SVAKODNEVNA KNEŽEVA TRPEZA JE BILA BOGATA

U prethodnim brojevima „Pobede“, govorili smo o tadašnjem vladaru moravske Srbije Lazaru Hrebeljanoviću iz više uglova. Pričali smo sa stručnjacima i eminentnim ličnostima iz različitih oblasti. U vreme praznika govorićemo o trpezi i načinu pripremanja jela na dvoru ali spominjemo i jela koja su spremali i kmetovi. Podatke nam je dao profesor kulinarsta u Hemijskoj srednjoj školi u Kruševcu Goran Kuzmanović.

Govoriti o srednjem veku, a ne reći ništa o Lazaru Hrebeljanoviću nije moguće. Zato krećem pitanjem o tome šta se spremalo kao hrana u srednjem veku, a šta na dvoru kneza Lazara Hrebeljanovića?

U srednjem veku uopšte kao na dvoru Kneza Lazara spremana je raznovrsna hrana, trpeze su zastupljene sa dosta dobrim specijalitetima , možemo reći da je u to vreme ishrana bila potpuno zdrava i raznovrsna za razliku od današnje ishrane i načinu spremanja. Samo što je na Dvoru hrana servirana sa posebnim dekoracijama jer su i tada kuvari želeli da pokažu svoju umešnost pripremanja hrane, što se posebno cenilo na dvorovima u tom periodu, pa i na dvoru našeg Kneza Lazara Hrebeljanovića. Naravno jela su spremana od tada poznatih namirnica za ovo podneblje. Bilo je i određenih jela koja su stizala i iz drugih krajeva, ali su ona bila za tadašnji narod ali i za dvorjane neobična, tako da su se služila, u to vreme, tradicionalna jela.

Ima puno nesuglasica o tome šta je jeo običan narod, a šta vlastela?

Običan narod je u suštini spremao istu hranu kao i vlastela samo što su na dvoru imali bolji način serviranja, dekorisanja hrane uz dodatak nekih specijaliteta. Bilo je hrane i jela iz drugih krajeva koja nisu bila, logično, dostupna puku. Moramo reći i to da se na trpezama naših kmetova nije baš uvek nalazilo meso, jer bilo je teško dostupno a lov je bio dozvoljen velikašima, dok je običnom narodu bio zabranjen. Beleži se i da su od drugih naroda preuzimana odrrđena jela, a to je potvrda da je bilo migracije i mešanja naroda.

Koja su to etno jela koja se i danas spremaju, a koja su se spremala u tom periodu?

Možemo izdvojiti samo neka jela koja su se pripremala u tom periodu. Bungur od pšenice, geršla od ječma sa piletinom, predjelo koje se sastojalo od slanog, dakle starog ovčijeg sira, kajmaka, (to se tada naziva beli mrs) mladi luk, rotkivica i hleb. Šljive su se punile kozijim sirom i orahom i uvijane u slaninu, što se i danas servira. Pripremala se i pašteta od čvaraka, jaja i poznatih začina. Poznati začin - So, tucana paprika, lovor, suva paprika i feferone i dosta belog luka....Pripremala se piletina u medu. Prvo se pileće grudi mažu medom, uvaljaju u brašnoi to se pržilo na vreloj masti. Preliv je bio od belog vina, a posipalo se belim lukom, majčinom dušicom. Uz dobru i ukusnu hranu išlo je i piće, u to vreme bila je medovina, pilo se i pivo ili alovina. Slatkiši su bile orasnice ali i drugi kolači.

Recimo kako je izgledala trpeza kneza Lazara pred veliki boj, a kako se jelo svakodnevno na dvoru Hrebeljanovića?

Zna se da je Knez Lazar bio religiozan vladar i poštovao je Crkvu. Tako je živeo. Duhovnost mu je bila , uz poštenje, jedna od vrlina. S tim u vezi pred veliki i odlučujući Boj na kosovu ravnom , trpeza je bila posna. Inače, u ostalim prilikama, a naročito kada je primao inostrane delegacije i goste sa drugih dvorova, služili su se specijaliteti tog vremena. Razne pite savijače-gibanice, slane i slatke....Slane a sirom, koprivama, zeljem, pečurkama, maslačkom i sl. Slatke sa makom, orahom, jabukama i sl.... Naravno, poznato je da mi volimo meso da pojedemo, tako je bilo i u to vreme. Pripremala su se pečenja - junetina, ovčetina,srnetina, meso jelena i divljeg vepra, pogače sa medom, divljač, riba živinsko meso, suvo meso i slanina, morske ribe i ikre koje su dobijali od drugih zemalja iz poseda bližih primorju. Moramo reći da su se na trpezama nalazilo i voće.

Ima li pisanih tragova o jelovniku i da li ima recepata iz tog perioda?

Naravno da su recepti nase kuhinje pisana u raznim spisima i knjigama kroz raznih događaja iz tih vremena pa do sada ,jer je nasa srpska kuhinja jedna od najboljih i najbogatijih kuhinja u svetu ... I sada se ti specijaliteti srpske kuhinje iz davnina mogu spremati i naci namirnice samo se moraju spremati na nacin kao iz tog vremena ,ziva vatra, zemljane posude i sl.

Da li bi Vi kao majstor i profesor kulinarstava za naše čitaoce rekli recept za svečani ručak koji bi mi pripremili za posebnu priliku?

Bila bi mi velika čast, zato koristim priliku. Za jedan svečani ručak ili porodično okupljanje u specijalnoj prilici: U zemljanu posudu staviti jagnjeće ili praseće meso 5 kg.,zatim krompira srednje veličine oljuštenog 3 kg.,cele šargarepe 500 gr., crnog luka 1 kg. cele glavice, belog luka 300 gr, celi češnjevi, 10 suvih paprika,1 suva papričica ljuta, 5 paradajza i 5 sveže paprike crvene. od začina dodati- biber, crvenu mlevenu pariku, 1 kg. masti i vode da prelije namirnice u loncu. Poklopoti i staviti pored vatre i žara, a odozgo isto staviti dosta žara...To je gurmanluk koji se naziva Jagnjetina ili prasetina ispod sača. Uz ovo jelo kao poslasticu možemo poslužiti pečeno voće u testu koje se puni orahom, suvim vocem i medom, i servira se sa kajmakom i cimetom...

RECEPT: Juneći biftek- meso odleži u rasolu od kupusa jedan sat, osušiti meso i istrljati belim lukom i maslinovim uljem, peći na žaru i preliti sosom od crnog vina , meda i pečuraka i kupina koji se blago poveže brašnom zbog gustine samog sosa.

MINISTAR GAŠIĆ: I AKO JE OD MARINIKE – MNOGO JE

ASFALTIRANA ULICA ĐUZE STOJILJKOVIĆA U GORNJEM STEPOŠU

GRADONAČELNIK KRUŠEVCA POTPISAO UGOVOR U MINISTARSTVU TURIZMA I OMLADINE

GLOBODER DOBIO NOVO DEČIJE IGRALIŠTE

POLOMLJENO STAKLO NA VRATIMA VRTIĆA "BISERI" – VASPITAČI APELUJU NA VEĆU BEZBEDNOST

RASPISAN DRUGI UPISNI ROK ZA VOJNE ŠKOLE, PRIJAVLJIVANJE TRAJE DO 30. JUNA

ZAVRŠNA PRIREDBA PREDŠKOLACA NA SLOBODIŠTU – „OD BAJKE DO ČITANKE“ ODUŠEVILA KRUŠEVLJANE

ODRŽANA EKOLOŠKA AKCIJA ČIŠĆENJA JEZERA ĆELIJE

DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PROSVETE U OBILASKU KRUŠEVAČKIH SREDNJIH ŠKOLA

OBELEŽENA GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA MOSTA U VARVARINU