Narodni muzej Kruševac ovu godinu započeo je, kao i uvek, interesantnim izložbama, ali i novim, savremenijim rešenjima u prikazu svojih eksponata. U Velikoj sali Muzeja nedavno je otvorena izložba „General Dušan Dodić – junak Velikog rata“, koja je privukla veliku pažnju kruševačke publike.
- U pitanju je general Dušan Dodić, poreklom iz Milutovca, a u to vreme, dakle početkom XX veka, Milutovac je pripadao jagodinskom srezu. Zanimljivo je da je izložba upravo u Velikoj sali Narodnog muzeja, koji je pre Prvog svetskog rata bio zgrada Gimnazije i upravo je tri godine Gimnazije general Dušan Dodić završio u ovoj zgradi, a maturirao je u Gimnaziji u Jagodini. Kako kažu autori izložbe, General se vratio kući – kaže o izložbi Nikola Pantelić, direktor Narodnog muzeja Kruševac i dodaje da je reč o zanimljivoj ličnosti iz naše lokalne istorije, a koja je manje poznata, te da je upravo namera autora da se popularizuju velike ličnosti naše istorije koje širokoj populaciji nisu toliko poznate.
- General Dušan Dodić je proslavljeni oficir i junak iz Balkanskih ratova. Junački se borio u Prvom svetskom ratu, učestvovao u proboju Solunskog fronta, komandovao je konjičkom brigadom, bio je ranjavan i nakon Prvog svetskog rata stekao i čin generala, da bi pred sam Drugi svetski rat, 1939. godine otišao u penziju. Početkom rata u Jugoslaviji on je reaktiviran i tokom Aprilskog rata je pao u zarobljeništvo i u zarobljeništvu je proveo rat. Logor u kom je bio zatočen oslobodili su Britanci, međutim pošto je dao zakletvu kralju, a došlo je do promene vlasti u Jugoslaviji on se nakon zarobljeništva nije vratio, te je u Nemačkoj i umro. To govori o jednom njegovom stoičkm ponašanju. Veliku je žrtvu podneo zbog tog svog stava, jer mu je celokupna porodica ostala u Jugoslaviji – objašnjava Pantelić.
Inače, izložba je rezultat saradnje Zavičajnog muzeja Jagodine i Narodnog univerziteta Trstenik.
- Mi se trudimo da održimo taj visok nivo saradnje sa muzejskim ustanovama iz cele Srbije, gde je ranijih godina akcenat bio na saradnji sa muzejima iz Beograda i drugih većih gradova, ali smatramo da je neophodno jačati i saradnju na regionalnom nivou. Tako smo mi sa našom izložbom „Moravska Srbija“ gostovali u Aleksandrovcu, gostovali smo i u Ćićevcu, a pogotovo je značajno to što je ovo bila prva izložba u Ćićevcu posle više od 20 godina. Takođe nastojimo i da izložbe muzeja okoline gostuju kod nas, tako da je sada ovo jedna lepa saradnja sa Jagodinom i Trstenikom, a takođe smo prošle godine imali izložbu Zavičajnog muzeja godine posvećenu manastiru Manasija – navodi Pantelić.
Tokom proteklog perioda, Narodni muzej u Kruševcu uveo je i neka nova tehnološka rešenja, čime je muzejska postavka osavremenjena i približena publici. Tako je tokom prošle godine deo muzejske zbirke predstavljen na interaktivnom ekranu, a u stalnu postavku uvršten je i hologram Kneza Lazara, što naš muzej čini jedinstvanim.
