Centar za osobe sa invaliditetom u Kruševcu je mesto u kome korisnici provode vreme na kvalitetan način i sa dobro osmišljenim programom, u šta se uverila i ekipa kruševačke „Pobede“. Zaposleni i korisnici su nas dočekali raširenih ruku, domaćinski, a osmesi na licima nisu krili oduševljenje i radost što smo ih posetili. U razgovoru sa zaposlenima i korisnicima smo saznali da je upravo ovaj centar, mesto koje oni nazivaju drugim domom.
To nam je potvrdio i četrdesettrogodišnji Miroslav Trenić iz Kruševca, koji je dugogodišnji korisnik Centra OSI. Iako nije želeo da razgovara o svom detinjstvu, sa Miroslavom, kome je još dok je bio mali uspostavljena dijagnoza lake mentalne retardacije, pričali smo o životu, njegovoj svakodnevici i interesovanjima.
- Najviše volim da crtam. Pre sam crtao sve – Hram Svetog Save, Svetog Savu i dosta toga. Volim da gledam filmove najviše strane – horor, akcione, ratne i crtane. Volim i komedije. Omiljeni glumac mi je Tom Kruz, a ima dosta filmova koji su mi omiljeni, domaće slabo gledam.
Voli da putuje, a za sebe kaže da je hrabar i da se ničega ne boji.
- Volim da prošetam, ranije sam veoleo da izađem u grad, a sada slabo.
Kako kaže, ranije je često nailazio na nerazumevanje okoline, što i danas nije redak slučaj.
- Sa komšijama slabo kontaktiram. Izbegavaju me. Umeju da budu jako bezobrazni. Ima i dobrih ljudi. Imam jednu komšinicu sa njom se dobro slažem. Uvek joj pomognem. Ona živi sa majkom. Kada joj trebaju neke namirnice, odem da joj kupim ili joj pomognem da odnese.
Najveća podrška mu je porodica – majka Zorica i stariji brat Miloš. Voli da vreme provodi u društvu, a raduje se praznicima. Svoj jedan uobičajen dan, Miroslav opisuje:
- Ujutro kad se probudim, doručkujem. Dođem ovde i družim se sa drugarima u centru. Posle toga odem kući, malo odmaram i tako...
Kako bi se zadovoljile potrebe korisnika, u Centru za osobe sa invaliditetom u Kruševcu se u prethodnom periodu ulagalo u infrastrukturu i osavremenjavanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Dvorište je uređeno, napravljen je letnjikovac, postavljene su i sprave za vežbanje, ali i bašta, odnosno staklenik u kome se proizvodi povrće kao i različite vrste biljaka, cveća.
Naš sagovornik, Miroslav Trenić veoma aktivno učestvuje u obavljanju različitih poslova u dvorištu, stakleniku, a brine se i o ljubimcima – maci, ribama i papagaju. To nam je u razgovoru potvrdila Marijana Anđelić, stručni saradnik Centra OSI, koja je Miroslava opisala kao duhovitog momka, koji je spreman svakom da pomogne.
- Miroslav je jedan od naših najsposobnijih korisnika, rekla bih ovde, tako da samim tim on ima jednu ulogu koju to nosi. To znači da može da završava i neke stvari koje naši drugi korisnici ne bi mogli. On se snalazi fantastično i u Dnevnom boravku i u stakleniku i u dvorištu gde imamo letnjikovac, senzorni vrt i radno-okupacione terapije koje se sprovode u vrtu i stakleniku. On recimo sam može da sredi dvorište, da pokosi travu. Barata sa svim tim aparatima, alatima. Dragocen je, koristan i snalažljiv. Voli da pomaže, da uređuje dvorište i ako treba nešto da se popravi, na primer on ima svoj alat, tako da se i u majstorskim poslovima snalazi odlično. Takođe, brine se i o životinjama, hrani ih i vodi računa o njima. Ako treba da se ponese nešto malo teže, on je sposoban i to da odradi.
Anđelić je ovom prilikom istakla da korisnici, Cetar OSI doživljavaju kao drugi dom, a drugare i zaposlene kao drugu porodicu.
- To bi možda bio i neki zaključak, jer kada oni svi tako kažu i korisnici i njihovi roditelji, onda možete da zamislite koliko sve ovo vredi njima i koliko im znači. Time je naša uloga, ja bih rekla, onda i ispunjena negde. Mi smo se trudili da do toga dođemo.
Takođe, valjalo bi spomenuti i da svaki njihov dan izgleda drugačije, ali kako kažu u ustanovi, svaki dan je jednako zabavan, detaljno isplaniran, prilagođen uzrastu, interesovanjima i mogućnostima.
Inače, u Centru za osobe sa invaliditetom u Kruševcu, tokom godine organizuju različite aktivnosti, poput kreativnih radionica, a ono što korisnike i zaposlene posebno raduje uoči novogodišnjih, božićnih i uskršnjih praznika je ukrašavanje prostora centra, ali i pravljenje različitih dekoracija u skladu sa praznikom. Od zaposlenih i korisnika smo saznali da se ovim aktivnostima pristupa sa puno pažnje, a sreća i radost je neizostavni deo ove priče. Takođe, centar često posećuju i predstavnici privrednog, društvenog i javnog života, kao i građanstvo, a korisnici se raduju ovim posetama, poklonima i pažnjom koja im se pruža.
Ostavite komentar