PROTOJEREJ STAVROFOR DRAGI VEŠKOVAC SEKRETAR ARHIEPISKOPA I MITROPOLITA KRUŠEVAČKOG GOSPODINA DR DAVIDA: PRIMER VERE, NADE I LJUBAVI

Kada govorimo o Sv. muč. Knezu Lazaru, gledajući na njegovu zadužbinu, crkvu Lazaricu, možemo sa sigurnošću reći, da je on bio pobožan vladar?

O pobožnosti Sv. muč. Kneza Lazara svakako govori nam i njegova zadužbina, crkva Lazarica, koja je bila pridvorica, a to znači crkva u kojoj su se svakodnevno molili Bogu, on i njegova porodica. Grad Kruševac je osnovan 1371.g. a crkva je sagrađena između 1376. do 1378. godine i to u predivnom moravskom stilu. Kao iskreno pobožan čovek, sv. Knez Lazar potrudio se i uspeo je da dođe do izmirenja Srpske pravoslavne Crkve sa carigradskom patrijaršijom. To se dogodilo 1375. godina, pa neki istoričari smatraju da je crkva Lazarica podignuta upravo povodom ponovnog vaspostavljanja kanonskog jedinstva naše Crkve sa carigradskom patrijaršijom, koje je bilo prekinuto za vreme cara Dušana. Ima i onih koji naglašavaju, da je rođenje njegovog naslednika Stefana, povod za početk izgradnje pridvorske crkve. Kako god, ali ovako divna svetinja, koja svedoči vekove u Kruševcu, jeste zasigurno plod njegove posvećenosti Bogu i veri pravoslavnoj. Svedoci njegove vere su i ostale predivne njegove zadužbine, kao što su: manastir Ravanica, manastir Gornjak, manastir Sv. Roman, priprata manastira Hilandara i druge. Činjenica, koja takođe ide u prilog njegovoj duhovnosti i pobožnosti, jeste podatak, da je njegov dvor bio stecište mudrih ljudi, duhovnika, onoga doba,od čijih saveta se napajao mudrušću koju je koristio da širi i jača tromoravsku Srbiju, te da se bori za međunarodno uvažavanje i priznanje. Pomenuću i monahe Sinaite, koji su se povlačili pred najezdom neprijatelja vere pravoslavne, a koje je Sv.Knez Lazar prihvatio i pružio im utočište i zaštitu, davši im goru , u blizini Kruševca da podižu svoja nova i skromnija staništa za podvižnički život, koja gora se zbog njih prozva Mojsinjska sveta Gora. A bilo ih je na stotine monaha smešenih u nekoliko desetina manjih manastira. Samo nekoliko manstira iz tog doba i danas žive svoj puni život, svedočeći i o onom vremenu. Mnogo veći broj je onih koji čekaju svoju obnovu i novi sjaj. Svoju nepokolebivu veru u Gospoda, svoju nadu na vaskrsenje i život večni i svoju ljubav prema Bogu i rodu svome, Sv. muč. Knez Lazar, najpotpunije je pokazao i potvrdio u onom odsudnom trenutku na bojnom kosovskom polju, kada se opredeljuje za Nebesko carstvo, jer je ono uvek i doveka, dok je zemaljsko za malena carstvo.

I njegova supruga Milica, u monaštvu Evgenija-Efrosinija, bila je duboko verujuća, a svoju veru je najbolje projavila, kada se zamonašila i poslednje godine svoga ovozemaljskog života provela u manastiru Ljubostinji, svojoj zadužbini, zajedno sa mnogim udovicama kosovskih junaka, palih u kosovskom boju, braneći veru od nevere. Kneginja Milica nikada nije klonula duhom,

niti je njena vera u Živoga Boga ikada oslabila. Za nju nije bilo predaje, već se u ona teška i smutna vremena, postavila tako, da je uradila sve što je mogala i koliko je mogla.

Da spomenemo samo nekoliko njenih aktivnosti, posle mučeničke smrti njenog muža: dovršila je izgradnju manastira Ljubostinje i uspostavila monaški život u manastiru, u kome se i sama zamonašila; izmolila je prenos moštiju Svete Petke u Kruševac; uspešno se bavila diplomatskim poslovima u korist svoga sina Stefana i ostale svoje dece...

Naravno, i deca pobožnih roditelja, takođe su bila pobožna, jer su vaspitana u duhu vere Pravoslavne . Sasvim je sigurno da su se deca Sv. muč.Kneza Lazara i prepodobne Evgenije-Efrosinije (kneginje Milice) ugledala, najpre na Sv. Savu i sve srpske svetitelje, ali i na svoje svete roditelje, jer su se svi oni ugledali na Hrista.

Znamo za Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića, zatim za pisma Jelene Balšić, koje je pisala svome duhovniku Nikonu. Znamo da najmlađa kći Olivera, koja je postala deo harema Bajazitovog, sačuvala svoju otačku veru i u tim najtežim uslovima svoga života. Mi imamo na koga da se ugledamo, na porodicu Čestitoga Kneza Lazara, jer su se oni, kao što rekoh, ugledali na Hrista, i ne samo oni već i Sveti Sava, Sveti vladika Nikolaj i mnogi drugi iz našeg rod. Gospod Hristos je bio u centru njihovog bitisanja, zato su i sva iskušenja uspeli da prebrode, a nisu bila mala.

Možemo slobodno reći da su Sveti knez Lazar i kneginja Milica, kao i njihova deca bili za života hodajuća jevanđelja, jer su u jevanđelskom duhu živeli. Zato su svi oni opevani i u našim narodnim pesmama o Kosovskom i Pokosovskom ciklusu, koje su njihovi potomci, a naši pretci, čitali zajedno sa svetim Jevanđeljem, napajajući se onim što je neprolazno.

I mi danas treba da se potrudimo da živimo onako kako su živeli naši sveti preci , e da bi smo bili sposobni da svoju čistu veru Pravoslavnu prenesemo na svoje potomke. I mi za njih treba da budemo primer za ugled, u veri i u životu. U svakom dobrom delu. Imamo i obavezu da graditeljstvom ostanemo na duhovnoj liniji sa porodicom Svetog kneza Lazara. Blagodarimo Bogu što su nam oni ostavili predivne svetinje, a veoma smo radostni i zahvalni, što imamo i danas one koji prepoznaju potrebu da gradimo svetinje i u svetolazarevom gradu Kruševcu. Svi ti hramovi i stari i ovi najnoviji, jesu naši svetionici koji nam obasjavaju jedini pravi put, kojim treba da idemo, kojim su i naši preci išli, a to je Hristov put.

Da li možemo da kažemo da smo dostojni naših svetih predaka?

Mislim da smo danas mnogo svesniji značaja naših svetih predaka, nego što je to bilo u zadnjih nekoliko decenija. Sada je Lazarica ponovo podignuta na mesto koje joj pripada. Imamo spomenik Knezu Lazaru u porti od 1971. spomenik Kosovskim junacima u centru grada, ali od nedavno i spomenik Despotu Stefanu, Kneginji Milici, a na Starom aerodoromu i novopodignuti spomenik Knezu Lazaru.

Ako Bog da, da budemo svedoci i obnove Lazarevog grada. Podižemo Arhangele na Bagdali, a kod kasarne „Car Lazar“, hram Svetom knezu Lazaru. Mislim da se tako, makar malo odužujemo njemu i njegovoj porodici.

U školi mnogo toga nismo učili o Knezu Lazaru. Ako smo i hteli nešto više da saznamo, čitali smo ono do čega dođemo? Ima i onih koji su saznavali iz filma, koji je snimljen 1989. godine, mada je jedan film počeo da se snima 1939. godine. Zašto je to tako? Da li postoji neki zapis o Lazaru Hrebeljanoviću, a da se ne bazira na tim školskim udžbenicima, ili narodnim pesmama ili filmu?

Nažalost, tačno je da u školi nismo mnogo učili o sv.Knezu Lazaru, ali i o nekim drugim ličnostima iz srpskoga roda , koji su veoma značajni za našu istoriju. Učili smo o nekim drugim ličnostima. Ali o Sv Knezu Lazaru možemo da čitamo i u „Žitijama svetih“ od Sv. Justina Popovića. Zatim u bogoslužbenim pesmama njegove službe. Jefimijina pohvala, takođe govori predivno i na poseban način o sv. Knezu. Zatim, njegove povelje manastiru Hilandaru i drugim manastirima mnogo govore o njemu. Konstantin Filozof je pisao o Despotu Stefanu. Sv. Nikodim Tišmanski je bio savremenik i prijatelj Sv Kneza Lazara, pa treba pročitati i njegovo žitije. Verujem i da u mnogim arhivima postoje podaci o Sv. Knezu Lazaru, recimo u dubrovačkom. Za sva ta istraživanja su nam svakako potrebni istoričari, koji bi se time bavili. Daće Bog da takvih delatelja u budućnosti bude, pa i da školske lekcije o Sv. Knezu Lazaru i njegovoj porodici budu potpunije.

MO SLEPIH I SLABOVIDIH KRUŠEVAC OBELEŽILA JE SEDAM DECENIJA RADA I POSTOJANJA

SAJAM „CHINA BRAND FAIR 2025“ OTVORIO VRATA NOVIM PARTNERSTVIMA

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA ZAKAZANA ZA SUTRA

OBJAVLJENI PRELIMINARNI REZULTATI MALE MATURE, SUTRA POČINJE POPUNJAVANJE LISTE ŽELJA

POTREBNA POMOĆ ZA DEČAKA NOVAKA KOJI IMA OZBILJNU BOLEST KAKO BI NASTAVIO LEČENJE

SVEČANA SEDNICA GRADA KRUŠEVCA: BRATIJA MANASTIRA HILANDAR DOBITNIK VIDOVDANSKE NAGRADE

POSTAVLJENA JOŠ JEDNA BISTA NA TRGU GLUMACA I OTVOREN PROZOR SEĆANJA NA GLUMICU RADMILU ŽIVKOVIĆ

MINISTAR NAUKE OBIŠAO RADOVE NA IZGRADNJI REGIONALNOG INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG PARKA

ĆIĆEVAC SVEČANO OBELEŽIO DAN OPŠTINE - IZGRADNJA, VERA I JEDINSTVO U PRVOM PLANU

VIDOVDANSKA LITIJA I POMEN