JEZIK, KULTURA I GOVOR U VREME KNEZA LAZARA-IZ UGLA PROFESORA BRANKA RISTIĆA: POEZIJA JE MILOZVUČNIJA NA SRPSKOJ RECENZIJI STAROSLOVENSKOG JEZIKA

Profesor na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Prištini u Kosovskoj Mitrovici Branko Ristić sagovornik je Pobede na temu besede i kultura na dvoru Lazara Hrebeljanovića. Delo i sočinenija, nagrade, čine njegovu biografiju impozantnom. Do sada je objavi 9 knjiga poezije, 13 knjiga studija, (2 na bugarskom), 22 knjige prevoda sa bugarskog (10 knjiga proze i 12 knjiga poezije), sa ruskog 2 knjige proze i poezije, sa makedonskog 3 knjige poezije i jednu panoramu posleratne makedonske poezije. Dobitnikjte velikog broja nagrada u Srbiji, a naročito u Bugarskoj. Otuda iz njegovog ugla sagledavamo jezik,kulturu i govor u vreme Kneza Lazara Hrebeljanovića.

Možemo li reći precizno kako se govorilo u vreme kneza Lazara, na njegovom, ali i na drugim dvorovima širom Balkana. To Vas pitam jer se bavite Balkanom kao prostrom na naučnoj osnovi?

U doba kneza Lazara, na njegovom dvoru ali i širom njegovih zemalja i drugih teritorija koje su Srbi naseljavali, kao recimo teritorije Vuka Brankovića, teritorije Tvrtka, Vlatka Vukovića... govorilo se na narodnom srpskom jeziku. Doduše u kneževini Lazarevoj i Vuka Brankovića govorio se Kosovsko-resavski i timočko -prizrenski, te zetski govor. Poezija i pisana književnost, kao što su žitija, apokrifi, zapisi, rodoslovi, povelje... pisani su na srpskoslovenskom, tačnije, to je bila srpska recenzija staroslovenskog jezika.Taj jezik je vrlo melodičan, bogat, izuzetnog ritma, prelepe rime i metra, te mnogi i danas misle da bi naša književost, pogotovu poezija bila mnogo prijemčivija i lepša, milozvučnija. Bogme i ja velim da su u pravu! Drugi deo Vašeg pitanja odnosi se na jezik koji je korišćen u okolnim zemljama. U bugarskoj bugarski, a književnost se stvarala na staroslovenskom, bugarska recenzija. Bugari to bogme zovu starobugarski, oni nikako neće prihvatiti drugi termin, to jest, staroslovenski. Taj jezik su u svojim recenzijama koristili, Rusi,Česi, Slovaci, Lužički Srbi, Poljaci, Polapi, Rusini, Kašupi. (Naravno o recenziji tog jezika kod Makedonaca i Hrvata nema govora, to su narodi koji su formirani voljom komunista i Broza, Makedonci i Crnogorci, a Hrvati krajem prve polovine 19 veka. Svakako mi nećemo zaboraviti Južni dijalekat srpskog jezika i te prostore. To što je Koneski naparavio papazjaniju od jezika koristeći bugarsku gramatiku i srpski jezik, južni dijalekat, to valja lingvisti da raspravljaju. O tome je više puta odlično govorio profesor Miloš Kovačević, te profesor Sveta Tanasković, profesor Tiodor Rosić...Taj govor, govor koji se govorio u srpskim zemljama možemo nazvati i srpskoslovenski. Naš današnji, srpski jezik je štokavski. Čakavski je autentičan hrvatski jezik. Kajkavski je slovenački i on je u jezičkom smislu vrlo blizak češkom jeziku. Slovenački jezik i lužičko srpski jezik su jedina dva slovenska jezika koji su od staroslovenskog jezika zadržali pored padežne jednine i množine i padežnu dvojinu, svi ostali slovenski jezici koji imaju padeže , imaju jedninu i množinu, ali i reči koje su stalna množina. Kod nas Srba to su reči, npr. : leđa, vrata, pantalone, makaze... i sve što ide u paru. Bugarski jezik ima ostatke padeža i to tri padeža i stalni vokativ, padež dozivanja. Što se tiče Makedonaca, oni padeže nemaju, ali je njihov jezik i azbuka silom pravljeno, 1944. u Skoplju u školi OŠ „Kole Nedelkovski“, tvorci te azbuke su Blaže Koneski, Vasil Kunovski i.... trećeg člana se ne mogu da setim, a nije toliko ni bitno. Koneskog zapravo Makedonci smatraju ocem današnjeg jezika kojim oni govore.) U okviru ovog Vašeg pitanja, Nikola, valja istaći i ovo „ Proglas“ sv. Jevanđelja Konstantina Ćirila postoji u četiri prepisa, jedan prepis je u ruskoj recenziji staroslovenskog jezika, a tri su u srpskoj recenziji staroslovenskog jezika. Najstariji prepis iz 13 veka čuva se na Hilandaru. Kada su ove stvari u pitanju i srpski srednji vek, a pogotovu Srbija pre Nemanjića, valja pročitati knjigu Marka Aleksića, SRPSKE ZEMLjE PRE NEMANjIĆA OD 7 DO 10 VEKA, zatim knjigu ISTORIJA SRPSKOG NARODA, Stanoja Stanojevića. I čini mi se nešto na kraju ovog odgovora što je važno, a to bi valjalo svako ko je srpskog roda da pročita i upamti, jeste: Govor koji je nadahnuo Srbe pred Kosovski boj, 28. juna. 1389, Leta Gospodnjeg, bejaše četvrtak!

