LJUBINKA BOBIĆ - „MINISTARKA“ ROĐENA U KRUŠEVCU

O glumcima iz Kruševca ili da kažem o onima koji su glumili u Lazarevom gradu , pričam sa Milankom Milosavljević Milosavljević, profesorkom u penziji. Zašto baš ona. Razlog je jasan, ako se uzme u obzir da je ona bila izvesno vrme zaposlena u Istorijskom arhivu, radila je u Kulturnom centru, Biblioteci, provela je izvesno vreme kao novinar Pobede i pokrenula Pobedino krilo, časopis za mlade, a i deo svog radnog veka bila je upravnica kruševačkog pozorišta. Sada kao penzonerka ima vrmena da se priseti stvari i da zajedno sa mnom makar malo sačuva od zaborava segmente bogate istorije Kruševačkog pozorišta. Možda će zvučati pretenciozno, jer sam sebe svrstao u red čuvara kulturne baštine, ali takav je posao kojim se bavim. Na moju radost, a nadam se i radost čitalačke publike, tek Milanka Milosavljević Milosavljević pristala je da pomogne i da govori o Dragoslavu Vasiljeviću Figi, Borislavu Mihajloviću, o Ljubinki Bobić i o legendarnom Kruševljaninu komičaru Miodragu Čkalji Petroviću. U razgovoru o pozorištu Milanka Milosavljević Milosavljević napomenula je da za pozorište nije isključivo važno naučiti tekst, stati na scenu i to izdeklamovati. Bitno je osmisliti sve od početka do kraja. U kom ambijentu će se izvoditi određena scena. na kom mestu će stajati glumac ili glumica, da li će i na koji način biti našmikan i obučen, kolko osvetljen, to je sve važno i to je timski rad. Sve je to bitno i to je ono što pokreće zaljubljenike u pozorišnu umetnost. No, da se vratimo našoj priči, jer sve ovo do sada je nit koja se provlači kroz razgovor, a tiče se početka pozorišta u Kruševcu. Sve su to date okolnosti.Možda je potrebno reći da su glumci uvek isti, da su voleli da žive punim plućima uvek. Tako, na primer, posle rata dok se gradila država, oni su bili na ondašnjim radnim akcijama. U delu Jugoslavije u ogromnom Domu kulture, bio je takv podrum, pun vina. Pola ansambla je polilo ali su mogli na scenu, deo nije, a bilo je i hrabrih, koji su jedva stajali, a popeli su se na scenu. Komešanje i došaptavanje, pokazalo je da su svi primetili određen broj maligana. kako su oni izveli predstavu do kraja a da se to baš u velikoj meri ne primeti, ostaje enigma glumačkog zanata, i angdota o poratnim glumcima. (Nema imena, jer potomci su živi, a ko zna da li su skloni ljutnji, opaska autora). Bilo je i priče koja pokazuje i naš mentalitet i običaje. Na primer , predstava u kom glumica ima tekst i mora da zapeva. Ali, problem je taj , u užoj porodici imala je smrtni slučaj. Dogovor je da koleginica zapeva. U toku scene, koleginica ni da bekne u momentu kada treba da pusti glas. Ožalošćena glumica da je tako nazovemo, skida crnu maramu i peva kako je i planirano. Rekla je samo, šta ću pa to je posao nek bog i pokojnik oproste. da se ne odaljimo o teme i glumaca sa trga, započinjemo odlomak o Ljubinki Bobić. Ona je rođena u Kruševcu. kao mala odlazi u Makedoniju, sklanja se od rata i u Skoplju se , kako je kasnije govorila inficirala se pozorištem. Po njenom svedočenju, a nama prenosi Milanka, gvirila je dok je Nušić radio predstavu sa vojničkom četom u toku rata. Rodbina je saznala da ona ne samo gleda već i da igra manje uloge, sklanjaju je od te, za njih pošasti, da ne prilazi. Ali to se na sreću i pozorišta širom države i publike nije dogodilo. Ali da krenemo od početka. Vlajko Bobić, otac naše junakinje priče, dolazi kao zanatlija u Kruševac iz Srema. Majka joj je rodom iz Struge iz Makedonije, Jelisaveta. Porodica Jelisavete od Turaka iz Struge beži u Kruševac. U Beogradu su pokušali da je sačuvaju ali nisu uspeli. Ni Ženska zanatska škola, u koju su je upisali, nije pomogla. Ljubinka je našla način da glumi ali samo dečake, jer je bila vižljasta, mršava i visoka. Kao mlada glumica igrala je „Raku“ u „Gospođi ministarki“. Kasnije su je hvalili kao ministarku iz pomenute predstavnje, a ona njima koliko puta sam odigrla Raku to je bilo normalno. Ljubinka Bobić je igrala u beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i uvek zapažene uloge imala. Govorila je da nije važno da li je uloga glavna, uloga je velika kolko je ti napraviš velikom. To je recimo odlika velikih pozanavalaca scenske umetnosti. Mnogi je vezuju da glumački deo scene a ona je itekako pisala i postavljala razne pozorišne komade. Pisla je uglavnom vodvilje, a moja sagovornica Milanka Milosavljević Milosavljević iz njenog opusa izdvaja „Porodicu Blo“, vodvilj u kom se ona na način Nušića i Sterije ismejava skorojeviće.

