PROJEKAT: SA TRGA GLUMACA IZ LAZAREVOG GRADA
Ovako je govorio istaknuti dramski umetnik, Kruševljanin, Marko Živić koji nas je prerano napustio pre dve godine i pridružio se nebeskoj glumačkoj plejadi. Svoj rodni grad i Kruševačko pozorište predstavljao je svuda, sa ponosom ističući da je iz Lazarevog grada koji je iznedrio mnoge dramske umetnike. Kruševac, a ni Kruševljani ga nisu i neće nikada zaboraviti, jer je kao čovek, glumac i veliki humanista ostavio prepoznatljiv pečat koji će, sasvim sigurno, pamtiti mnoge generacije.
Marko Živić je rođen 4. aprila 1972. godine u Kruševcu, a preminuo, od posledica zaraze koronavirusom, 14. oktobra 2021. godine u Beogradu. Glumu je završio 1995. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Radeta Markovića. U Kruševačkom pozorištu zaigrao je sredinom devedesetih godina. Bio je stalni član Pozorišta na Terazijama i Beogradskog dramskog pozorišta, gde je igrao u brojnim predstavama: „Kad su cvetale tikve“, „Ne igraj na Engleze“, „Sviraj to ponovo“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Delirijum tremens“ i dr. Svoj talenat pokazao je i u drugim pozorištima, na filmu ali i televiziji. Među njegovim mnogobrojnim ulogama na malom ekranu, bile su i uloge u filmovima i serijama – „Montevideo, Bog te video!“, „Senke nad Balkanom“, „Beogradski fantom“, „Branilac“, „Čitulja za Eskobara“, „Žigosani u reketu“, „Ne igraj na Engleze“, „Gorki plodovi“, „Totalno novi talas“ i drugim. Davao je glasove animiranim likovima u sinhronizovanim verzijama na srpskom jeziku – medvedu Baluu u filmu „Knjiga o džungli 2“, Nim Galuu u filmu „Epik“, Rafaelu u „Rio“ i „Rio 2“, Miru u filmu „Artur i Minimoji“ i mišu Mortonu u filmu „Horton“. Vodio je televizijske šou programe, kao i kviz za srednjoškolce „Zdravo Evropo“. Bavio se i humanitarnim radom. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Od svog rodnog grada, 2023. godine, dobio je posthumno – Plaketu grada Kruševca za izuzetan doprinos razvoju kulture i afirmaciji grada Kruševca. Priznanje je primila njegova sestra, lektor i pisac, Nevena Živić, na svečanoj sednici Skupštine grada, na Vidovdan, kada Kruševac obeležava Dan grada.
- Imam potrebu, pre svega da kažem da mi je izuzetno drago što Kruševac ne zaboravlja Marka, jer je Marko veoma voleo svoj rodni grad. On je uvek govorio „Beograd je kuća, a Kruševac je dom“. Ne samo zato što smo mi ovde odrasli i imali fantastično detinjstvo i što su njegovi počeci vezani za grad. On je uvek osećao posebnu vezu sa Kruševcem i koliko vidim i grad oseća tu vezu sa njim i to mi je izuzetno drago. Mnogo mi je žao što on nije na mom mestu da primi ovu nagradu, ali mi je drago što mu je dodeljena i veoma sam ponosna zbog toga što ću ja moći da to uradim umesto njega. Ako gleda negde, mislim da mu je puno srce. – rekla je prilikom gostovanja u Vidovdanskoj emisiji Radio televizije Kruševac, Markova sestra, Nevena Živić i nastavila:
- Teško je. Ja inače izbegavam da gledam bilo kakve snimke, sad u ovom periodu još uvek ne mogu to da podnesem na najbolji način. Za sada se još uvek ne usuđujem da idem ni u pozorište. Nadam se da će doći trenutak kada ću moći ponovo, zbog njega pre svega...
Marko je često boravio u Kruševcu. Bio je saradnik i prijatelj Kruševačkog pozorišta, gde je poslednjih godina često bio angažovan, ostvario je nekoliko značajnih uloga, ali i potpisao režiju. Najznačajniju nagradu Kruševačkog pozorišta „Bora Mihailović“ dobio je 2015. godine, kada je sa ovdašnjim ansamblom igrao „Valjevsku bolnicu„. U Kruševačkom pozorištu je 2018. zaigrao u satiričnoj komediji „Ljubinko i Desanka“, a 2019. u predstavi „Čekajući Godoa“. Potpisao je i režiju za edukativnu predstavu „Minut“ namenjenu mladima, sa kojima je Marko posebno voleo da radi. Kolege ga pamte kao čoveka velikog talenta, plemenitog, dobrog čoveka nepresušne energije koji je plenio radošću. Velikog prijatelja koji je voleo ljude, druženja... Njegovo ime neće ostati zaboravljeno. Kruševačko pozorište dobiće Malu noćnu scenu, koja će nositi ime po Marku Živiću. Novi prostor za izvođenje predstava biće u podrumskom delu pozorišta, za čiju je adaptaciju, sredstva izdvojilo Ministarstvo kulture. Prva faza radova je završena, a u Kruševačkom pozorištu kažu da se očekuju nova sredstva za završetak radova. Ulaz za Malu noćnu scenu biće sa Trga glumaca. Takođe, jedna od novoizgrađenih ulica na lokaciji Starog aerodroma (budućeg „Cetra 3“) u Kruševcu, nosi ime ovog istaknutog dramskog umetnika. O tome koliko ga Kruševac i Kruševljani vole, pokazuje i mural sa njegovim likom koji se pojavio, samo dve nedelje nakon što je preminuo, u neposrednoj blizini Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Kruševcu.
