SVOJOM GLUMOM OBEZBEDIO MESTO U VEČNOSTI

MIODRAG PETROVIĆ ČKALjA

U „Pobedi“ u okviru projekta o Trgu glumaca govorimo sa Milankom Milosavljević Milosavljević, koja je u periodu od 1989. do 1991. godine bila upravnik Kruševačkog pozorišta. O glumcima koji su potekli u našem gradu i rasuli se kao biseri po drugim pozorištima stvarajući svojevrsnu nisku glumačkih bravura, uspostavljanjem njihog prostora u gradu dosta se pozitvino govorilo. kako nam je sagovornicas rekla, bilo bi lepo da ustanimo i deo grada i da se setimo onih koji su ostali u Kruševcu a bili su ne tako manje vredni kao oni koji su otišli. Ovo je deo pred početak četvrtog čina, posvećenom Miodragu Petroviću Čkalji. Junak ovod dela naše priče, rođen je 1924. a preminuo 2003. godine. Rođen je na Dan šale, otuda i mišljenje da je to povezano sa njegim kasnijim ulogama. Čitav razgovor je zamišljen i vođen kao, da kažem priča u 4 čina. Govorili smo i dotakli se raznih stvari. gde su igrane predstave do izgradnje Sokolskog doma, pa u kafanama. U kratkom periodu mira, Kosta Delini dobio je dozvolu da uspostavi Ovlašćeno pozorište sa sedištem u Kruševcu, ali počeo je Prvi Balkanski rat i sve je ostalo samo na papiru. O glumcima koji su svoj radni vek proveli ovde trebalo bi govoriti. Ne samo o Leki Bošnjancu, recimo nego i o drugima. Ne samo o periodu do 1958. godine već i kasnije kada se krajem 60tih ponovo uzdiže kao feniks pozorište u Kruševcu. Ljiljana Toković jedna je od njih, Milija Vuković, Duka Jovanović, Andrija Zlatić, Ljiljana Đoković koju svi znaju kao Mala Ljilja...Momir Bradić je dobio svoju bistu i mislim da će se na taj način nastaviti niz. Svi su oni dali deo sebe i ostavili energiju koja pokreće danas sve glumce. Iskrena da budem volela bi da se oživi scena na Slobodištu i da se vrate predstave u amfiteatar koji je stavrno unikatan. To je spona antike i sadašnjosti kada je pozorište u pitanju. Svojevremeno bilo je svako pozorišno leto za pamćenje. Tako dolazimo do našeg četvrtog čina, junak Miodrag Petrović Čkalja. On je još kao dečak tinejdžer krenuo sa svojim pozorištem u svom kraju u Balšićevoj ulici. On bi okačio na žice za sušenje veša čaršafe ili ćilime i tako pravi pozorište. Deca su se okupljala i on sa drugarima glumio. Bilo je lepo, ali , uvek ima ali. Ulaz je bio dugme. Tada su dugmad bila na ceni. Deca su da bi ulazila na predtavu sekli dugmiće i donosili i uredno plaćali svoje mesto. Koje želeo napred morao je više dugmadi da donese, a kako je Čkalja govorio, na ceni su bila ona sjajna, sa uniformi železničara, poštara. Dugmad sa uniformi oficira ili žandara bila su toliko tražena kao i hrabri da ih nabave. Niko se nije usuđivao. Elem, jutro posle predstave, majke su dolazile i tražile svoju dugmad, sa gomile jer Čkaljina mama nije znala čija su pojedina dugmad. To su da kažemo rani radovi Petrovića Čkalje. Igrao je kod Bore Mihajlovića u „Diletanstskom pozorištu za pomoć ratnim zarobljenicima“, nakon zabranjivanja Sokolskog društva. Sa Borom i njegovom kćerkom Zoricom i Milanom Puzićem, Čkalja odlazi, već smo to pomenuli, 1944. godine u Narodno oslobodilačku vojsku Jugoslavije. Odmah po zabršetku rata dolazi u Kruševac i odlučio se da studira veterinu. Nije da nije bio dobar đak, ali ljubav