OD NAJLON KESA RAZNA ČUDESA

U skoro svakoj sredini širom Srbije, posebno u seoskim sredinama odvajkada su žene bile zaposlene nekim ručnim radom, bilo da je to tkanje, heklanje, vez, pletenje čarapa i drugih odevnih predmeta. Nekada nije bilo zamislivo da devojka za udaju nema spremu, odnosno ručno rađenu posteljinu, peškire, košulje. Koja to ne bi imala smatrala se ili siromašnom ili lenjivicom. I tako od davniha dana , pa do danas žene ruakama stvaraju mala umetnička dela. Uglavnom od konca i vunice, ali naša sagovornica pored toga koristi i najlon kese. Da , dobro ste razumeli, najlon kese.

I to ne bi bilo ništa neobično, da ona nije invalidno lice, lice kome baš hendikep koji ima jeste najpotrebniji za ručni rad. Ali kako čuda ima, tako je naša Gordana iz Ćićevca žena čudo. Ona je u stvari slabovido lice, još od osme godine života. Desnim okom vidi samo izmaglicu, a levo, koje ima veliki postotak oštećenja, kaže vodi po svetu. Tačnije ne vidi dobro, ali se navikla i snalazi se . Ne samo da se snalazi nego rukama stvara mala umetnička dela, kako rekosmo od konca, vune, tanje vunice, pa sve do najlon kesa.

No, idemo redom. Zime su nekada bile jake i hladne, zaista sa velikim mrezvima i snegom. Sva deca iz sela su jedva čekala, da padne sneg , pa da požure na brdo , na kome su ostajali od jutra do mraka. Međutim, kako u Gocinom detinjstvu nije bilo termo obuće i skafandera, nisu je imali ni njeni vršnjaci, jedna hladna i jaka zima, jedno dečije igranje donelo je tešku prehladu i veliki nazeb. Šta se sve izdešavalo Goca je zapamtila iz priče roditelja. Velika upala, u Kruševcu leka za takvo oboljenje nema, poslata je u Niš, gde je čak od tolikog nazeba bila i u komi. Iako je dete, lekari nisu davali dobre prognoze, već roditeljima napomenuli da spremaju ono što treba , jer će devojčica po svemu sudeći izgubiti životnu bitku.

Kako rekosmo, tako i potvrđujemo, njen život je jedno veliko čudo. Posle godinu dana provedenih u niškoj bolnici, Goca se vraća kući, sa izvesnim oštećenjem,odnosno sa gubitkom vida na oba oka, koje se vremenom popravljalo, kvarilo, ali ostavilo trajne posledice.

Ipak, nije posustala nastavila je školovanje, na vreme se udala , izrodila decu, ima i unuke, radila u drvno preriđivačkoj industriji, onoliko koliko to radno mesto bilo prilagođeno njenom hendikepu, ali je bila među najboljim radnicima.

Danas je penzionerka, nažalost ostala je bez supruga, te svoje udovičke dane prekraćuje osim svakodnevnih ženskih poslova i lepim i zanimljivim ručnim radom.

Pomeniti konac i vuna već su prevaziđeni, ali kao svaka žena koja je prava domaćica, ujedno je žena štedljiva i racionalna, u obilju savremenog načina života kese su bile uvek u kući. Jednog dana došla je na ideju da od njih počne da pravi prvo šustikle , potom stoljnjake, a onda i prostirke, takozvane krpare. Kako je je to išlo od ruke nastajale su i tašne i torbe, unutra ispunjene platnom, ali ipak završne radove na njima moralo je da uradi treće lice, jer Goca ne može sama da spoji trake, rajfisšluse.. ...Ali njene se torbe nose i zaista su neobičan modni detalj. Nikako nije sebična, njenih ruku dela- veliki stoljnjak i drugi upotrebni predmeti krase i prostorije Saveza slepih i slabovidih u Kruševcu, čiji je Gordana član. Savez joj je kaže druga kuća, nesebičnu pomoć ima od svih, posebno od sekretara Sanje Nikolić, koja je uvek na raspolaganju da popriča, da čuje predloge, ideje, ali i da sasluša ukoliko neko od članova ima porodične , zdravstvene ili druge probleme. Kaže da su u Savezu manje više svi članovi sa istim problemom, a Sanja je jedna, međutim to je ne sprečava da bude pre svega čovek, a onda da pruži tehničku i logističku podršku.

Gordana, nije članica nekog od Udruženja žena koje se bave ručnim radom, jer je već članica u ovom Savezu, ali rado razmenjuje mustre, ideje, i rado svoj talenat prenosi drugima. Zbog oštećenja vida ne može da radi po šemi, ali zato izmišlja svoje šeme , koje su utoliko lepše jer su unikatne i sve što napravi od najlon kesa, a verujte ume i može svašta, brzo pronalazi put upotrebe, rado i poklanja, a rado i obučava one koje umesto da kese bace mogu da pretvore u nešto drugo.

Gordana poručuje svim ženama, da se druže, ukoliko mogu i da se udruže, jer mnoge ruke stvaraju i mnoga dela, a kako voli ljude i druženja često je društvu žena koje vole ručni rad. One koje se nisu izveštile za rad sa iglom i heklicom Goca veoma brzo nauči. Često sa Savezom ide na organizovana putovanja, a već u autubusu svi znaju da se kese ne bacaju, već mogu i moraju da se iskoriste, te eto ona tako dobije i besplatni repro materijal.

Usput, nije vredna samo sa heklicom, već je uprkos hedikepu uvek doterana i sa frizurom o čemu svedoče i fotografije. Zato ne bacajte najlon kese, ionako im treba kažu hiljadu i više godina da se razgrade, već ih i vi kao naša sagovornica upotrebite u neku korisnu svrhu.

OBELEŽAVA SE MEĐUNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM

TEHNIČKA ŠKOLA OD MINISTARTVA PRAVDE DOBILA SREDSTVA ZA ZAMENU PODNIH OBLOGA

NOVOGODIŠNJA ČAROLIJA OD 20. DECEMBRA U ŠARENGRADU

MINISTAR GAŠIĆ URUČIO UKAZE O POSTAVLJENJIMA NA NOVE DUŽNOSTI

OD DANAS PRIJAVA IZBORNOG PREDMETA ZA TREĆI TEST U OKVIRU ZAVRŠNOG ISPITA

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD SVEČANOM AKADEMIJOM OBELEŽIO 60 GODINA RADA I POSTOJANJA

GRADONAČELNIK MANOJLOVIĆ I SAVETNIK MINISTRA NAUKE TOMIĆ POSETILI SU UNIVERZITET U NIŠU

ODRŽANA 95. SEDNICA SAVETA RASINSKOG UPRAVNOG OKRUGA

KOMPANIJA „14. OKTOBAR“ ŠIRI PROIZVODNJU I UNAPREĐUJE POSLOVANJE

BRATISLAV GAŠIĆ, MINISTAR ODBRANE O PROTESTIMA, REKONSTRUKCIJI , VOJNOM ROKU