SNEŽANA NENEZIĆ, DIREKTORKA NARODNE BIBLIOTEKE KRUŠEVAC: ŽELIMO DA BIBLIOTEKA BUDE MESTO SUSRETA I „DNEVNI BORAVAK GRADA“

Narodna biblioteka Kruševac, sa dugom tradicijom i značajnom ulogom u lokalnoj zajednici, posvećeno radi na unapređenju svojih programa i pristupa korisnicima. Direktorka Snežana Nenezić ističe projekte „Biblioteka na trgu“ i „Mobilna biblioteka“ kao ključne korake u širenju pristupa knjigama, dok digitalizacija i obogaćivanje fonda ostaju u fokusu. U razgovoru, osvrće se i na planove za proširenje prostora i jačanje kulturne uloge biblioteke u Kruševcu.

Narodna biblioteka Kruševac ove godine obeležava 167 godina od osnivanja čitalaštva. Možete li nam reći više o projektima koji su obeležili ovaj period i kakvi su vaši planovi za budućnost?

Sa osnivanjem Čitališta 8. februara 1857. godine započela je bogata istorija bibliotečke delatnosti u Kruševcu, ali nemirna vremena početkom HH veka dovela su do prekida. Rad je ponovo oživljen između dva svetska rata, a nakon Drugog svetskog rata, 1947. godine, osnovana je Gradska biblioteka. Od tada, Biblioteka je prolazila kroz brojne faze razvoja i unapređenja. Ove godine organizovali smo međunarodnu naučnu konferenciju o digitalnoj humanistici, koja nas je pozicionirala u regionu. Planiramo nastavak unapređenja tehničkih kapaciteta, ali nedovoljan prostor ostaje jedan od glavnih izazova.

Kako se bibliotečki fond obogaćuje i kakav značaj ima digitalizacija u radu Biblioteke?

Narodna biblioteka Kruševac je zalaganjem prethodnih generacija bibliotekara profilisala svoje fondove prema potrebama lokalne zajednice. Obogaćenje knjižnog fonda je izuzetno važno i ne predstavlja samo broj nabavljenih knjiga, već profil kolekcije. Grad Kruševac je iz budžeta za 2024. godinu izdvojio 2.700.000,00 dinara za nabavku publikacija. U toku je i godišnji otkup knjiga za javne biblioteke Srbije, koji sprovodi Ministarstvo kulture, u okviru koga je naša biblioteka dobila mogućnost izbora naslova u vrednosti od preko milion dinara za glavnu biblioteku i manji iznos za mobilnu biblioteku. Takođe, brojni su naslovi dobijeni kroz donacije Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske kao i pojedinačni vredni pokloni građana.

Digitalizacija bibliotečkog fonda u skladu sa Zakonom o autorskim pravima započela je 2003. godine. Naša biblioteka je prva javna biblioteka u Srbiji čije su digitalne kolekcije dostupne preko veb stranice od 2005. godine. Digitalizacija je proširila spektar bibliotečkih usluga i otvorila virtuelni prostor za brojne korisnike koji nikad nisu kročili u fizički prostor Biblioteke..

Biblioteka je nedavno obeležila slavu Sveta Petka. Šta za vas znači ovaj dan?

Sveta Petka je značajan simbol u istoriji naše Biblioteke. Počeli smo da je obeležavamo početkom novog milenijuma, i ona je postala deo našeg identiteta. Ova slava nas podseća na duboke hrišćanske korene naše tradicije, a istovremeno objedinjuje našu zajednicu.

Kako ste učestvovali u obeležavanju Dana oslobođenja Kruševca i kakva je reakcija građana?

Ove godine, povodom 80 godina od oslobođenja, priredili smo izložbu na Trgu, što je izazvalo različite reakcije građana. Mnogi su podelili porodične priče i dokumente sa nama, što je bio dragocen doprinos našoj zavičajnoj zbirci. Ovo učešće u kulturnim događajima grada važno je kako bi Biblioteka ostala bliska i relevantna za lokalnu zajednicu.

Programi poput „Biblioteka na trgu“ i „Mobilna biblioteka“ postali su prepoznatljivi. Koliki je trenutni broj korisnika i kako motivišete mlade da se uključe?

Biblioteka aktivno učestvuje u svim manifestacijama koje organizuje Grad. Počeli smo da organizujemo izložbe u javnom prostoru – na Trgu da budu vidljivije. Naše aktivnosti u okviru obeležavanja Dana oslobođenja Grada nisu bile dovoljno medijski propraćeni, ali su primećene od strane građana. Izložba povodom 80 godina oslobođenja Kruševca u Drugom svetskom ratu priređena na Trgu izazvala je različite komentare naših sugrađana posebno oko pitanja `Ko je oslobodio Kruševac?`, tako da i ovim putem pozivamo naše sugrađane da, ako poseduju porodična dokumenta, fotografije iz ovog perioda donesu u Biblioteku da ista skeniramo u prisustvu vlasnika. Zavičajno odeljenje poseduje i arhivsku građu koju je Kuzman Nikolić ustupio Biblioteci na korišćenje i to je dostupno u elektronskom formatu u Digitalnoj kolekciji. Ovo je bila prilika da se podsetimo i kruševačkih pisaca koji više nisu sa nama.

Kako će rekonstrukcija u Domu sindikata uticati na rad Biblioteke i udobnost korisnika?

Zamena prozora u zgradi značajno je poboljšala uslove. Prostor je sada bolje osvetljen i prijatniji, što unapređuje iskustvo za sve naše korisnike. Očekujemo da će ova rekonstrukcija pozitivno uticati na našu misiju da pružamo kvalitetne usluge.

Koji su vaši dugoročni ciljevi za naredni period u pogledu proširenja fonda i kulturnih programa?

Naš cilj je kontinuirano unapređenje usluga i uključivanje novih tehnologija. Želimo da Biblioteka bude mesto susreta i „dnevni boravak grada“, u kome će svaki građanin moći da pronađe kulturne i obrazovne sadržaje prilagođene svojim potrebama.

NOVA IKT OPREMA ZA KRUŠEVAČKE VRTIĆE

DANAS JE SVETSKI DAN TELEVIZIJE

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA – ZAŠTITNIK VERE I PORODICE

RADIO VEZA - VID SIGURNE KOMUNIKACIJE: DODELJENA OPREMA ZA 18 POLAZNIKA RADIO VEZISTA

DANAS SE OBELEŽAVA SVETSKI DAN DETETA

ZORAN TOMIĆ ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MINISTARSTVA DIGITALNOG RAZVOJA,INOVACIJA I AEROKOSMIČKE INDUSTRIJE REPUBLIKE KAZAHSTAN

MESNA ZAJEDNICA RASADNIK -ODGOVORNA ZAJEDNICA SVIH STANARA

JAVNI POZIV ZA NABAVKU KVALITETNIH PRIPLODNIH GRLA

U GO SNS KRUŠEVAC TRIBINA „16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA“

MINISTRI ODBRANE SRBIJE I KAZAHSTANA U POSETI PREDUZEĆU „PRVA PETOLETKA“