prema pozorištu ga je odvela od knjige. jedini iz te grupe mladih glumaca koji je ispunio obavezu prema ocu da završi fakultet je bio Boža Savićević, suprug Radmile Savićević. Završio je stomatologiju, ali bio je glumac. Sagovornica Milosavljević Milosavljević, pravi digresiju i naglašava da je pomenuti Boža Savićević, kao gostujući glumac igrao Jug Bogdana u predstavi Lazar veliki Knez, a to mu je mnogo značilo. Predstavu je režirao Nebojša Bradić po tekstu Zvonka Kostića koji je iz Župe. Da kažemo da je predstava izvedena na Slobodištu a da je sve bilo podređeno upravo tom prostoru. Vraćamo se na priču o našem junaku Čkalji. Dugo je radio i stvarao u Beogradu i bio poznat širom države. Njegova popularnost je bila ogromna. Veče uz radio sa Mijom Aleskićem sigurno je antologijska stvar, da ne govorimo o serijama koje su bile ekstra populrane. Ta popularnost je dovela do prdloga da on postane i narodni poslanik. Tada je on doživeošok. U to vreme za tako nešto tražilo se mišljenje grada u kom si rođen. Nije ni u najluđem snu mogao da očekuje da će biti po oceni tadašnjeg komiteta nepodoban. On se jednostvano distancirao od svog grada i izbegavao ga u smislu javnog pojavljivanja. Njemu su zamerili jer se u toku rata pojavljivao u društvu „tadašnjih nacionalaca“, a razlog je bio čista egzistencija. Oni su dobijali odelo, cipele, bonove za hranu. U ratno vreme u gradu to je bilo velika stvar. Mislio je da je odlaskom u partizane ta epizoda ostavljena po strani da se niko neće time baviti. Ipak, to se nije tako tretiralo. I Miodrag Petrović Čkalja, sam je sebe izopštio iz javnog života svog grada. Sve dok nije krenulo Leto kulture, koje se krajem 80tih dešava u dvorištu Gimnazije da bi se kasnije preselilo u staru Muzičku školu u dvorište kuće Bate Paskaljevića. Na jednoj tribini u okviru Leta kulture pojavio se Čkalja, a interesovanje je bilo ogromno. Sam je bio iznenađen koliko su se Kruševljani uželeli da ga vide. Odgovarao je pristojno na sva pitanja a o tome što ga je najviše bolelo nije želeo da govori. Tako je ostala senka nad njim i bista koju je dobio samo je, po mom skromnom mišljenju, deo izvinjenja, rekla je Milanka Milosavljević Milosavljević. Čkalja je svoju popularnost stekao ulogama u filmovima legendarne Soje Jovanović, Veče uz radio u kojem se pojavljivao sa Mijom Aleksićem, tada se radio slušao, a samo srečnici su imali priliku da gledaju, jer televizora nije bilo puno. Oni super srečni gledali su Miju i Čkalju na snimanju u Domu sindikata u Beogradu. Da ne govorimo o seriji „Ljubav na seoski način“ gde su gotovi svi glumci kasnije bili u radijskoj emisiji „Veče uz radio“. Kamiondžije su mu donele takođe lepe momente. Govorilo se da Pavle i on nisu govorili ali to ih nije omelo da briljiraju, to govori o njihovom vanserijskom talentu. Kako god, Čkalja ostaje legenda bez obzira šta ko politički mislio ili ne. Ostaće upamćen kao Jare, Raka iz Servisne stanice, Šurdin ujak, komičar po kom danšnji glumci formiraju likove, ako hoće da priznaju. Priča o Čkalji nije i kraj našeg feljtona o glumcima. Biće još toga o ostalima koji su tu oko nas i posle toliko godina i tolki uloga čuvaju od zaborava sebe svojom veličinom.

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA