ih zvali diletantska pozorišta. To su bila amaterska pozorišta. Nisu bili školovani glumci već su to bili ljubitelji dasaka koje život znače. Oni su radili gotovo sve što je bilo potrebno da bi se odigrala predstava. Ipak, to Figino pozorište dolazi u krizu. Sve je više troškova a manje prihoda. Pored više upućenih molbi za državnu pomoć, ona nije stizala. Figa zbog bolesti nije više mogao da se bori sa pozorišnim nedaćama i njegovo pozorište se gasi. Dragoslav Vasiljević Figa umire 1929. godine i ostaje upisan kao tvorac modernog pozorišta u Kruševcu. Pre nego što je ugašeno ka saradnik pojavljuje se Borislav Mihajilović. Dolazi iz učiteljske porodice. Ako je Figa bio rodonačelnik za Boru Mihajlović možemo reći da je svojevrsna prekretnica. No to je priča za drugi nastavak.
Ostavite komentar