ANĐELA- ANĐEOSKI OSMEH U PORODICI I U MEĐU KORISNICIMA CENTRA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM: VOLI DA PEVA I RADO IDE U ŠOPING

U gradu pod Bagdalom postoji jedna neobična ustanova, neobična jer uvek odiše smehom i u njoj je živo kao u košnici. To ne bi bilo ništa posebno, jer se u svakoj ustanovi i firmi radi i stvara, ali ovoga puta pišemo o Centru za osobe sa invalididtetom, koji postoji već 14 godina. Korisnika ima više od 20, ali oni koji su "redovni" ubrajaju se u 15 neobičnih ljudskih sudbina. Sa njima svakodnevno radi edukovano osoblje, podjednako su važni i defektolozi i psiholozi, i direktorka i spremačice i dobavljači i svi koji otvore vrata ovog Centra. Ustanova se iz godine u godinu unapređuje, pa na spratu imaju i kvantnu i senzornu sobu, očekuje se svečano otvaranje "Predah centra"- mesta gde će roditelji i staratelji moći da sigurno i bezbedno ostave svoje dete dok završavaju pojedine obaveze i poslove. Među mladim osobama autoru teksta ( prim. aut.) odavno se osmehom izdvaja jedna prelepa Anđela. Ovde su sva deca lepa, to su duše koje u sebi nemaju ni trunku nekog negativnog osećanja, raduju se svakoj poseti, a njihov zagrljaj se pamti, jer je jak, čvrst i pre svega iskren.

Kako se u porodici Simić snalaze i kako ih Anđela uveseljava govori majka Tanja:

Anđela je prvo dete u porodici. Njena dijagnoza je da kasni za svojom generacijom (mentalno). Anđela je takoreći samostalno dete i sa njom nemamo nikakvih problema i super se snalazimo. Ona ide u Centar ne baš svakog dana, ali kada ona to poželi, tamo se druži sa svojim drugarima i malo upotpuni slobodno vreme. Ona je vlasnica štamparsko grafičke radnje, to je naša porodična radnja i sa porodicom obavlja neke lakše poslove i pomaže nam u radu. Tako je ona radno uposlena i ide joj radni staž. Mi kao njeni članovi porodice uvek smo tu da je zaštitimo i olakšamo poslove, ali se ona super snalazi i uvek nas prijatno iznenadi. Anđela ima brata i sestru, Luku i Martu. Luka je samo 19 meseci mlađi, a Marta je starija 11 godina. Luka je trenutno u inostranstvu, dok Marta studira Prava u Beogradu. Oni su svi maltene odrasli ljudi i vole se i poštuju na jedan određen način. Anđela se uvek izdvajala od brata i sestre, njen karakter je poseban. Ona je u stvari posebna, izdvaja je to što je puna ljubavi, njena duša je čista i puna pozitivnog osećanja. Iskrena je i voli sve ljude, dobronamerna je i vesele prirode. Anđela se rodila 1993godine. Porođaj mi je bio malo komplikovan, rekli su mi da se beba popela visoko i da nije htela da se spusti, da je pupčana vrpca bila oko vrata. Kada me je doktor porodio ona je bila plava i nije odmah zaplakala. I tako je sve počelo. Kao beba je bila mnogo plačljiva, prohodala je sa dve godine, a doktori ovde su mi govorili da ima cerebralnu paralizu......Kakav apsurd....za dijagnozu, za dete, za poodicu , za budućnost!!! Odlazim u Beograd na Institut za majku i dete , tamo su mi rekli da je sve u redu i da će prohodati, što je tako i bilo. To je bilo jako stresno za našu porodicu, ali hvala Bogu to je iza nas. Ipak i tokom odrastanja bilo je izvesnih problema, a još jedan od potresnijih trenutaka bio je kada je Anđeli otkriven beningni tumor na dojkama. Slučajnost preventivnih pregleda. Nadležni u Centru vodili su korisnike na zdravstvene i ultrazvučne preglede. Kada su nam rekli mislim da nam se svet srušio na glavu. Ali tu su bila podeljena mišljenja između doktora, jedan je rekao da ne mora da se operiše odmah, a drugi je bio mišljenja da je bolje odmah. I tu smo mi kao roditelji bili u brizi i bili u dilemi šta i kakao odlučiti . I odlučili smo da se Anđela operiše, odnosno da operiše obe dojke. Hvala dragom Bogu i doktoru sve je prošlo uspešno i ona je bila dobro i izlečeno. To je bio beningni tumor tako da nije bila potrebna nikakva terapija.O Anđeli danas, kako prolaze dani i godine mogu da kažem: Mislim da Anđela nema simpatiju, završila je Hemijsku školu smer prehrambeni tehničar. To je bio treći stepen. Anđela najviše voli da sluša muziku, izuzetno je muzikalna, pa nam je pomalo žao što nije išla na solo pevanje. Ona mnogo lepo peva, pa je ne tako i u Centru kada imaju neka značajna dešavanja ili posete angažuju je da peva. Svoje slobodno vreme provodi uz muziku, peva omiljene pesme i veseli se. Muzika i pesma je čine srećnom i ispunjenom, a kada je pitamo koja joj je pesma omiljena, kaže , ne može da izdvoji, sve su joj drage ... Anđela je vezana za kuću i nije baš raspoložena za neka putovanja. Ne voli da putuje posebno kada je neka daleka destinacija u pitanju, želi odmah da se vrati kući. Razumljivo, jer ona ima svoj ritam, svoj kutak, svoj svet iz koga ne želi da otputuje, to jest neće da menja svoje navike.

Hoće opušteno da uživa u svom životu. Ona je druželjubiva i voli da upoznaje nove drugare. Voli da se druži, kad se upozna ona odmah stupa u komunikaciju i srećna je. Voli da ide u Centar za osobe sa invaliditetom jer tamo ima puno drugara, sa njima proslavlja rođendane, slušaju muziku , igraju društvene igre, idu na izlete... Kada je kući popodne čuje se sa njima telefonom, ako imaju neke novosti da saopšte jedni drugima i uglavnom i van Centra održavaju komunikaciju. Sve u svemu jedno lepo druženje. Iz ugla roditelja, ali i čitave porodice na pitanje kakvu bi poruku poslala porodicama sa decom koje imaju smetnje u razvoju jednostavno je: Nikada ne odustajte od svoje dece, borite se za njih , njihovo zdravlje i čuvajte porodicu!!!!

Znam da je teško, ali sve se to prebrodi uz ogromnu ljubav koju uzajamno pružamo jedni drugima. Oni pružaju nama, a mi im uzvraćamo i tako ukrug. Učinimo da im svet i život uz nas bude bolji i lepši. Oni su deca čistog i plemenitog srca, moramo ih štititi i ne dozvoliti nikom da ih povredi. Ponekad Anđelu odvozimo sami do Centra, nekada ide njihovim kombi prevozom, ne insistiramo ni suprug ni ja. Ako ona želi da ide, ostavljamo sve obaveze i krećemo put ustanove za boravak lica sa invaliditetom, ako ne želi, ne pritiskamo i ne navaljujemo, tako da je i to jedan vid njene slobode i poštovanja njene ličnosti...Sigurna je samo uz nas i nigde ne voli sama da ide, pa se trudimo da je vodimo na razna zanimljiva mesta. Ono što smo mi kao roditelji primetili, ali i ostali članovi porodice i rodbine jeste da se Anđela pomalo plaši ljudi, sve dok se ne oslobodi. Posebno nekada vršnjaka, koji znaju da budu surovi i da je, ako ne drugačije, rečima povrede, jer već su to pojedini činili. Žao nam je što i okruženje nema baš sluha za nju i njene potrebe, pa smo kao mama i tata odlučili da Anđeli budemo i drugovi i saputnici i turistički vodiči i prosto smo se navikli na tu ulogu, pa joj i mi ne dozvoljavamo da bilo kuda ide sama. Sada je u uzrastu kada voli da kupuje, pa često idemo po radnjama, gde se ona isprobava i smeje svom odrazu u ogledalu. To i nas kao roditelje uveseljava, a posebno što uvek zna šta hoće i sa puno ukusa sebi odabre neke lepe stvari i aksesoare. Najmlađa sestra Marta ponekad pozajmi neku Anđelinu garderobu. To znači da Anđela ima ukusa, a Boga mi i stasa. Obožava kad joj je rođendan, jer joj tad kupuju poklone, koje sa nestrpljenjem otvara. Međutim ima veliko srce i sa istom pažnjom bira poklone za druge i radosna je kada primeti da je nekoga poklonom obradovala. Anđela je jedno divno i poslušno dete i kad bi opet trebala da budem majka izabrala bi opet nju da buda moje dete, zaključila je nasmejana mama Tanja.

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA

U GO SNS KRUŠEVAC TRIBINA „16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA“

MINISTRI ODBRANE SRBIJE I KAZAHSTANA U POSETI PREDUZEĆU „PRVA PETOLETKA“