IZ VREMENA STAROG BRUSA: ČASOVNIČARSKA RADNJA ČAJIĆ

Časovničarska radnja u porodičnoj kući Srbe i Živadinke Čajić u Brusu radi od 1963. godine, prošlog veka. Iako se u današnje vreme mnoga toga promenilo, i zanati izumiru, ova ugledna familija se bori i nastavlja da časovničarstvo prenosi sa kolena na kolena. Danas se radnja renovira, u moderniju i prihvatljiviju za današnje vreme, a posao preuzima njihov sin Nebojša.

Penzionisani sajdžija, precizni mehaničar i graver, majstor Srba i njegova izuzetno lepa supruga Živadinka koja je bila prva žena časovničar u Srbiji u dvorištu svoje kuće prisećaju se početka.

- Reč je o starosedelačkoj bruskoj familiji u kojoj je već moj deda bio poznati zanatlija i trgovac. Imao je kasapnice i opančarsku radnju u kojoj su radila 24 radnika u vreme Obrenovića. Otac Ljubiša je bio sudski službenik, a majka Koviljka ugledna domaćica – počinje priču Srba

Posle završenog osmogodišnjeg obrazovanja u Brusu školovanje je nastavio u INSI u Zemunu gde se i zaposlio. Prvobitni porodični planovi, međutim bili su drugačiji:

- Nakon osmogodišnje škole, sada već davne 1956. godine, trebalo je da upišem Srednju školu “Nikola Tesla” u Beogradu. Pošao sam na upis sa ocem, neznajući za promenu plana. Naime, otac je imao skolpljen dogovor sa odgovornima u INSI o mom upisu na zanat. Pošto u porodici nije bilo dovoljno finansijskih sredstava za moje školovanje, u INSI se za učenje zanata dobijala plata od tri hiljade i isto toliko za dečiji dodatak, pa sam ja, zapravo, sebe izdržavao. U trenutku je to bilo veliko razočarenje za mene. Rekao sam:”Ja želim da budem radio mehaničar a ne sajdžija.” Otac je bio izričit: “Ili u Fabriku satova ili nazad u Brus”. Međutim, bio je i pun optimizma, smirio me je rekavši: ” Ne brini, ovo je škola za ceo svet”.

U Beogradu je Srba ostao četiri godine, tri je proveo na zanatu a jednu u Insinoj službi. A onda je usledio iznenadni poziv za vojsku, kaže Srba:

- U INSI sam osim sajdžijskog zanata savladao i vatogasni i kurs za rukometnog trenera i sudiju. Planirali su da me pošalju u Kumrovec u školu “Josip Broz Tito”. Međutim sve je prekinuo iznenadni poziv za vojsku. Tokom služenja vojnog roka u Kragujevcu završio sam zanat za radio mehaničara. Pošto sam bio član Partije, ostatak vojnog roka proveo sam u Generalštabu. Tu smo popravljali radio stanice, prijemnike, predajnike… Kasnije sam u Brusu popravljao i one čuvene niške televizore. Bio sam i član Aero kluba u Zemunu pa je postojala ideja da se po povratku iz vojske zaposlim na Surčinskom aerodromu.

Planovi su se, kaže Srba, još jednom iznenada promenili:

- Po odsluženju vojnog roka 1962. godine vratio sam se na nekoliko dana u Brus. Tu sam, međutim i ostao. Sreo sam tadašnjeg predsednika opštine Burgića koji mi je ponudio posao u novootvorenoj fabrici trikotaže „Brusjanka“ i mogućnost da istovremeno radim kao časovničar u porodičnoj kući u Brusu.

Njegova supruga Živadinka, priključuje se sajdžijskom poslu 1970. godine, nakon polaganja stručnog ispita pred opštinskom komisijom. Tako je sa godinama i posao napredovao:

-Pošto je tih godina bilo mnogo ruskih satova, nisam sve poslove mogao sam da obavljam pa mi se u poslu pridružila supruga. Obučavao sam je a kada je položila ispit, otvorila je radnju i samostalno radila. Pomagao sam joj u komplikovanijim poslovima. Uvek smo radili u porodičnoj kući, u početku za jednim stolom a posle u radnji. Otvoreni smo za mušterije u svako doba dana. Dešavalo se da mušterije dođu uveče i zamole da za sutra bude popravljen sat. Nikada ih nisam odbijao.