- Nastojaćemo da se taj trend nastavi u narednom periodu i ovo je naišlo na zaista odličan odziv publike i to pre svega mlađe. Ta mlađa publika nam je i bila ciljna grupa prilikom rada na tim projektima, prosto smo svesni da nove generacije nose nove izazove, kao i da traže drugačiji pristup. Treba im muzej približiti na svaki način, a prosto kroz moderne tehnologije, koje su njima svakodnevnica, smatrali smo da je to najbolji način. I zaista, predškolci, mlađi razredi osnovne škole, kada dođu u muzej prvo vole da skroluju po ekranu, da otvaraju razne prozore, a zanimljiv im je i hologram Kneza Lazara, pošto je u pitanju jedna nova tehnologija. Sam taj termin hologram im nije baš nešto široko poznat, pa na taj način upoznaju i nešto što je njima novo. Svakako nastojimo i nastavićemo da unapredimo ta digitalna rešenja u postavci i aplicirali smo kod Ministarstva kulture za dva projekta u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, gde se nadamo pozitivnom ishodu i upravo ideja jeste da nadogradimo tu aplikaciju, a takođe da imamo te nove vizuelne elemente. Plan je da imamo još jedan interaktivni ekran sa 3-D modelima zadužbina Hrebeljanovića i Lazarevića. Tu bismo uvrstili 3-D modele Manasije, Ravanice, Ljubostinje... da imamo i to u okviru naše stalne postavke. Takođe, partneri smo i na Evropskom projektu „SOS Heritage“, gde zajedno sa partnerima iz Austrije, Rumunije i Italije radimo na digitalizaciji kulturnog nasleđa i trenutno imamo izradu 3-D modela eksponata najreprezentativnijih iz svake zbirke koji će preko ovog interaktivnog ekrana biti dostupni posetiocima, a krajnji ishod bi trebalo da bude da svi eksponati budu 3-D modelovani, pa čak i oni koji su u depoima. Drugi deo projekta se odnosi na nešto što je novo u našoj zemlji, što je itekako razvijeno u inostranstvu, a reč je o izradi plana evakuacije eksponata u slučaju elementarnih nepogoda, požara ili rata. Time bismo, dakle, imali razrađene planove evakuacije u neželjenim situacijama, čime bismo sačuvali naše kulturno nasleđe – istakao je direktor Narodnog muzeja, Nikola Pantelić.
Očuvanje i prezentovanje eksponata jako je važno u bilo kom muzeju, a kruševački već godinama radi na uređenju svog prostora na najadekvatniji način.
- Mi se trudimo da stalno ponudimo nešto novo posetiocima, i iako su već više puta bili u muzeju, svaki put mogu da se iznenade nekim novim detaljima. Nedavno smo prezentovli novu vitrinu za bronzani mač, a takođe smo iz sopstvenih sredstava rešili da osvežimo vitrinu sa geološkim eksponatima, gde su naši konzervatori marljivo radili na izradi scenografije. Dakle, videće posetioci, sada tu postoji jedna slika mamuta i jedna slika vuka, a imamo izrađen i model pećine. Morao bih samo da pohvalim zaposlene koji su radili na ovom projektu, prvenstveno kustosa Branku Sibinović, čija je to ideja bila, a zatim Gorana Miloševića i Jelenu Stojković, koji su kao konzervatori radili na izradi scenografija – s ponosom ističe Pantelić.
Narodni muzej u Kruševcu već godinama tradicionalno za najmlađe Kruševljane organizuje brojne radionice u susret svim važnijim verskim i državnim praznicima, a ideja je i da na Slobodištu nastavnici istorije osnovnih i srednjih škola organizuju ugledne časove o dešavanjima u Kruševcu za vreme Drugog svetskog rata. Takođe, dorektor Muzeja, Nikola Pantelić podsetio je na veliki i nedovoljno iskorišćen potencijal ovog kompleksa, na čijem će se uređenju raditi tokom narednih godina. Sve ovo, kaže, rezultiralo je i velikom posećenošću Muzeja, a kao posebno interesantno ističe činjenicu da u naš grad i Muzej dolaze ekskurzije iz Vojvodine, koja je poznata po itzuzetnim muzejima, što samo govori o kvalitetu naših zbirki, izložbi i pratećih aktivnosti.
Foto: Narodni muzej Kruševac/privatna arhiva
Ostavite komentar