Ima li zapisa o tom periodu i govoru ali jeziku na dvoru u Kruševcu ali i drugim dvorovima?

Zapisa i književnih dela ima dosta sačuvano, ali dosta i pogubljeno, pokradeno, naročito od strane Zapada, tu prednjače Englezi. Od tih prelepih dela našeg srednjeg veka možemo istaći: Pohvalu knezu Lazaru, Slovoljubve, Zapis na kosovskom stubu, Žitije Despota Stefana Lazarevića, Žitije Svetog Simeona, Žitije Svetog Save, Povelja Kulina bana, mnoge hagiografije, apokrife, rodoslove, zapise, bogosluženja (Služba svetog Simeona), napisao sv. Sava itd.

Pored toga što se bavite naukom Vi ste i pesnik, da li su pesnici toga doba stvarali na narodnom da tako kažem, ili jezikom aristokratije, jezikom dvora?

Pesnici toga doba, kao što je bio veliki Despot Stefan, rekao sam u prvom pitanju, a nije na odmet ponoviti, pisali su na srpskoslovenskom, srpska recenzija staroslovenskog jezika.

Ima li pisanih tragova sa drugih dvorova ili pisanih povelja koje je upućivao knez Lazar drugim vlastelinima ili vladarima na Balkanu?

Ja se bavim balkanskim književnostima 19. i 20. veka u principu, ali što se tiče srednjovekovlja i okolnih dvorova pred Nemanjićke, Nemanjićke i Lazareve Srbije, postoje i te kako zapisi, naravno ne svi, ali ima zapisano mnogo toga o saradnji sa dvorovima, Bugarske, Grčke, Mađarske, saradnja sa Dubrovnikom, Venecijom. Knjeginja Milica je i te kako sarađivala sa Dubrovnikom i Mlecima u doba vazalne Srbije. Saradnja sa drugim dvorovima vidi se i u vojskama koje su bile na stranu Lazara u Boju na Kosovu.

Šta možete reći o poeziji tog doba i znate li neku priču koja se može dovesti u vezu sa dvorom kneza Lazara?

Jefimija i Despot Stefan su vam najbolji primeri i svedoci, njihovo delo, o kakvoj prelepoj se književnosti radi. To je renesansa, mnogo pre renesanse, koja se pojavila u Italiji. Nažalost istorijski dogođaji, svima nama dobro poznati, prekinuli su sve to! Valja ovde takođe spomenuti i prelepu književnost pre Nemanjića, a imaju je i Bugari. Panonske legende , Ćirila i Metodija, koje su zapravo sveslovensko nasleđe. Azbučna molitva, Konstantina Preslavskog (neki ga nazivaju Bregalnički), zatim spisi, službe, zapisi i žitija Klimenta i Nauma Ohridskog, Jovana Egzarha Jovana Rilskog, Konstantina Filozova (koji posle porobljavanja Bugarske od strane Turske, dolazi na dvor kneza Lazara u Kruševac, nastavlja sa radom i ostavlja iza sebe zavidno književno delo za to doba.), Vladimir Gramatik, Grigorije Camblak (boravio i stvarao na dvoru Lazarevom zajedno sa Konstantinom Filozofom).... Ima lepih zapisa i opisa u tekstovima Konstantina Filozofa i Camblaka, o životu na dvoru Lazarevom i uopšte o narodu u tadašnjoj Srbiji i životu, kulturi i privredi, trgovini, saradnji sa susedima....

