KNEZ LAZAR – ZAŠTITNIK MOJSINJSKE SVETE GORE

J.M. Foto: privatna arhiva 30-10-2023

U dolini Stalaćke klisure leži Mojsinjska sveta gora, prostor sa preko 70 crkava i crkvišta iz ranog srednjeg veka. Sama klisura ima pravac protezanja jugoistok – severozapad, sa ukupnm dužinom od oko 25 kilometara, a zbog položaja koji zauzima, ovaj prostor često nazivaju "Vrata Srbije".

„Imam teoriju, a i legenda kaže da knez Lazar nije slučajno došao ovde da zida grad Kruševac, Stalać i Gradac, koji ja volim da zovem Mojsinje. Znamo, naime, da je knez Lazar svojevremeno na dvoru Cara Dušana bio činovnik nižeg ranga. Tek ženidbom knjeginjom Milicom on dobija titulu kneza i migućnost da ima posed i zemlju. Posle smrti cara Uroša i raspada srpskog carstva velikaši uzimaju određene delove Srbije, a Lazar je malo bio u nedoumici gde. Tada se pojavljuju monasi sa Mojsinjske Svete Gore, koja je tu već postojala nekih 500 godina pre njega i oni mu daju priznanja za vladara. Za uzvrat, on je njima dao bezbednost“, kaže Slavoljub Ljubisavljević, predsednik udruženja „Čuvari Mojsinjske Svete Gore“.

Kako navodi Ljubisavljević, posle bitaka sa Turcima, a pre Kosovske bitke, veliki broj dezertera kretao se područjem Stalaćke klisure, harao Mojsinjskom svetom Gorom i pljačkao manastire i monahe.

„Na taj način što je sagradio Kruševac, Stalać i Mojsinje, knez Lazar je stavio Mojsinjsku svetu goru u jedno vojno okruženje gde su vojnici svakoga dana obilazili glavne manastire sa monasima, tako da im je na taj način obezbedio bezbednost“, objašnjava Ljubisavljević.

Mojsinjska Sveta Gora nastala je u 9. veku, a oformili su je monasi koji su došli sa Sinajskog poluostrva.

„Prema nekim podacima, oni su ovamo došli iz manastira Svete Katarine. To je najstariji hrišćanski manastir na svetu. Naime, carica Jelena, majka Cara Konstantina, je u trećem veku sagradila crkvu, koja je u petom veku dobila status manastira. Postoje podaci da se tamo nalazi velika biblioteka sa srpskim spisima i čak se veruje da se pojedini spisi koji su bili u Aleksandrijskoj biblioteci koje izgorela tu nalaze, odnosno da nisu izgoreli. Manastir Svete Katarine se nalazi 600 metara ispod nesagorevajućeg grma gde se Bog javio Mojsiju. Verovatno, u periodu kada su već Turci počeli da nadiru u osmom - devetom veku , oni su, povlačići se, poželi da dođu u prapostojbinu svog osnivača. Došli su u okolinu Niša, a kako su se odlikovali jakom isihastičkom pobožnošću i sve vreme provodili u molitvi bila im je potrebna tišina, izolovani prostor, a Stalaćka klisura je bilo idealno mesto za to i oni su se tu nastanili“, kaže Ljubisavljević i navodi da se odatle Mojsinjska Sveta Gora širila, da bi najveći svoj procvat doživela upravo za vreme kneza Lazara.

„Mojsinjska Sveta Gora nije značajna samo po tome što, da nije bilo nje ne bi bilo ni Moravske Srbije i Kosovskog mita ovakvih kave ih mi znamo. Ona je značajna i po tome što je pomogla knezu Lazaru da pomiri Srpsku pravoslavnu crkvu sa Vaseljenskom patrijaršijom. Naime, iguman Isaija posredovao je u tom izmirenju i tako pomogao knezi Lazaru u verskom, ali u u političkom smislu. Pomirenje sa Vaseljenskom patrijaršijom njega je podiglo u očima drugih vlastelina, koji su ga nakon toga priznali za vladara“, dodaje Ljubisavljević i pojašnjava da je Moravska Srbija u to vreme bila najveći i najmnogoljudniji prostor, jer su tu već došle iz predela pod Turcima.

Doseljavanje monaha „sinaita“, pojačalo je, kažu „Čuvari Mojsinjske Svete Gore, graditeljsku delatnost na ovom prostoru. Crkve koje grade monasi „sinaiti“ imaju mnogo zajedničkih stilskih elemenata, naročito Jakovac i Stevanac, a najpogodniji uslovi za izgradnju ovih građevina padaju u vreme od 1371. do 1389. godine.

Kako ističu, posle Kosovske bitke, mogućnosti za neimarske poduhvate su znatno smanjene, ali, za život monaha isihasta postojale su i dalje relativno povoljne okolnosti, sve do 1413. godine kada je sultan Musa razorio Grad Stalać.

Tek u 19. i 20. veku, neke od ovih srednjovekovnih crkava su obnovljene, na temeljima jednog broja sagrađene su nove, ali najveći deo njih je i danas u ruševinama.




Ukupno komentara 0

Ostavite komentar