SIMPATIČNI DAVITELJ SA KARANFILIMA-MAESTRALNI TAŠKO NAČIĆ

Još jedan gorostas u plejadi glumaca , koji su krenuli put zvezda teatra i filma je dobroćudni, uvek simpatični glumački i ljudski gorostas. -Taško Načić. Otuda i ne čudi činjenica da se na Trgu glumaca u Kruševcu, najviše dece, ali i onih starijih fotografišu pored bisti Čkalje i Taška. Deca, a i ljudi željni su smeha, a sama pomisao na ove uspešne glumce, a pre svega nadarene komičare izaziva prijatna osećanja i budi osmeh. Taško Načić igrao je u nebrojano mnogo filmova i serija ali jugoslovenskoj naciji ostaće najupečatljiviji lik dobroćudnog davitelja Pere Mitića - podvojene ličnosti koja danju jede krempite i ženama poklanja karanfile i liči na sasvim običnog, malo čvrknutog čoveka iz komšiluka , a noću davi žene koje nekim pukim slučajem nisu ljubiteljke pomenutog cveta. Film Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“ Taška Načića vinuo je u sam vrh jugoslovenske komedije. Malo ćemo svojatati pa reći pre svega srpske komedije…

A zašto-Taško Načić rođen je 7. aprila na Blagovesti 1934. godine u Kruševcu. Poreklo mu je Cincarsko, jer su Cicnari početkom prošlog veka Kruševac -bivšu srpsku prestonicu rado birali za mesto življenja. Vešti trgovci dobro su procenili potencijale ovoga kraja, a bili su vešti u mnogim, danas bi se reklo, menadžerskim poslovima. Međutim, da će neko od njihove loze postati pravi , pravcati glumac sa diiplomom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Mate Miloševića nisu verovatno ni slutili. U spisima stoji da je Taško u svet glume ušao kada mu je bilo samo 10 godina. Od tada, pa sve do kraja svog života ostao je veran ovoj profesiji, kojoj se davao bez zadrške, bez trunke predaha i u svaki odigrani lik ili malu glumačku rolu uneo svoj skormni temperament, a neskromnu širinu srca, veličinu tela, raskošni glumački dar… Upravo njegov stas, odnosno rast od 192 centimetra često je bio razlog da naročito u pozorištu, koje je osobito voleo, ne može da dobije uloge ljubavnika, Romea, Hamleta i slično. Zato je sve svoje druge uloge odigrao maestralno, a njegove guste obrve i grimase koje je mogao da napravi njima i stvori svojevrstan facijalni grč ono su po čemu ga pamtimo. Istako se još za vreme studija , pa je kao student i igrao u predstavama "Stanoje Glavaš" i "Gospođa ministarka". Njegova matična kuća bila je Atelje 212, gde ga je publika uvek nagrađivala ovacijama. Taška će publika zauvek pamtiti kao smotanog lovca sa "zakočenom puškom" iz "Ko to tamo peva", anti-heroja Peru Mitića koji misli da "ko ne voli karanfile ne treba ni da živi" i Božidara Majkovića, lenjivca-činovnika u propalom socijalističkom preduzeću iz "Boljeg života". Sa svojom visinom Taško Načić je još od mladosti važio za "džina domaće filmske scene". Strpljivo je radio, svoj talenat usavršavao i trpeo i kada su ga neke značajnije uloge, i pored očiglednih kvaliteta zaobilazile, zbog njegovog fizičkog izgleda. Ostvario je oko 70 maestralnih uloga u pozorišnim predstavama, a deset godina igrao je monodramu "Ne pucaj bre". Snimio je dvadesetak filmova, debitovao je 1960. godine u "Bolje je umet", a tokom decenija ostao je upamćen i u ostvarenjima na velikom platnu - "Bokseri idu u raj", "Majstor i Margarita", "Čudo neviđeno", "Ćao inspektore", "Nije lako sa muškarcima", "Sabirni centar" i drugi. Ipak, iako je nerado davao intervjue, jednom je izjavio da o čoveku, pre svega glumcu, ne treba suditi na osnovu fizičkog izgleda, jer glumac je zaboga zato i glumac, te ne treba odmah, jer je neko visok, debeo, mršav anulirati ulogu bez probe….

No bilo, kako bilo , rekosmo Taška su voleli svi-i odrasli i deca, a najmlađi koji su sada u porpilično lepim godinama pamtiće ga najviše u ostvarennjima za decu- „Vaga za tačno merenje“ i drugim brojnim televizijskim ostvarenjima posvećenim najmlađoj populaciji. Iako, se rodio u Kruševcu, tu se sa glumom upoznao oči u oči za ne verovati je da Taško Načić nije nikada zaigrao na daskama kruševackog pozorišta. Ne, nije ga zbog toga manje voleo, ističe PR ove kulturne institucije Svetlana Đurđević, naprotiv, svuda i na svakom mestu podvalčio je da se dobri, odnosno najbolji komičari i glumci rađaju podno Bagdale. Taško Načić ovozemaljski život napustio je 26. marta 1993. godine u Beogradu u 59. godini života. Rodni grad mu je podigao bistu na Trgu glumaca. Taško je otišao u najboljim godinama, a da nije bilo tako ko zna koliko bi još uloga odigrao, koliko puta ukrstio crne guste veđe, a osmehom koji je bio ubedljiv ostavio upečatljiv utisak na gledaoce. Verovatno sada u nebeskom teatru skupa sa kolegama, zbija šale, često ina svoj račun. Oni koji su ga poznavali kažu da je u privatnom životu bio odviše skroman i tih kao da nije glumac , već profesor filosofije… Možda je u glumu utkao logiku, sociologiju i filosofiju terajući nas da se zapitamo i zastanemo pred svakom ulogom u sopstvenim životima. Jer i obični ljudi su po malo glumci—posebnog lica i govora sa nadređenima, sasvim drugog stava sa podređenima, drugačiji sa bliskim i ljudima koje vole, sasvim drugacčji sa onima koje manje vole, jedni sa decom, drugi sa odraslima i tako uloga u svačijem životu koliko hoćeš. Ipak nisu sve profesionalne, a kada je glumio Taško Načić to je izgledalo kao jedna običan komšijski dijalog i gotovo da ovog diva nije moguće ni zamisliti da bi sa nekim drugim pričao drugačije. Eto zato se glumac i zove glumac…

POSETA ČLANOVA SAVETA EVROPE KRUŠEVCU

SVETSKI DAN TELEVIZIJE OBELEŽEN U GERONTOLOŠKOM CENTRU

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA