Tokom pilot kampanje skrining pregleda trbušne aorte koja je početkom aprila održana u sedam gradova na teritoriji Srbije pregledano je gotovo 5000 ljudi, a rezultati te kampanje predstavljeni su zdravstvenim radnicima Opšte bolnice Kruševac.
- Ta pilot kampanja je pokazala da je učestalost aneurizmatske bolesti u našoj populaciji, a prema uzorku koji smo imali dosta velika, možda i 10 puta veća nego u zemljama koje već imaju skrining više od 10 godina i u zemljama koje puše tri puta manje nego mi. Podsetiću da je učestalost pušenja u našoj populaciji između 30 i 40 posto, a u Engleskoj i Švedskoj manje od 10 odsto. Obrnuto proporcionalno, i učestalost aneurizmatske bolesti je kod nas upravo toliko i veća – objašnjava dr Igor Končar iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, inače koordinator projekta.
Tokom skrining pregleda u Kruševcu, pregledano je oko 1000 građana i otkriveno oko 40 patoloških nalaza.
- Ono što je važno za svaki skrining, preventivni pregled jeste to da je cilj zdravstvenog sistema sprečavanje pojave bolesti, a ukoliko do nje dođe, sprečavanje komplikacija. Konkretno, kada je abdominalna aorta u pitanju, cilj je da sprečimo pucanje, odnosno rupturu, jer bez obzira na brzinu intervencije, na stručnost lekara, smrtnost je jako velika. Naši sugrađani su upoznati sa raznim skrining pregledima, jako su aktivni, mnogo su zainteresovani kada su takvi pregledi u pitanju. Mi smo prošlog meseca radili i preglede štitaste žlezde, a naši sugrađani u velikom broju posećuju ove preglede – kaže dr Vesna Stević Gajić, direktorka Opšte bolnice Kruševac.
Najveći rizik imaju muškarci, pušači, stariji od 65 godina, ali je ustanovljeno da i ostale kategorije stanovništva obolevaju od aneurizmatskih bolesti, te da je uz pušenje više faktora rizika.
- Postoje i drugi faktori rizika, kao što jue životna dob. Smatra se da svi stariji od 65 godina imaju povećan rizik od pojave ove bolesti, međutim naša iskustva iz registra vaskularnih pacijenata, jer pratimo i sarađujemo s bolnicama koje rade vaskularne operacije i razmenjuju rezultate, govore da je čak 30 odsto naših operisanih pacijenata mlađe od 65 godina. Upravo zato smo mi onda u proleće, kada smo radili kampanju, rekli da svi stariji od 50 mogu da dođu na pregled, što se pokazalo kao dobro, jer je učestalost u toj grupi od 50 do 65 godina bila dosta velika, čak 5 posto. I hipertenzija (visok pritisak) se pokazala kao još jedan faktor rizika, ali i prisustvo drugih vaskularnih bolesti. Dakle, onaj ko ima neku drugu vaskularnu bolest, koronarnu bolest ima i rizik od nastanka aneurizmatske bolesti. Ono što se takođe pokazalo kao faktor rizika, to je porodična koincidencije, jer ako je neko u porodici imao aneurizmatsku bolest, više od 10 odsto su šanse da neko od njegovih rođaka, prvih srodnika, posebno muškog pola, ima aneurizmatsku bolest – dodaje dr Igor Končar.
Aneurizmatske bolesti nisu pošteđene ni žene, iako je ona među njima ređa. Ipak, stručnjaci kažu da je kod ove bolesti najveći problem to što oboljenje ne daje nikakve simptome dok ne dođe do pucanja aneurizme, a kada se to dogodi podaci pokazuju da oko 80 posto bolesnika ne preživi.
Ostavite komentar