Centar za osobe sa invaliditetom „Duga“ u Kruševcu postoji i radi punih 14 godina i to u cilju pružanja nege,pomoći i druženja sa korisnicima. U centru Osi trenutno je 15 stalnih korisnika, a njih još desetak svakodnevno koriste i usluge kvantne i senzorne sobe.
Centar se iz godine u godinu osavremenjuje i nadograđuje kako bi potrebe korisnika bile zadovoljene, a sprovode se i realizuju svakodnevne i različite aktivnosti.
Korisnica centra poslednjih godina je i devojčica Višnja Jovanović koja ima šesnaest godina.
Maja Jovanović, mama male Višnje nakon teškog porođaja , kada je Višnja imala nepunih mesec dana saznala je da nešto nije u redu.
-Videlo se da ne pokazuje ono što bebe u tom uzrastu rade i tada je prvo krenula kod fizijatra. Suočavali smo se sa pretpostavkama da li vidi ili ne a kada je imala tri meseca posetili smo očnu kliniku- započinje svoju priču mama Maja koja ne krije da je u momentima kada se suočavala sa novonastalom situacijom da je njeno dete osoba sa invaliditetom bila očajna.
-Iako sam bila u šoku imala sam pomoć prijateljice koja je defektolog i radi sa slepom i slabovidom decom. Kada sam je kontaktirala ona me je osvestila i rekla da od plakanja i očaja nema ništa jer svako dete ima budućnost i svako dete čeka neka sreća u životu koji god problem da ima- kaže Maja i dodaje da sva deca imaju iste potrebe i da niko nije sa posebnim potrebama već sa usporenim motornim razvojem,smetnjom ili invaliditetom.
Cilj svake porodice koja ima dete sa invaliditetom jeste da to dete bude srećno.
-Kada sam se suočila sa situacijom, dobro sam se isplakala i rekla šta bude biće. Krenuli smo sa raznim terapijama. Bilo je mnogo institucija koje smo obilazili – magnetna, neurolog, centar za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju...Često smo zbog tih pregleda bili u Beogradu i bili smo na šest turnusa od po dve nedelje u Lipovici, to je centar za rad i obuku roditelja i dece i to nam je bio spas- objašnjava Maja i dodaje da je Višnja kasno i progovorila i prohodala te da su im psiholozi savetovali pošto imaju i starije dete da je najbolje da oba deteta isto vaspitavaju.
-Morale su da se postave granice i mnogo da se radi da bi napredak bio vidljiv i da bi nešto mogli da postignemo. To je bio najteži period a posle je sve išlo svojim tokom i prema Višnjinim mogućnostima. Postigli smo taj odnos i sklad da svi u porodici budemo zadovoljni,kako ona tako i mi- kaže Maja.
Šesnaestogodišnja Višnja, iako na nivou malog deteta sve razume, vedra je i pozitivna i širi tu neku svoju energiju na okruženje.
-Višnja je od 1. do 4. razreda išla u Osnovnu školu „Dragomir Marković“ jer je njen pedijatar insistirao da ide u redovnu školu i tu smo naišli na potpuno razumevanje i učitelja i dece. Mnogo zavisi i od toga ko radi sa decom i kako ih usmerava, tako da je vaspitačica još od najranijeg perioda u vrtiću animirala ostalu decu da Višnji pomažu jer je bila bez pratioca. Krenula je sa dve godine u vrtić i stvarno svi su joj pomagali , deca su bila divna- kaže Maja i dodaje da je tako bilo i tokom prva četiri razreda osnovne škole.
-Ja sam se dosta edukovala i shvatila da u ŠOSO „Veselin Nikolić“ postoji stručni kadar te je Višnja u petom razredu tamo nastavila školovanje. To joj je jako prijalo i tamo se potpuno osamostalila, bila je podstaknuta na samostalni rad i imam najtoplije preporuke za ovu školu jer sa decom rade defektolozi koji su stručni - kaže Maja i dodaje da je u tom periodu primetila uspon kod svog deteta.
