KNEZ LAZAR ĆE SA ČETRNAEST METARA VISINE GLEDATI NA GRAD KOJI JE OSNOVAO PRE 650 GODINA

Spomenici čuvaju istorijsko nasleđe kao primeri istorijske arhitekture, prenoseći sećanje na nove generacije i dajući smisao istorijskom kontinuitetu. Dolazeće generacije Kruševljana, kao i turisti i posetioci, imaju mogućnost da otkriju spomenike kao primere neimarske i vajarske lepote. Pritom smo negde svesni toga da su spomenici ovekovečena (bogata) istorija ovog grada i doslovno merljiva vekovima. Spomenik knezu Lazaru će krasiti naselje Stari aerodrom koje je u izgradnji i koje će biti Centar 3. Postament je postavljen, spomenik dobija svoje naličije, a o tome, današnjici i planovima razgovarali smo sa dr Borisom Stajkovcem, autorom pomenutog spomenika, koga Kruševljani dobro poznaju. Možemo slobodno reći da ostavlja veliki istorijski trag u Lazarevom gradu. Pored ovog spomenika, autor je i spomenika despotu Stefanu Lazareviću na Kosturnici, parka „Srbija“ na Bagdali, a njegovo delo su i orlovi za postament velikog jarbola na Bagdali.

Ono što sa nestrpljenjem očekujemo je Vaše novo delo, Spomenik knezu Lazaru, koji će biti svečano otkriven na Vidovdan. Kako napreduje?

Pre svega hvala Vam na prilici da govorim za jedan od najstarijih lokalnih listova u zemlji koji evo 76 godina čuva od zaborava događaje i ljude. Hvala i na prilici da podelim misli sa građanima i Vašim čitaocima. Umetniku je važna refleksija i mišljenje kako bi ono što pravi bilo sadržajnije, jer koliko god to ne izgleda, tokom stvaranja većinu vremena si sam sa idejom koju pretvaraš u stvarnost.

Kako će izgledati spomenik?

Pre svega velika je čast i još veća odgovornost praviti spomenik jednom od najvećih Srba, Svetome caru Lazaru Hrebeljanoviću. Ja se već duže vremena bavim tom tematikom i pokušajem da naše besmrtnike ovekovečim crpeći inspiraciju u njihovom delu, tražeći to nešto u onome što su nam ostavili i na šta su nas zaveštali, jer skulptura naizgled beleži jedan pokret, tren, ali u tome je i njena tajna. Ne, naprotiv! Imate mogućnost da kroz nju ispričate čitav život, svu veličinu, sve što nam je neko ostavio i nije bilo teško kada je Lazar u pitanju, jer je on nekako oduvek deo svakoga od nas. Nisam morao da ga tražim, bio je tu ispred mene. Iznad nas. Sudbina je, eto, htela da je naš car poveo srpsku vojsku u boj koji nikada nije završen. Boj koji traje. Boj koji je naš centralni mit, ali i živa rana koja krvari. I on je tu. Sveti knez Lazar stoji iznad svog grada i svog naroda, iznad svoje Srbije koja svakog dana, možda svakog minuta, njegovo ime pominje. Njegovo ime se daje našoj deci, po njemu se zovu naši gradovi, u svakom mestu ulice. On je tu.

Koliko treba vremena da bi nastalo takvo jedno delo?

Upravo sam to hteo da Vam kažem. Nekada godinama sazreva ideja kako da u jednom pokretu i u jednom ljudskom položaju izrazite sve o nekome, jer to je jedini zadatak dobrog spomenika – da govori puno, da pokrene osećanje, sećanje, ali i prenese zavet. Ja Lazara nisam tražio – on je odmah bio tu, jer od detinjstva još je građena ta vizija našeg kneza, preispitivana, poređena i evo je danas, više nije misao.

Kako je nastala ideja da baš tako izgleda spomenik? Šta je bilo presudno?

Sveti car Lazar je svoje mesto u istoriji izgradio hrabrošću i mudrošću, verom i vizijom, zato će upravo tako, sa 14 metara visine, gledati grad koji je osnovao pre 650 godina. Zamišljen sa rukom na spuštenom maču i u vojnom oklopu sa štitom i oštrog pogleda podignutog visoko ka svome Kruševcu, ali i ka našoj budućnosti, naš Sveti knez kao da nam govori da će odbrana naše vere, našeg jezika i kulture, naših predaka i nasleđa, ali i naših potomaka i budućnosti trajati večno, jer i danas živimo u komplikovanom vremenu kada nam je država koji su stvarali velikani poput Svetog kneza opet na udaru, kada su Kosovo i Metohija okupirana teritorija naše zemlje i kada nas i u budućnosti čekaju iskušenja i bitke i kada će ponovo biti aktuelno herojstvo, vizija i žrtva našeg Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića, a ono što mi je takođe bilo važno je da tamo ne stoji sam, Bez svoje vojske i bez svojih vitezova. Zato su na postamentu, na krstu, četiri njegova viteza simbolišući srpsku vojsku ponosnu i jaku, onda i danas stoje čuvajući jedan drugom leđa, čuvajući državu jer želeo sam da spomenik ima i poruku za budućnost, a to je zajedništvo, srpsko jedinstvo, to je oduvek bila najveća snaga srpske vojske. Zajedno sa verom u Boga i otadžbinu. Eto nadam se da ću uspeti da u oku posmatrača , u očima Kruševljana, pronađem ponos i sreću što ga imamo.

Pored Vas, koliko je ljudi u timu?

U umetničkom delu tima pored moje supruge Milice, koja mi je i podrška i kritika, tu je još Tomo Komatina, izuzetno talentovani mladi vajar sa kojim sam uspeo da ideju dovedem do kraja i naravno izuzetni majstori, livnica „Petrović“ i „Janković“ koji su sve to izlili.

Kruševac je grad koji obiluje istorijom. Javni spomenici čuvaju istorijsko nasleđe kao primeri istorijske arhitekture prenoseći sećanja na nove generacije i dajući smisao istorijskom kontinuitetu. Vi tome doprinosite evo već trećim delom?

Pre svega dugujem zahvalnost Bratislavu Gašiću koji je prepoznao potencijal ideje o Parku manastira na Bagdali, a posle su se opet, sticajem okolnosti, ukazale prilike da napravim spomenik našem velikom despotu Stefanu Lazareviću kao i orlove za postament velikog jarbola na Bagdali. Svi ti projekti u meni bude veliki ponos i nadam se da sam bar malo doprineo da tako značajni spomenici i parkovi nađu mesto u srcu građana Kruševca. Nadam se da ću i svojim novim radom doprineti lepoti ovog večnog grada i srpske srednjovekovne prestonice

Kruševljani Vas često pominju kada prođu pored Spomenika despotu Stefanu ili prošetaju parkom „Srbija“ na Bagdali. Da li i koliko često dolazite u Kruševac i kakav je osećaj kada se „sretnete“ sa Vašim delom?

Da , dolazim često. Imam tu dosta prijatelja, a i moji koreni su tu blizu, iz Župe. A osećaj? Veoma čudan, jer uvek kada dođem pokušavam da ulovim neku reakciju građana na te radove, ali ostaje da vreme sudi o našim delima svakako, a meni sve to budi svojevrsan osećaj da sam, eto, dobio priliku da pored drugih velikih umetnika ostavim i ja trag u Kruševcu.

Dolazeće generacije Kruševljana, kao i turisti i posetioci, imaju mogućnost da otkriju spomenike kao primere neimarske i vajarske lepote. Pritom smo svesni toga da su spomenici ovekovečena (bogata) istorija ovog grada i doslovno merljiva vekovima. Kakvo je Vaše mišljenje o današnjici, koliko se vodi računa o spomnicima ?

Pa mislim da je jako važno što je Kruševac grad koji u kontinuitetu o tome vodi računa i verovatno u Srbiji prednjači svojim odnosom prema kulturi sećanja, jer ako ne čuvamo svoju istoriju, tradiciju i veru ona će nestati kao i mi. Zato sam sretan svaki put kada pročitam da se dižu spomenici kada se podseća na važnost velikih dela i velikih ljudi. Onda možemo da očekujemo i nove generacije inspirisane dobrotom, hrabrošću i vizijama naših velikih predaka..

Da li i šta možemo da očekujemo nakon Spomenika knezu Lazaru? Kakvi su planovi?

Ima ih puno. Voleo bih da se Park minijatura proširi za još važnih manastira, pre svega sa Kosova i Metohije, ali i sa ostalih prostora srpskih zemalja ili prostora gde živi srpski narod – Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, da naše svetinje pamtimo i čuvamo. Voleo bih da se i ideja vašeg divnog sugrađanina Bate Đidića ostvari, a to je da se oko Spomenika Svetom caru Lazaru nađe i svojevrstan slavoluk sa ostalim besmrtnim junacima Kosovskog boja po ugledu na slične svetske primere, ali i da ne bude sve samo istorija. Možda se napravi nešto kao zagrljaj, Spomenik ljubavi? Ona je uvek tu oko nas.

I za kraj razgovora, ako imate neku zanimljivost ili poruku da podelite sa našim čitaocima dok se stvara jedno takvo delo?

Pa osim činjenice da ulazimo u finiš realizacije i da ćemo se često viđati tamo na gradilištu i da će građani imati priliku da vide ono što više ne možemo sakriti niti zaustaviti, a to je da na putu od Kruševca ka Kosovu niče i novi moderni deo grada ili ostaje za sećanje i na one koji su nam omogućili da smo svoji na svome. Slava im, a nama ostaje da za svoju decu gradimo mirnu budućnost!

PETI PO REDU FESTIVAL BALONA U KRUŠEVCU OD 6. DO 8 AVGUSTA

U TOKU RADOVI NA OBNOVI ATARSKIH PUTEVA U KONJUHU, PADEŽU, DEDINI, PEPELJEVCU I POLJACIMA

SUTRA SEDNICA KRIZNOG ŠTABA

U PROTEKLA 24 ČASA TRI POŽARA NA PUTNIČKIM MOTORNIM VOZILIMA

ZA SPECIJALISTIČKU OBUKU ZA INFORMATIČKE PROFILE DO SADA SE PRIJAVILO 64 LICA

29. JULA I 1. AVGUSTA SPORTSKI CENTAR KRUŠEVAC ORGANIZUJE LETNJE IGRE NA VODI

GRAD KRUŠEVAC DODELIO NAGRADE VOLONTERIMA KOJI SU TOKOM PANDEMIJE POMAGALI GRAĐANE KRUŠEVCA

DANAS JE LETNJI ARANĐELOVDAN

ZA VIKEND ŠEST SAOBRAĆAJNIH UDESA, POVREĐENO DESET LICA

RENOVIRANA ŠKOLA U DEDINI