U okviru projekta „Iz starog u novi Kruševac“ prošetali smo sa dr Draškom Stankovićem, poznatim kruševačkim hirurgom. - Prva asocijacija na Kruševac mi je Don Žon kula i predeo oko nje gde smo kao deca igrali fudbal i sedeli do duboko u noć i pričali i ponekad nešto pevali – počinje priču dr Draško i nastavlja –Čega se sa velikom nostalgijom sećam su predstave na Slobodištu za Vidovdan, a posebno bih istakao Josipu Lisac i Gubec bega. Za ono vreme je bilo nešto neponovljivo, a verovatno bi i danas bilo. Među prvima se otisnuo u privatne vode i danas može da se pohvali da je iza njega 22 godine privatne prakse – Rođen sam u porodici lekara i od malih nogu bio sam okružen na neki način pacijentima, slušajući komentare svojih roditelja o njima, njihovom lečenju, očekivanjama o ishodu bolesti i slično. Tako da sam još kao osnovac doneo odluku da ću biti hirurg. I to sam ostvario i postao specijalista u 31. godini – kaže dr Stanković, koji je 2002. napustio kruševačku bolnicu i oformio svoj privatni posao. Na naše pitanje kako danas vidi svoj grad kaže, -Retko šetam po gradu, možda jednom do dva puta u toku meseca. I mnogo toga mi se ne sviđa što vidim. Vrlo retko se sreću mladi sa loptom ili gitarom, nema više basketa po ulicama i uličicama, sankanja niz Zakićevu ulicu, fudbala na male goliće, kako vidim svi su samo sa telefonima u rukama i komunikacija im je sve kraća i kraća.
A ono što prvo vidim je Spomenik u centru grada, a odmah za tim mi se vrate slike stare i nove Bagdale. Ako smem da kažem stara Bagdala mi je bila lepša i životnija. Nedostaju mi opušteniji i bar malo zadovoljniji ljudi, tiha muzika iz kafana i naravno svi oni kojih više nema – ističe dr Stanković. Ali, u njegovoj hirurškoj ordinaciji u Obilićevoj ulici nismo pričali samo o gradu i medicini. Pre više od decenije dr Stanković započeo je interesantno druženje s osmoricom prijatelja, ljubitelja vina. -Pre 13 godina započeli smo jedno predivno druženje, nas osmorica u početku, a to je upoznavanje vina kroz degustacije i uparivanje s hranom. Sami smo sebi kasnije dali i ime „Vinski radikalni hedonisti” ili skraćeno, a odmilošte VRHOVCI.
Jedini sam lekar u ekipi, a pored mene tu su i jedan mašinski inženjer, dramaturg, dva tehnologa i ekonomista. Na žalost, pre nekoliko godina dvojica nama jako dragih ljudi iznenada su preminula, a mi smo nastavili naša druženja do danas i pokušaćemo da trajemo dok nas bude bilo. Te naše vinske večeri su zaista jedan spektakl koji svako od nas priprema u svojoj kući, po rasporedu koji mi imamo, gde se prvo vrlo potrudi da pronađe neka nova vina koja do sada nismo probali i da ih potom u pari s hranom. Sve to traje i do 8 sati, zaista su doživljaji posebni. Do sad su probali 975 različitih vrsta vina iz celog sveta.
–I na kraju da kažem danas i po Srbiji već prepoznaju po ovome i da su komentari fantastični. Svi smo mi članovi „Rotari kluba” Kruševac i organizujemo u maju svake godine putovanja u različite vinske regije i regione. Do sada smo obišli vinske regije Hercegovine, Istre, Fruške gore, Makedonije i Mađarske. Plan za sledeća upoznavanja su Toskana i severna Grčka – navodi doktor i dodaje: –Uklopiti sve to uopštenije lako i zahteva mnogo truda i dobre organizacije i naravno vremena.
Ostavite komentar