- Kruševljani su ga mnogo voleli. Uvek su ga doživljavali kao nekog svog. Mnogo puta sam imala priliku da budem sa njim, da idemo kroz grad i da ga ljudi pozdravljaju, ali ne kao sad je on neka zvezda, nego je to zaista neko prijateljsko, komšijsko pozdravljanje i on je imao takav odnos prema ljudima. On je mnogo voleo Kruševac i poslednjih godina imao je veliku potrebu da bude tu, da se vraća tu. On se tu osećao dobro, prijatno. Svoj na svom. Imao je veliki krug bliskih prijatelja. Počeo je da radi i seriju, koju na žalost nije uspeo da završi. Hteo je da prikaže Kruševac, svoj grad u kome je odrastao i video sve potencijale ovog grada i imao je potrebu da to stalno ističe i da o tome govori, kazala je Nevena koja je ovom prilikom ispričala i jednu zanimljivu priču.
- Sećam se kada je igrao u seriji „Gorki plodovi“, tu je imao drugačiju ulogu od ostalih koje je do tada igrao. Nas dvoje smo bili u Kruševcu. Idemo ulicom i sad je to normalno da njemu prilaze ljudi, da se pozdravljaju i prilazi jedan stariji, fin gospodin koji kaže: „ E, Živiću, Živiću mnogo si me razočarao“. Pita Marko: „Zašto, šta se dogodilo?“ Gospodin je nastavio: “Ja sam mislio da si ti dobar čovek, a sad kad sam te gledao u onoj seriji...“ i onda Marko kaže: „Hvala Vam na tome, to znači da sam svoju ulogu odradio kako treba“. Nisam sigurna da ga je baš ubedio, ali u svakom slučaju Marko je posle stalno pričao: „On je meni dao neverovatan kompliment, da sam ja zapravo napravio nešto što je zaista dobro, kad je čovek promenio kompletno mišljenje o meni“. Igrao je u raznim serijama. Najviše je voleo da radi sa Draganom Bjelogrlićem i on je za njega bio stvarno neko ko je bio u neku ruku i njegov mentor i na koga se on mnogo ugledao. Mislim da su mu te serije donele jednu veću prepoznatljivost ali njegova prava ljubav bila je pozorište. On je počeo kao sasvim mali dečak, ne znam da li je imao možda nekih 12,13 godina. To je tada bio „Dom omladine“, sada je to Kulturni centar Kruševac i počeo je tada u toj grupi Bate Miladinovića. Prva njegova predstava je bila „Kapetan Džon Piplfoks“. Ljubav je bila ogromna prema pozorištu. Voleo je i filmove, sve to ... ali pozorište je bilo i ostalo suština svega – rekla je Nevena.
Marko Živić bio je sin čuvenog kruševačkog arhitekte i slikara, Svetislava Svete Živića. Sa sestrom Nevenom, kako sama kaže, slagao se veoma lepo.
– Mi nismo toliko fizički ličili, ali jesmo možda po načinu na koji govorimo. Oboje smo bili komunikativni, ja ne u toj meri, ali mi je drago da podsećam ljude na njega. Ja sam pisala mnogo i dobijala nagrade i u Kruševcu i tako kada je on postao poznat, stalno sam se šalila sa njim kako je Kruševac jedini grad u kome ne govore da sam ja sestra Marka Živića, nego kažu „ A, Marko, znam to je Nevenin brat“. Moguće je da imamo neke sličnosti ali pre svega, jako smo se dobro slagali.
Marko Živić je govorio da glumac treba da pruži emotivnost publici ali i da javne ličnosti imaju obavezu preuzimanja edukativne uloge. Iako nas je prerano napustio i ostavio veliku prazninu u životu onih koji su ga poznavali i onih koji su ga pratili u pozorištu, na filmu i televiziji, ovaj veliki čovek i glumac nastaviće da živi kroz uloge koje je ostavio za sobom.
Ostavite komentar