Za sajdžijski zanat potrebni su i kvalitetni rezervni delovi. Oprema se, kaže majstor Srba, nabavljala iz inostranstva.

- Žena i ja smo puno putovali: Italija, Nemačka, Švajcarska, Poljska, Bugarska, Rumunija, Grčka, Mađarska. Tu se nabavljao materijal za ruske, švajcarske i japanske satove. Sve što smo zarađivali ulagali smo u repromaterijal. Zbog mojih brojnih obaveza, na put po delove je vrlo često supruga odlazila sama.

Razgovor nastavlja Živadinka, koja je danas nadaleko poznata u kulinarskim krugovima Srbije. Višestruki je pobednik na Saborima narodnog stvaraštva i dobitnica brojnih nagrada. Njeni recepti objavljivani su u brojnim dnevnim listovima i ilustovanim časopisima. Kao kruna desetogodišnjeg rada nastala je knjiga recepata „Tradicionalna jela Brusa i potkopaoničkih sela“ u kojoj je sadržano 467 recepata, a u pripremi je i kuvar koji će imati hiljadu recepata. Pored toga što je Živadinka Čajić, prva časovničarka u Srbiji, bavi se fotografijm, snima kamerom, slika i učestvuje na likovnim kolonijama.

Objašanjavajući kako je upoznala Srbu, izuzetno lepog momka sa krupnim plavim očima počinje svoju priču

- Ja sam završila dva razreda Gimnazije ovde u Brusu. Prvi put kada sam videla Srbu , on je tada bio u vojsci i došao je da se vidi sa roditeljima. Ja sam šetala sa drugaricom i kada sam ga pogledala u oči, tog momenta pomislila za ovog čoveka ću ja da se udam – kroz osmeh govori Živadinka , i tako počinje i ljubavna i životna priča ovo dvoje divnih ljudi, koja vrlo uspešno traje i danas.

Objašnjavajući kako je Srba učio zanatu, Živadinka kaže

- On mi kaže samo gledaj kako ja radim, ja uzmem olovku i crtam po redosledu zubčanike . Kako se rastura sat i onda pišem postupak i kako se sklapa sat. On ode na posao, moja svekrva nana, odvede decu da se igraju u portu , a ja dobijem volju i počinjem da popravljam sat, i kad ga pustim u rad, i počne da otkucava vreme tada sam srećna i zadovoljna – navodi Živadinka.

Bili su jedno uz drugo, zajedno su učili ,dopunjavali, zajedno su se borili. Tako je i do današnjih dana. Sada posao preuzima stariji sin Nebojša.

- Sada dopunjuje pored sajdžijskog i zlatarskog zanata dodaje i optiku– ponosno priča Živadinka dodajući, da drugi sin Ivica ima takođe svoj porodični privatni posao na Kopaoniku, a posebne reči pohvale upućuje za svoje snahe, Violetu i Snežanu koje izuzetno voli, ceni i poštuje. Tu su i unuci Nikolina, Filip, Aleksandar i Siniša i praunuci Fedor i Dina, zbog toga, zaključuju naši sagovornici i vredi živeti.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Brus . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

U KRUŠEVCU ODRŽAN PRVI SABOR PENZIONERA

GRAD KRUŠEVAC NASTAVLJA SA PODRŠKOM OBRAZOVANJU DECE ROMSKE NACIONALNOSTI

DAN OTVORENIH VRATA SA INSPEKTORIMA: DIJALOG I SARADNJA ZA BOLJE POSLOVNO OKRUŽENJE

REDOVNA OBUKA 246. BATALJONA ABHO U KRUŠEVCU: OSPOSOBLJAVANJE ZA ZAŠTITU I REAKCIJU NA MASOVNE PRETNJE

URUČENI UGOVORI O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA LOKAL MDULS-A

POTPISAN UGOVOR ZA UREĐENJE DOMA KULTURE U KUPCIMA

PLIVAČKI KLUB „RASINA“ OBELEŽAVA 40 GODINA POSTOJANJA

FRILENSERI DUŽNI DA PLATE PRVU RATU POREZA DO 16. DECEMBRA

MANIFESTACIJA DRUŠTVO BIOLOGA U CENTRU ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE

U DOMU ZDRAVLJA HPV VAKCINACIJA TOKOM VIKENDA OTVORENIH VRATA