DANILOVA PRIČA: SVAKODNEVNA BORBA I ŽIVOTNA POBEDA

Život osoba sa invaliditetom svakodnevna je borba – borba njih samih, ali pre svega borba njihovih porodica. Svaki novi dan je i nova pobeda, a Danilo Stanković je pravi primer te borbe, upornosti i hrabrosti. Njegova priča počinje od samog rođenja, kada su mu lekari prognozirali kratak životni vek, ali on je iznova i iznova dokazivao da je borac.

Danilova majka, Živkica Stanković, seća se trenutka kada je njen sin došao na svet:

- Danilo sada ima 42 godine, ali kada sam se porodila, on nije zaplakao. Bio je sav modar, nisam znala u čemu je stvar. Lekari mi ništa nisu rekli, a posle 12 dana smo otišli u bolnicu u Skoplju, gde su nam rekli da mu srce nije dobro i da ima dijagnozu DAP-HAP, mentalnu retardaciju i ozbiljne srčane probleme. Očekivali su da neće preživeti."

Porodica Stanković je od tada ušla u začarani krug bolnica, operacija i neizvesnosti. Prve četiri godine Danilo je primao injekcije i stalno odlazio na preglede, ali njegovo zdravstveno stanje je ostalo kritično. Kada su otkrili bruh, porodica je otišla u Prištinu na pregled, ali tamo su lekari otkrili da je problem mnogo ozbiljniji. Hitno su ga prebacili u Beograd, gde je kardiološkinja Ida Jovanović donela šokantne vesti:

- Rekla nam je da hitno mora da se operiše, jer bi za 15 dana mogao da umre. Možete misliti kako sam se tada osećala... Moj muž je već bio na Kosovu, pozvala sam ga, ispričala sve, i doneli smo odluku – idemo na sve ili ništa.

Kada su lekari čuli da porodica želi da se bori za svog sina, jedan od njih je rekao:

- Svaka ti čast! Ti si prava majka!

Danilo je operisan u Drugoj hirurškoj bolnici u Beogradu, ali nakon šest meseci stanje mu se ponovo pogoršalo. Srčani pritisak mu je bio previsok, a lekari su odbijali da ga ponovo operišu, ubeđeni da neće preživeti.

- Niko nije hteo da ga prihvati. Govorili su: „Umreće, neću da ga operišem i gotovo. Onda je naš doktor Ćeranić u Tiršovoj zamolio hirurga Arsu da ga operiše. Ovaj je pristao, ali kada je otvorio Danila, nije mogao da veruje šta vidi.

Operacija je trajala tri i po sata. Kada je hirurg izašao iz sale, bio je u suzama.

- Rekao nam je: „Ja sam razmišljao, setio se jednog članka iz novina i odlučio da probam nešto novo. Ako uspe – uspe, ako ne – neka.“ Izašao je i rekao nam da će Danilo do 5 ujutru ili ostati živ ili umreti.

Te noći, Živkica je ostala uz sina u šok sobi. U jednom trenutku, Danilo se naglo smirio i zaspao.

- Mislili smo da je umro. Ali kada je doktor ujutru došao da ga vidi, počeo je da me ljubi i rekao: „Nemojte da brinete, on je preživeo!“

Danas, Danilo je stalni član Centra za osobe sa invaliditetom "Duga" u Kruševcu.

- Ovde dolazi od samog osnivanja centra, još od 1999. godine. On voli druženje, voli da pomaže. Brine o higijeni, iznosi smeće, ide da kupi šta treba, pomaže u svemu. Najvažnije je da bude samostalan.

Iako ne zna da čita ni piše, Danilo je naučio da se snalazi.

- Sam plaća račune. Ne zna tačno koliko košta, ali zna da pita da li ima kusur i da čeka. Kupuje hleb, zna koliko novca treba da ponese. Najvažnije je da bude što samostalniji.

Njegova majka kaže da je ceo Kruševac prepozna kada ga vidi na ulici.

- Kad idem gradom, ozbiljni ljudi u odelima mu se javljaju: „Zdravo, Danče, kako si?“ Ja ga pitam ko su oni, a on nekad objasni, nekad ne.

Iako se danas lakše kreće i druži, Danilo i dalje vodi bitku sa zdravljem.

- Pre 12 godina, iznenada se srušio u parku. Hitna pomoć ga je odvela, a ispostavilo se da mu je srce preskakalo. U Beogradu su mu ugradili pejsmejker. Sada ga redovno kontrolišemo u Nišu, ali nismo zadovoljni jer ne poznajemo lekare. Idemo na preglede svakih šest meseci.

Kao i kod svake osobe sa invaliditetom, porodica je ta koja nosi najveći teret.

- Muž i ja smo stari, imam 72 godine, on 76. Živimo za Danila. On prima samo 14.000 dinara tuđe nege, nemamo nikakvu drugu pomoć. Nismo znali za prava koja bismo mogli da ostvarimo, niko nam nije rekao.

Ali i pored svih teškoća, Živkica ističe jednu stvar:

- On je dobar. Ima svoje mane, ali voli da pomaže. Postavlja sto za doručak, pokupi za nama. Najviše voli da bude napolju, ne može da sedi na jednom mestu. I tako, svaki novi dan je nova pobeda.

Danilova priča nije samo priča o osobi sa invaliditetom – to je priča o porodici, ljubavi i borbi koja nikada ne prestaje. Dok se on veselo kreće Kruševcem, pozdravlja prolaznike i uživa u druženju u centru „Duga“, njegova majka i dalje bdije nad njim, svesna da će svaki novi dan doneti novu bitku.

Ali ono što je sigurno – Danilo je već pobednik.

ZAVRŠNA PRIREDBA PREDŠKOLACA NA SLOBODIŠTU – „OD BAJKE DO ČITANKE“ ODUŠEVILA KRUŠEVLJANE

ODRŽANA EKOLOŠKA AKCIJA ČIŠĆENJA JEZERA ĆELIJE

DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PROSVETE U OBILASKU KRUŠEVAČKIH SREDNJIH ŠKOLA

OBELEŽENA GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA MOSTA U VARVARINU

POLICIJA U KRUŠEVCU DEMANTUJE VEST O „BELOM KOMBIJU“ – U TOKU POTRAGA ZA OSOBOM KOJA ŠIRI PANIČNE INFORMACIJE

SAŠA SIMIĆ - JUNSKI VAŠAR

SLOVO O SAŠI SIMIĆU-SKUPLJAČU I ČUVARU LJUDSKIH SUDBINA

MINISTAR GAŠIĆ SA PRIPADNICIMA VOJSKE PRISUSTVOVAO SPASOVDANSKOJ LITIJI

USKORO POČINJU RADOVI NA REKONSTRUKCIJI FASADE ZGRADE GIMNAZIJE

ASFALTIRANA BRDSKA ULICA U ŠANCU, U TOKU REKONSTRUKCIJA DOMA KULTURE