UNIKATNI RADOVI KOJI KRASE FOLKLORNE ANSAMBLE ŠIROM SVETA

Marija Alar 18-10-2024

Narodna nošnja zauzima značajno mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Očuvanjem tradicije, kroz izradu narodnih nošnji i suvenira koji karakterišu župski kraj i ostale delove Srbije, uspešno se bavi sertifikovani zanatlija, Anđelka Janković iz Aleksandrovca.

- Preko deceniju posedujem sertifikat proizvoda starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Od najranijeg detinjstva na mene je prenesena ljubav prema folkloru i običajima. Takođe, mišljenja sam da tradicija u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiče na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. Tiho i skromno, razboj i mašina za šivenje su bile prve dve investicije. Tragajući za izvorima, odlascima na terene, došlo se do prvih uzoraka za rekonstrukcije, prvih poslova i širenja mreže, koja sada već ima širok krug ljubitelja folklora i narodne tradicije.

Sa kojim ste se izazovima na početku susretali, a koji su izazovi danas prisutni?

- Zapravo, najveći izazov na početku, kao i sada, jesu sirovine i materijali jer se neprestano divimo uzorcima starim i preko sto godina i načinu na koji su naše čukunbake i prabake stvarale bukvalno remek - dela od vune, konoplje, lana itd. Bez olakšica koje mi danas imamo.

Naša sagovornica kaže da joj je porodica najveća podrška koja učestvuje u svim procesima, od ideje do realizacije.

- Trudim se da samostalno odrađujem najveći deo posla uz pomoć ostalih članova porodice, kao i uz tehničku podršku par vredih ruku žena u bliskom okruženju koje gaje istu ljubav prema ručnim radovima - vezu, pletenju i heklanju.

Anđelka nam je otkrila šta je karakteristično kada je u pitanju izrada nošnji, koliko je vremena potrebno za izradu, ali i za kojom nošnjom vlada najveće interesovanje.

- Sam proces je interesantan, kreativan, opuštajuć. Međutim, postoje norme koje je potrebno ispratiti i ispoštovati. Recimo da krajnji rezultat uvek izaziva dozu ushićenja i radosti. Vremenski interval je relativan i zavisi od podneblja iz kog originalni uzorak potiče. Nekada je potrebno i do mesec dana od početka ispitivanja, preko nabavke materijala, krojenja, crtanja i ostalih radnji do gotovog proizvoda. Najtraženija, godinama unazad, jeste šumadijska nošnja. Nju prate bosilegradska, pčinjska, gnjilanska itd. U najvećoj meri potražnja zavisi od trenutne popularnosti postavljenih koreografija i oblasti iz kojih potiču, što se tiče izrada kompleta za potrebe folklornih ansambala. A što se tiče pojedinačne prodaje, raduje me to što iz godine u godinu, sve više mladih odlučuje da se venča u tradicionalnoj narodnoj nošnji i da u istoj, krste svoju decu. Unikatni radovi iz naše radionice širom sveta ulepšavaju ansamble, ali i ormare ljubitelja ručnih radova. Za sve ove godine izgradili smo velika prijateljstva i uspešno realizovali projekte sa pojedincima i rukovodiocima ansambala širom Srbije i dijaspore.

Da li ste zadovljni poslovanjem?

- Izuzetno sam zadovoljna, prvenstveno zato što ovaj posao nije samo posao, već je i ostvarenje mojih dečijih snova, uživanje i misija kojom se naša starina čuva od zaborava. Sledeća etapa kojoj upravo osmišljvamo strategiju jeste kreiranje i proizodnja svakodnevnih odevnih komada sa tradicionalnim motivima.

Koju poruku biste uputili ženama koje žele da pokrenu sopstveni posao?

- Poruka je da ukoliko zaista nešto vole i imaju jasnu viziju kako da svoje želje ostvare - nikada ne odustaju. Svaki početak je težak i neizvestan ali jedino što je sigurno jeste to da prave vrednosti, iskren pristup i malo sreće da se sretnete sa ljudima koji dele ljubav prema istim stvarima – zna da donese mnogo radosti, uspeha i puno srce dok stvarate.

Anđelka Janković je sa nama podelila još jednu zanimljivu priču koja zapravo svedoči o ljubavi prema nošnjama i folkloru.

- Moj zet je dugogodišnji igrač i umetnički rukovodilac folklora, kao i moja ćerka. Porodično negujemo folklorni kult i nedavno smo osmislili koncept kuće folklora, koja ima za cilj da postane dom svim starosnim dobima koje uživaju u narodnoj pesmi i igri, kao i druženju u našoj maloj župskoj varoši. Ansambl narodnih igara zove se “VITA”. Odziv je baš kakvom smo se i nadali, trenutno brojimo oko sto članova i broj neprestano raste. O putovanjima ćemo sledećom prilikom jer smo na samom početku, ali svakako vizija nam je dugoročna i sa promišljenim detaljima za dalji rast i razvoj.

Ovaj tekst, deo je projekta koji „Pobeda“ realizuje u saradnji sa opštinom Aleksandrovac, a u okviru projekta kojim se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aleksandrovac.




Ukupno komentara 0

Ostavite komentar