Sanela Petrović je vatrogasac – spasilac ,ovim poslom se bavi od 2012. godine, prva žena nije u ovom poslu, ali je svakako bila prva u tada muškom kolektivu.
-U Sektoru za vanredne situacije, odnosno vatrogasno-spasilačkoj jedinici sam od 2012. godine. Iako nisam prva žena spasilac, jer su moji poslovi na početku bili u posrednoj vezi sa vatrogasno-spasilačkim dužnostima, prva sam žena u tada potpuno muškom kolektivu.
Kako ste se odlučili da se baš bavite tim zanimanjem?
Pružanje ruke i pomoći onima kojima je potrebno su vrednosti koje sam ponela iz porodice, otuda i motivacija za zanimanje vatrogasac-spasilac.
Kako izgleda jedan Vaš dan
Budući da je naš rad smenski, umnogome zavisi od rasporeda dnevnih aktivnosti, ali i događaja. Inače, kada dođem na posao, kao i moje kolege, proveravamo ispravnost opreme i sprava koje koristimo u radu, što je veoma bitno za naš posao jer time čuvamo svoju, a samim tim i bezbednost građana. Rad u ovoj službi nije lak, svaki dan je novi izazov, ali se na kraju svake intervencije i dobro odrađenog posla osećam ponosno i ispunjeno. Veoma sam zahvalna kolegama što svoja iskustva i znanje prenose na mene, mi smo kao jedna velika porodica i stalno smo upućeni jedni na druge.
Kako reaguju ljudi na Vaše zanimanje i šta Vas najčešće pitaju?
U većini slučajeva, tek kada se intervencija završi i kada skinem zaštitni šlem, građani vide da je na terenu žena vartogasac-spasilac, a obično me pitaju da li mi je teško da budem vatrogasac.
Kako uspevate da uskladite obaveze poslovne i porodične?
Moja porodica je puna razumevanja za posao koji radim. Uz njihovu podršku i dobru organizaciju trudim se da niko ne trpi. Ni posao, ni porodica. Na moj smenski rad se navikla i moja porodica, tako da zajedničke aktivnosti usklađujemo sa mojim slobodnim vremenom, a naravno stignem da uradim i sve ono što sve majke i supruge rade.
Šta najviše volite u svom poslu , a šta biste recimo promenili i zašto?
Ovo je posao koji moraš zaista da voliš da bi ga dobro radio, ali ovakav rad nije teško zavoleti, zato što znate da nekome zaista znači što ste tamo, na svakoj intervenciji, nekome istinski pomažete. Zaista ne bih menjala ništa, moj posao mi savršeno odgovara, a posebno moj kolektiv koji je složan i u kome smo svakodnevno tu jedni za druge.
Koja bi poruka bila mladim ženama, koje recimo žele da rade isti posao kao Vaš?
Što se tiče devojaka koje bi volele da se bave ovim poslom, savetovala bih im da se ne plaše, već da budu uporne i istrajne i ako su na pragu da donesu takvu odluku, samo napred.
Ostavite komentar