Višnja je ove godine završila prvu godinu srednje škole, smer – pomoćnik kartonažera.
-Mi smo prezadovoljni jer već samostalno radi sa makazama, a to je ranije bilo nepojmljivo jer joj fina motorika nije jača strana. Prave u školi čestitke i ona to baš lepo radi- kaže sa ponosom Maja.
Omiljena stvar devojčice Višnje je muzika, bilo da peva, igra ili samo uživa u njoj.
-Moja omiljena pesma je „Ponoć“, kaže Višnja.
-Ona prosto uživa u muzici i sve što je zanima može da zapamti, i pesme i ko peva i sve što se tiče muzike je podstiče, pokreće i smiruje. Motorika joj je uvek bila slabija strana i to joj je predstavljalo problem u svemu što radi. Sad je drugačije. Naučila je da prepoznaje slova, da piše i čita kraće reči- objašnjava mama Maja i dodaje da je ponosna jer Višnja voli uvek da pomogne drugima.
-Uvek je tu kada mi treba pomoć u kući i voli da je podstičemo da radi. Baki vrlo često pomaže i u kuhinji- kaže Maja koja ima i stariju ćerku koja je apslovent i koja je Višnji velika podrška i oslonac.
-Mnogo lepo zajedno provode vreme i trudimo se da ko god iz porodice čuva Višnju to vreme iskoristi za nešto kvalitetno i kreativno jer to njoj mnogo znači- navodi Maja i dodaje da Višnja mnogo voli da vreme provodi u Centru za osobe sa invaliditetom i zbog vaspitanja, ali i zbog društva.
-Tokom leta je u centru a slobodno vreme koristimo i da budemo zajedno, bilo da putujemo, slušamo muziku, igramo...Muzika je glavni pokretač za Višnju kako sam već i pomenula - kaže Maja i dodaje da nažalost postoje i one osobe koje teško prihvataju osobe sa invaliditetom.
-Ja to ne zameram,posmatram to s te strane da su to uglavnom needukovane osobe.Višnju vole jer je ona samo po sebi mila i voli druge. Ima naravno i ljudi koji to ne shvataju i po meni je potrebno da se i roditelji edukuju kako bi decu naučili da postoje različitosti. Deca su drugačija i ona prihvataju drugare i sa manama i sa vrlinama. Sa decom nismo ni u vrtiću, ni u školi, ni na javnim mestima imali probleme - ističe Maja i dodaje da je Višnja kao mala bila svima interesantna.
-Ja sam u početku bila očajna kao i svaka majka. U Tiršovoj sam se na neurologiji sretala sa bebama koje su životno ugrožene i onda sam rekla hvala Bogu Višnja je živa i imaće život kakav ima. Samo mi je bitno da nije u patnji već da je srećna i zadovoljna što ona i jeste- priča Maja i podseća da je Višnja korisnica centra postala sa sedam godina.
-U centru vladaju harmonični odnosi. Svi funkcionišu kao porodica i kad ostavimo tamo Višnju kao da je ostavljamo kod kuće. Čim ona želi da ide u centar shvatam da joj je tamo lepo i da joj prija društvo koje je okružuje- kaže Maja koja je inače zaposlena u Kruševačkom pozorištu i radi kao šminker i vlasuljar te s toga Višnja voli da ide u pozorište i uživa u predstavama posebno onim u kojima dominira muzika.
-Ona zna sve zaposlene u pozorištu, opušteno se ponaša kad dođe. Ide vrlo često organizovano sa školom ali naravno i u privatnoj režiji. Često zna da se i sama lati posla i uzme da šminka- kaže sa osmehom Maja.
Kada imaš dete sa invaliditetom život je jednako prelep jer sva deca imaju šta da pruže. Nekad , kao i kod svih, bude haotično ali dobra organizacija je ključ uspeha zaključuje nadasve srećna porodica Jovanović na čelu sa Višnjom čiji osmeh nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Ostavite komentar