Koliko se mi trudimo da očuvamo svoj jezik i da li možemo uspeti ako se i dalje koriste skraćenice i sms poruke?

Dobro pitanje. Koliko se trudimo? Mislim da se nedovoljno trudimo. Borba mora da bude žešća i neprekidna. U toj borbi moramo svi da učestvujemo, pisci, lingvisti, učenjaci ne mogu sami. To mora da bude borba celog svekolikog srpskog roda, svuda i na svakom mestu. Učenjaci, pisci, lingvisti, crkva, neka vode, a ispred svih država Srbija i vlast. Sadašnja vlast se nije baš nešto pretrgla, a nisu bogme ni one pre ove, tuga, dragi moj prijatelju. Vi spominjete sms i slične stvari savremene današnje civilizacije. Ima tu svega, ali nama niko ne smeta da mi negujemo naš jezik i našu ćirilicu. Da ne idemo dalje, pogledajmo našu srednjevekovnu prestonicu, Kruševac. Krenimo Vi i ja gradom i da prebrojimo natpise prodavnica, kafića, kafana, preduzeća, koliko ih je napisano ćirilicom? To je žalosno! Zakon i Ustav postoje o upotrebi ćirilice, da vidimo ko to poštuje. Onaj ko to ne čini, zna se, po džepu, a Srbinu samo tako možeš da doskočiš!

Na čemu sada radite, šta novo pišete i prevodite?

U rukopisu imam nekoliko prevoda. Takođe, pripremam nekoliko knjiga antologija. Ta budem skroman, uvek se radi piše prevodi, radim na Učiteljskom fakuletu, Univerziteta u Priština u Kosovskoj Mitrovici, sarađujem sa časopisima širom Srbije i Republike Srpske, kao i sa brojnim časopisima u Bugarskoj. Što se tiče nagrada, bilo je i kod nas i u Bugarskoj.

Nagrade su lepe, to je priznanje za neki Vaš trud, rad, potvrda vašeg trajanja, ali svakako ne treba preterivati. Koje izdvojate, koje su vam drage?

Svaka nagrada je po nečemu značajna i draga vam je, koju izdvojiti? Mislim da su to nagrade koje su vam dodelile kolege pisci, to je potvrda za vaš rad.

Kako za kraj možemo pozdraviti čitalaštvo na način koji je svojstven dvora Lazarevog?

Naš Despot Stefan bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svoga doba, vladar koji je imao najbogatiju biblioteku u ovom delu Evrove, vladar pisac, vitez, ratnik, kršan, stasit i stameni ratnik. Da nam je danas takvog Srbina na čelu Srbije, ali će valjda i nas još jednom pogledti, dragi Bog! Što se tiče pozdrava? Narod ovaj naš, valja pozdraviti Dositejevim pozdravom: Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporci!

SAVET ZA SPORT GRADSKOG ODBORA SNS KRUŠEVAC URUČIO DONACIJU ANĐELI MILOJEVIĆ

ZA POČETNIKE U POSLOVANJU KREDITI DO 3,6 MILIONA DINARA I BESPOVRATNA SREDSTVA

UREĐEN SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE OSREDAK, ZNAČAJNA INICIJATIVA ZA EKOLOGIJU I EDUKACIJU

NOVOGODIŠNJA PRIREDBA ZA KORISNIKE GERONTOLOŠKOG CENTRA

ODRŽANA 75. AKCIJA „TREĆE DETE“

DECEMBARSKE PENZIJE STIŽU RANIJE, UZ POVEĆANJE OD 10,9%

PIJAČNI PRODAVCI IZUZETI OD OBAVEZNE FISKALIZACIJE DO KRAJA 2025. GODINE

NOVOGODIŠNJA KONFERENCIJA GRADONAČELNIKA KRUŠEVCA IVANA MANOJLOVIĆA

MINISTAR GAŠIĆ NA KONFERENCIJI IZASLANIKA ODBRANE

KAPITALNA INVESTICIJA ZA BOLJE VODOSNABDEVANJE