BATA ĐIDIĆ O KRUŠEVCU – KAD NIJE PESNIK. O ZVONIMA U MILENTIJI POSLE 6 VEKOVA

Grupni odgovor na više pitanja „ O pričama sa Lazarevog dvora, jeziku, kulturi, pesmama i pripovedanjima 14 veka …“

Kada je posle 600 godina zazvonilo zvono na još neobnovljenoj crkvi „moravske škole“ iz vremena Kneza Lazare i despota Stefana - Milentiji, ovih dana (15. avgust 2024, o Svetom Stefanu Prvomučeniku) ,pisac ovih redova koji već dvadesetak godina bdi nad njenim obnavljanjem, bio je srećan kada se u toj zvonjavi pridružio vladici Davidu, tek postavljenom igumanu manastira Milentije Mojsiju, i darodavcu porodice Stojić.

Vi ste u svom pitanju za Pobedu želeli da znate kako se govorilo u Lazarevo vreme, koji su bili običaji, „da li smo njegovi dostojni potomci“….?

Iznad Milentije , par stotina metara u vis u srednjovekovnoj

tvrđavi KOZNIK, čestiti knez diktira svom kancelaru (logofetu) Novaku 8.avgusta 1381, svoju POVELjU kojom daruje Manastiru

Velikoj Lavri Sv. Atanasija na Svetoj Gori „vsako godište sto litar srebra…“

Piše na pergamentu, na jeziku srpskoslovenske ćirilice! Piše onako kako se u to vreme govorilo!

Kao što smo mi danas čuli to obnovljeno zvono posle 6 vekova, morao ga je čuti i čestiti knez pre šest vekova.

Morala je čuti tu zvonjavu sa milentijske crkve, i kneginja Milica kad god je dolazila na ovaj Koznički vis od 1000 m. Godine 1402. odavde piše ljutito pismo lukavim Dubrovčanima da joj vrate 500 perpera za neisporučene kopče u zlatu „vo vremja kad se Despot ženjaše…“

Kako se pisalo u poveljama ( Kneza Lazara ili u testamentu Jelene Balšić, poslanicama ,kao Despot u Slovu ljubve itd)… tako je govorila i vlastela, na srpskoslovenskom, tako je govorio narod, a jezik je živa materija i menja se neprestano, kao i dan danas (iza Turaka su nam ostali mnogi turcizmi, kao što danas u modernim tehnologijama dugujemo engleskom).

Sigurno je knežev kancelar Novak pisao mnoge druge povelje koje su zapravo bile imovinsko pravni dokumenti onoga koji se potpisivao „u Hrista Boga blagoverni knez Lazar gospodin vsoj srpskoj , primorskoj i podunavskoj zemlji… u gradu gospodstva mi Kruševcu“.

Arhive su sačuvale dvadesetak povelja: „Ždrelu Braničevskom“ 1379, Ravanici 1381, Manastiru Hilandaru 1379, Sv. Pantelejmonu 1380, Dubrovniku1387, povelja vlastelinu Obradu Dragosavljeviću 1388, Patrijarhu Spiridonu

1388, povelja o sudskom sporu sa vlastelinom Crepom itd, mnoga druga kneževa pisma, ali i druga dokumenta koja su pristizala na knežev dvor u Kruševcu.

Kad je na pergamentu , pisanom gušjim perom kancelar predavao tekst na potpis, knez je u crvenom mastilu u prelepoj srpskoslovenskoj ćirilici slovima višim par santimetara od ostalog teksta , (grafički prelepo, što bi mu zavideli svi današnji dizajneri), potvrđivao svoje „gospodstvo vsem Srbljem…“ sa obveznim pečatom koji je pored voštanog, često bio i zlatan sa trakom svilenog ukrasa…

Tih godina pred kraj 14 veka /naročito posle izgubljene Maričke bitke/,kada se „na komade raspanulo carstvo“/, Kruševac, koji sa Knezom Lazarom obnavlja srpsku državnost, postaje stecište uglednih ljudi i onih ideja koje i ovde dopiru kao velike ideje humanizma i renesanse.

U Kruševac dolazi Jefimija vezilja,poetesa, diplomata, bolna mati, gde piše Pohvalu knezu Lazaru - unutrašnju himnu u kojoj odjekuju svi bolovi tog veka u kojima se našla Srbija pred turskom najezdom, gubeći od jedne primitivnije civilizacije mnogo šta od svog identiteta (u crkvi Lazarici je izložena njena kopija na crvenom atlasu sa nitima zlatne svile).

Naravno, Srbija će se spasavati carstvom nebeskim, narodnom pesmom u kojoj smo imali svog Homera, kasnijim ustancima…

U Kruševac dolazi Konstantin Filozof pisac Žitija Despota Stefana Lazarevića. Despot, ovde u roditeljsom domu 1409. piše jednu od najlepših himni ljubavi SLOVO LjUBVE (za čiji se tekst pisac ovih redova izborio kada je vajar Boris Stajkovac postavljao Spomenik Despotu na Kosturnici – hvala Borise, hvala Bato Gašiću). U Kruševac dolazi monah Danilo, sin kruševačkog vlastelina Ivaniša, ktitora manastira Drenče i Naupara, kasnije će on postati srpski patrijarh Danilo III, ovde je bio svetogorski monah Isaija , pisac i prevodilac , kasniji posrednik na izmirenju srpske i vizantijske crkve, Gligorije Camblak pisac biografije Stefana Dečanskog, ovde je Rade Borović obrazlagao kneginji Milici sve o arhitekturi Ljubostinje, slikar Makarije sve o živopisu njenih fresaka, kao što će to takođe uraditi Teodor u Rudenici, Konstantin u Ravanici…

Vi ste me gopodine Nikola Popoviću pitali koliko smo mi, savremeni Kruševljani svesni Kneževog dela i da li smo mu dostojni potomci.

Mislim da jesmo. Pogledajte Srbiju danas „malu slamku među vihorovi“ – koliko je NATO aždaja oko nas, koliko prokletih avlija ,ulizica i poltrona koji su prodali svoje duše! Mnogo šta je danas na prodaju, ali duša naroda se ne prodaje. Koliko njih traže da priznamo to što nam je čestiti knez dao u zavet baš to da ne priznamo, da budemo svoj na svome, da se čuvamo u onom sloganu „o zlatnoj slobodi“.

Srbija je ostrvo slobode, neko ko je svoj na svome.

NAJKRUŠEVAČKIJI PISAC

Pitali ste me o mom književnom delu!? (jer gde bih nabrajao sve ono čime sam, po jednom simpozijumu o mom delu, „najkruševačkiji pisac“, ako tu treba pored spomenika koje sam ostvarivao (Čkalja, Jelena Balšić, Majka Srbija i Majka Grčka),uvrstiti bar neke knjige sa tim motivima: Dogodilo se u Kruševcu, antologija /; Carska deca, roman o Kneževoj deci; Dnevnik za Teu, roman;, Duhovnica, antologija; Srpska kuća, motivi Kruševca, Krfa, Vida i Zejtilika;antologija srpskg pravoslavnog pesništva Duhovnica; Hilandar (o njegovih 8 vekova); Kruševac u epsokj poeziji; Monofragija o Milentiji; Monografija o Hilandarskoj lozi; Moravska Trojeručica,poezija; Mongrafija o Jeleni Balšić; KRUŠEVAC - monografija u kojoj sam na 100 strana bio pisac istorije Kruševca, a da nisam istoričar. Ova knjiga je izašla u dva izdanja /1998. u 7500 primeraka i 1992. u 10000 primeraka ), itd.

LIKOVNA KOLONIJA U RIBARSKOJ BANjI

Za Vašu informaciju možda je prilika da pomenem i jednu akciju koja se sprovodi u okviru Likovne kolonije u Ribarskoj Banji gde vajari ostvaruju skulpture Lazarevih vitezova koji su učestvovaali u Kosovsom boju…

Ljubaznošću Ljubiše Bate Đidića objavljujemo izvod iz Bagdale za decu –broj za 650 godina grada Kruševca

1. Opiši Lazaricu u jednoj rečenici

* Početak viševekovnog mita – dostojanstena, veličanstvena, jedinstvena, bajkovita

*Lazarica je mesto gde stanuje istorija

2. Kad obiđeš Nraodni muzej u Kruševcu, šta te tamo najviše uzbuđuje?

* Prošlost i saznanje da ćemo i mi jednog dana biti istoto za buduća pokolenja.

3. Da li postoji vila Ravijojla i gde živi? S kim?

* Postoji,u Kruševcu živi sa vilenjakom Ravijojlom.

4. Da li postoje zmajevi na Jastrepcu? Kakvog zmaja si video?

*Postoje, uočila sam tri zmaja, veliki su, ljubičasti sa rozim šarama. I vrl osu umiljati!

* Kad na proleće idemo na prvomajski uranak video sam ih, al ne znam da li su od papira!

*Zmajevi ne postoje, osim kad bljuju vatru!

5. Koji je tvoj omiljeni junak?

*Moja junakinja je Kosovka devojka.

* Moj junak je Banović Strahinja, borio se za svoju ljubav

6. Da možeš da živiš u nekom ranijem veku od ovih šest i povekova Kruševca, koji bi vek izabrao?

* Onaj vek kad se gradio Kruševac, videla bih uživo cara Lazara i caricu Milicu.

7. Da si mogao biti učesnik Kosovskog boja, s kim bi voleo da se zameniš?

*Sa bilo kojim vojnikom koji je učestvovao u Kosovskom boju!

*Ja bih voleo da sam Miloš Obilić, jer je rasporio onog Murata

8. Kako ćeš drukčije reći: Ja volim Kruševc!

* Kruševac je moje domovina.

* Kruševac je u mom srcu

*Svuda pođi, a u Kruševac dođi

* Tako što čuvamo njegove spomenike i parkove i svakom se lepo obraćamo

( Na ova pitanja su odgovarala deca OŠ „Jovan Popović“, ali veoma ozbiljno, verovatno zato što su bili učesnici proslave 650-godišnjice grada Kruševca. Odgovarali iz VIIIr.Lara Rakić,HelenaDramićanin,Kaja Ćirković, Elena Cakić, Andrija Janićijević. Dimitrije Veljković, Ognjen Maksimovoć, Ena Jakovljević, Vesić Ognjen, Vojin Rajković…)

U KRUŠEVCU ODRŽAN PRVI SABOR PENZIONERA

GRAD KRUŠEVAC NASTAVLJA SA PODRŠKOM OBRAZOVANJU DECE ROMSKE NACIONALNOSTI

DAN OTVORENIH VRATA SA INSPEKTORIMA: DIJALOG I SARADNJA ZA BOLJE POSLOVNO OKRUŽENJE

REDOVNA OBUKA 246. BATALJONA ABHO U KRUŠEVCU: OSPOSOBLJAVANJE ZA ZAŠTITU I REAKCIJU NA MASOVNE PRETNJE

URUČENI UGOVORI O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA LOKAL MDULS-A

POTPISAN UGOVOR ZA UREĐENJE DOMA KULTURE U KUPCIMA

PLIVAČKI KLUB „RASINA“ OBELEŽAVA 40 GODINA POSTOJANJA

FRILENSERI DUŽNI DA PLATE PRVU RATU POREZA DO 16. DECEMBRA

MANIFESTACIJA DRUŠTVO BIOLOGA U CENTRU ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE

U DOMU ZDRAVLJA HPV VAKCINACIJA TOKOM VIKENDA OTVORENIH VRATA