Poznavaci tadašnjih pozorišnih prilika, govorili su da su joj stalno prebacivali da neće imati karijeru, jer, zaboga, glumice su one sa pozamašnim poprsjem. Ona je da bi im doakala, punila taj deo garderobe, samo da bi dobila ženske uloge. Ipak, talenat nije bilo lako razvijati ali i ne priznati. Tu moramo priznati da dlazi do emancipacije žena i ona postaje prava glumica sa svetskim oblinama, da tako kažemo. Više se nisu nosile višeslojne suknje. U određenom momentu ona napušta Narodno pozorište, jer je morala da dovrši školu i da i mogla da ima zvanje kako bi primala platu. Govorila je, da ako je bitnije njeno zvanje od glume, onda neću ni platu da primam. Tako ljuta, odlazi u Beč i o svom trošku sluša predavanja i uči glumu. No, kod jedne Ruskinje u Beogradu je još kao mlada učila balet i to će joj mnogo pomoći. Učila je dikciju kod drugog profesora ali i muziku. Radila je na sebi i svom , moramo priznati, nepatvorenom talentu. Obrela se i u Parizu i Berlinu da bi učila. Imala je priliku da se sa tadašnjim velikanima susretne. Ipak od Engleza dobija stipendiju i kasnije diplomu. Nije se nikada udavala a vezuju je za mnoge poznate i uspešne muškarce, Crnjanski je jedan od njih i Rade Drainac. U pozorišnim kuolarima kružila je priča da je bila u vezi sa vlasnikom paraćinske štofare Teokarevićem. Ostaće upamćena i po tome što nikada nije ni demantovala ni potvrđivala te i takve priče i pričice. Radila je i glumila i po tome su je zaista svi pamtili. Radila je i na filmu, glumila i u televizijskim serijama kada je to sve krenulo. Nikada se nije libila da igra i epizodne uloge, ali je to tako dobro radila da se dešavalo da zaseni glavne glumice i glumce, odlika svojstvena velikim u svom poslu. On je od 1897. do 1978. godine bila i ostala jedna od najvećih glumica u svim državama u kojima je živela, a bilo ih je mnogo. Ostala je upamćena po svojim vragolijama ne samo na sceni nego i van njen i u razgovoru sa novinarima i običnim svetom. Mnogi su je po ulici sretali i divili se njenom „ministarkom“ da su i mislili da je ona i trabala da bude ministarka, ali to je nego drugo vreme, obzirom da je bila grandiozna nije isključeno da bi i taj posao odlično radila.

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA