MIHAJLO BATA PASKALJEVIĆ- MALENI KOMIČAR ŠRMER BEZ GLAVNIH ULOGA

Mihajlo Paskalj poznatiji kao Bata Paskaljević još jedan je od velikana jugoslovenske dramske i pozorišne umetnosti, a ima i te kako veze sa prestonim gradom Cara Lazara. Iako nije rođen u Kruševcu već u Požarevcu 1923. godine u porodici doseljenika. Otac mu se zvao Zoja i bio je veoma vešt trgovac koji se ubrzo po Mihajlovom rođnju seli u Kruševac gde drži nekoliko radnji mešovite robe….danas bi to naši savremenici zvali marketi ili diskonti. Njegov otac Zoja, unuk Paskalja, važio je za veoma uspešnog trgovca i industrijalca. Bio je zastupnik mnogih firmi i rezervni

potpukovnik intendantske struke Jugoslovenske vojske. Veoma cenjen i poštovan. Imao je dva sina i kćer Anicu. Kako su bili Grci poreklom, a Čarapani, ako nešto znaju onda je to sigurno da daju tačne i opisne nadimke, Bati je veoma smetalo da ga zovu "evo ga malo Grče"...otuda kada je već stasao svom prezimenu dodaje već ustaljeno vić i postaje i ostaje Milhajlo Bata Pasakljević. U Kruševcu Mihajlo pohađa osnovnu školu, a potom i Gimnaziju, a potreba da bude zapažen Mihajla je držala

od ranog detinjstva, ali je iskazana baš u vreme kada je učio jezike u jednom švajcarskom koledžu uporedo sa gimnazijskim školovanjem.

Taj Mihajlov talenat prepoznao je ko drugi nego čuveni profesor Bora Mihajlović koji je sa talentovanim učenicima neprestano radio van škole i svog predmeta, nemačkog jezika. Bata je sanjao da postane glumac, ali je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a za vreme rata, upisao se na Muzičku akademiju, Odsek za glumu, a tu je imao izvanredne profesore. Član Dramske sekcije KUD „Ivo Lola Ribar“ postao je posle oslobođenja i učestvovao u predstavama koje su se prikazivale na oslobođenim teritorijama Jugoslavije i u Albaniji. Zatim je prešao u

Akademsko pozorište u kome je ostvarena čuvena i mnogo nagrađivana predstava „Sumnjivo lice“. Po nalogu Agitpropa, dekretom, Mihajlo prelazi u profesionalno, Narodno pozorište a zatim sa grupom glumaca, predvođenih Sojom Jovanović, prelazi u Beogradsko dramsko pozorište u vreme kada je došla generacija glumaca sa Akademije i kada se stvara vrhunski jugoslvenski teatar. Bata je istovremeno igrao u oba pozorišta do 1956. godine. Kada je osnovan Ateljea 212 Paskaljević postaje njegov član ulogom u prvoj predstavi „Čekajući Godoa“.U toku 1960. godine, kao stipendista francuske vlade, boravio je u Školi pokreta i mime kod čuvenog Lekoka i imao brojna studijska uglavnom privatna putovanja po svetu. U svet filma ulazi u prvom filmu „Čudotvorni mač“, a zatim je igrao u našim poznatim filmovima „Sumnjivo lice“, „Silom otac“, „Već viđeno“, u svim komedijama koje je režirala Soja Jovanović, u svim filmovima Lole Đukića, sa svim rediteljima nekadašnje Jugoslavije, ali i u nemačkom filmu nemačkog producenta „Bez daha od ljubavi“.

Paskaljević je u svojoj karijeri dugoj čak 55 godina glumio u 80 igranih filmova, kao i u više od 60 TV serija, što ga, kada se još uzmu u obzir i njegove uloge u 50 TV drama i komedija, svrstava među naše najplodnije filmske glumce. Ipak i nagrade i glavne uloga su ga mimoilazile, ali mu to nije smetalo da svojim šarmom osvoji publiku i da od običnih malih uloga napravi vrhunska pojavljivanja i glumačke role ravne remek delima. Svoju prvu, a ispostaviće se i jedinu, glavnu filmsku ulogu imao je 1954. godine, kada je igrao je Jerotija Pantića u ekranizaciji Nušićeve komedije „Sumnjivo lice“ u režiji Soje Jovanović. Od tada pa do kraja njegovog života i glumačke karijere svima je bilo jasno da ga svi prihvataju isključivo kao komičara. Zbog toga ali i zbog pozitivnog stava prema životu često je umeo da kaže - „Svako ko drži ozbiljno do sebe je smešan“. Bata je bio omiljen u pozorištu i ovacijama je dočekan njegov svaki izlazak na scenu. Međutim njega su zaista volele i kolege posebno jer se nije ljutio na doskočice i šale upućene njemu na račun. Kolege su se često šalile i govorile da je Bata najveća škrtica među glumcima, a on je tada odgovarao – pa znate ja sam Grk, kir Bata. I na televiziji se pojavio sa počecima njenog zabavnog programa, i bio akter u svim humorističkim serijama Lole Đukića, Novaka Novaka, Siniše Pavića, od „Servisne stanice“, preko „Pozorišta u kući“ i „Boljeg života“ do „Srećnih ljudi“.

Male ali zapažene komične uloge ređaju se jedna na televiziji, koja u to vreme munjevito ulazi u domove praktično svih Jugoslovena i postaje dominantna razonoda, Bata je „neizbežan“ u praktično svim humorističkim serijama, TV žanru koji je bukvalno eksplodirao. Gledali su se prvo sjajni „Muzikanti“, pa „Rođaci“, „Ću, ćeš, će“, zatim, urnebesni „Majstori“, pa kultne „Kamiondžije“. U nezaboravnom „Pozorištu u kući“ Bata Paskaljević dobija ulogu Čede Mungosa,, a taj nadimak Mungos, dočarao je njegovu brzinu i hitrost kao i neprestanu potrebu da sa glavnim likom -Đuzom, odnosno u seriji Rođom neprestano njuška po zgradi u kojoj se odvija radnja serije. Njegovo znanje francuskog jezika pomoglo mu je u ulozi načelnika Interpola u hit komediji „Ćao inspektore“, a tokom osamdesetih gledali smo ga i kao žandara u „Maratoncima“, konobara u „Razvodu na određeno vreme“, profesora u „Boljem životu“, vlasnika restorana u „Poslednjem krugu u Monci“. Bata Paskaljević bio je veoma angažovan i po odlasku u penziju. Kao i svaki čovek koji voli svoj posao bio je jako srećan što je ostvario svoj mladalački san i posao glumac i to ne kakakv, nego veoma popularan, do svoje smrti ostao je pun energije, mladalačkog poleta i duha, a govorio je - „Radiću sve dok mogu„……

Mihajlo Bata Paskaljević preminuo je 2004. godine, posle kraće bolesti ne dočekavši premijeru svog poslednjeg filma “Pljačka Trećeg rajha” u režiji Zdravka Šotre. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a u Kruševcu odakle se vinuo u put glume u parku glumaca na Trgu mladih ima bistu. Ovaj park je svojevrsni dug onima koji su svojim talentom proslavili carski Kruševac.

1.antrfile U NjEGOVOM VOLjENOM KRUŠEVCU NIKADA NIJE ZAIGRAO NA DASKAMA KOJE ŽIVOT ZNAČE

U Kruševačkom pozorištu nije odigrao ni jednu ulogu, saznajemo od PR-a ove Talijine kuće -Svetlane Đurđević, ali je zabeleženo da je dve predstave igrao u kruševačkom Teatru ZA, na letnjoj sceni u nekadašnjem svom dvorištu, kraj svoje kuće u Obilićevoj ulici.

2.antrfile Bata Paskaljević ženio se čak 5 puta

Govorio je da postoje tri stvari koje nikad neće odbiti: ulogu, čast u kafani i žene. Ženio se pet puta, mada ima onih koji tvrde da je zapravo šest ili čak sedam puta stao pred matičara. U trećem braku sa Brazilkom Renildom dobio je sina kome je dao ime Zoja po svom ocu. Paskaljevićev sin sada živi u Nemačkoj. Priča se da je poslednju suprugu upoznao u kafani.

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA