Davne 1971. godine, u Kruševcu je sa radom počela Služba hitne medicinske pomoći, koja se tokom vremena usavršavala i razvijala i prerasla u jednu od bolje opremljenih hitnih službi u zemlji. Hitna pomoć je služba Doma zdravlja Kruševac, radi 24 sata 365 dana u godini, a pored pružanja medicinske pomoći u službi, na terenu i javnom mestu, ekipe ove službe su prisutne i kada se organizuju različite manifestacije i događaji u gradu. Takođe, obavljaju i transport pacijenata kako na nivou Opšte bolnice Kruševac, tako i do sekundarnih i tercijalnih kliničkih centara u Nišu, Kragujevcu, Beogradu. Raspolažu sa 12 sanitetskih vozila. U službi je 19 lekara, a kadar je podmlađen - saznajemo od doktorke Marije Baltić, načelnice Službe hitne pomoći u Kruševcu.
- U službi radi trenutno 19 lekara - 4 specijaliste urgentne medicine, 15 lekara opšte prakse, od kojih neki rade više godina, imamo 7 mladih lekara kojima se uredbom Vlade o proširenju kadra ukazala prilika da dobiju radno mesto. Takođe, imamo i 4 lekara na specijalizaciji, 31 medicinskog tehničara i 26 vozača. Služba raspolaže sa 12 sanitetskih vozila. Uglavnom su sva vozila opremljena neophodnom medicinskom opremom za ukazivanje pomoći i najugroženijim pacijentima. Neka vozila su dobijena iz donacija, ali većinu su obezbedili Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i gradska samouprava. S' obzirom na broj pređenih kilometara i obim posla u toku godine nikada nije na odmet da se zanavlja vozni park.
Kako saznajemo, velika pažnja se posvećuje i edukacijama.
- Trudimo se da pratimo novine i da se edukujemo, bilo pohađanjem kurseva ili organizovanjem trening radionica kako bi bili u toku sa novostima, a sve u cilju što kvalitetnijeg i boljeg pružanja pomoći pacijentima.
Imajući u vidu prirodu ovog posla, pred ekipom Hitne pomoći je puno izazova.
- Nikada ne znamo šta nas čeka kada pođemo na posao. Naš posao nije svakodnevna rutina, sa tačno određenim tokom tog dana. Mi ne znamo da li ćemo kada dođemo imati miran dan sa uobičajenim hroničnim pacijentima ili ćemo učestvovati u spašavanju života osobama u saobraćajnoj nesreći, požaru, da li će neko doživeti srčani zastoj, moždani udar, da li ćemo pomoć ukazivati deci. U takvim slučajevima emocije moraju da se stave po strani, da se posao odradi najprofesionalnije, da se da sve od sebe ne bi li spasili nečiji život. Kada sve prođe onda damo oduška sebi, pa bude tu i tuge za izgubljenim životom, a naravno i sreće kada se sve dobro završi. Bude i lažnih poziva, uglavnom za pacijente u alkoholisanom stanju koji i ne žele našu pomoć. Ono što više opterećuje službu su neka stanja koja nisu urgentna, a pacijenti insistiraju da se izađe na teren. Recimo za povišenu temperaturu, a da se pre toga nije popio antipiretik, zatim jer nemaju čime da dođu do nas na pregled. Takođe, želela bih da naglasim da postoje pitanja koja je dispečer u obavezi da postavi i na koja mora da se da odgovor. Ne da bi se vodili bespotrebni razgovori nego da bi ekipa znala sa čime može da se susretne na terenu, šta od opreme da ponese, tačnu adresu da se ne bi gubilo vreme tražeći pacijenta.
Doktorka Baltić je za „Pobedu“ govorila i o saradnji sa Policijskom upravom i Vatrogasno-spasilačkom jedinicom.
- Dosta smo upućeni na ove dve službe. Zajedno smo povezani tetra vezom, koja služi za što bolju komunikaciju između nas i što brže delovanje. Sa policijom i vatrogascima uvek idemo na udese, požare. Dešava se i da pacijentu pozli u kući, a da ne može da otključa vrata. Tada u pomoć zovemo policiju i vatrogasce takođe. Kada su vanredne situacije u pitanju, zatim u svim sumnjivim situacijama kada smatramo da nam je bezbednost ugrožena idemo uz asistenciju policije, kao i kod prinudnog smeštaja pacijenata na psihijatrijsko odeljenje. Saradnju imamo i sa Centrom za socijalni rad, kao i sa Gerontološkim centrom.
Naša sagovornica ističe i dobru saradnju sa Urgentnim centrom kruševačke Opšte bolnice.
- To su većinom naše kolege sa kojima smo mi radili i pre formiranja Urgentnog centra. Kod njih se javljaju pacijenti koji imaju povrede, opekotine, zadesne ili namerne intoksikacije, mi upućujemo nejasna stanja gde treba odraditi dodatnu dijagnostiku na osnovu koje će odlučiti da li je lečenje završeno ili pacijenta treba uputiti na neko od odeljenja Opšte bolnice. Malo nam je tesno u postojećoj zgradi, tako da se nadamo da možda u skorijoj budućnosti dobijemo svoj prostor.
U ovom periodu, Hitnoj pomoći se uglavnom javljaju hronični pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima: visokim krvnim pritiskom, poremećajem srčanog ritma, bolom u grudima, pacijenti sa respiratornim tegobama u vidu kašlja, gušenja, zatim pacijenti sa povišenom temperaturom, glavoboljama, onkološki, ali i pacijenti sa digestivnim tegobama. Dolaze i pacijenti sa alergijama, nervozom, nesanicom - kazala je doktorka Baltić napominjući da je nakon praznika bio povećan broj pacijenata sa napadom žuči. Imajući u vidu da su zbog aktuelnih vremenskih prilika, u cirkulaciji virusne infekcije, naša sagovornica savetuje da treba izbegavati zadimljene i zatvorene prostore sa puno ljudi, redovan san, odmor, zdravu i laganu ishranu bogatu vitaminima, kao i umerenu fizičku aktivnost.
- Dodala bih da sugrađani malo više pažnje posvete svom zdravlju. Da obavljaju preventivne preglede jer dosta njih ugrozi svoje zdravlje jer jednostavno nisu znali da imaju povišen krvni pritisak, šećer, holesterol. Većina smatra da neće baš njih da zadesi neka bolest, pa se nesvestice, zamaranje i preznojavanje prepisuje umoru, a može da budu mnogo ozbiljnije stvari. Bol u stomaku i promena u stolici se smatra virusom i neurednom ishranom, kvržica u grudima da je slučajno tu i da će sama od sebe nestati. Da koliko god u ovom stresnom i brzom vremenu nađu trenutke za odmor i druženje, jer mi u Hitnoj pomoći smo možda i najbolji svedoci koliko se nekom život u trenutku promeni ili jednostavno ugasi.
Ostavite komentar