CRKVA SVETOG NIKOLE U KOŽETINU- ALEKSANDROVAC ŽUPSKI

Skoro sve bogomolje na današnjim prostorima Srbije prvobitno su bile prosvetiteljske učionice, jer u doba kada knjiga nije bilo ili ih je bilo veoma malo, značile su pravo bogastvo i čuvale se kao najveće dragocenosti, nije čudo što su o njima brinuli najpismeniji ili najučeniji ljudi toga doba, a to su bili sveštenici. Oni su svoje đakone, pomoćnike i one koji su im se učinili vrednim pismenosti učili iz tih knjiga prve "bukve", kako su se nekada nazivala slova, a kasnije verovatno i žitijima svetitelja i drugim podacima koji su se nalazili među koricama. Isti slučaj je i sa crkvom Svetog Nikole u Kožetinu, jer popularni naziv ima i danas kao Kožetinska crkva 1872. godine imala je biblioteku sa 25 članova, a prvi bibliotekari Župe bili su čuveni popovi i učitelji, otac i sin Svetozar i Nikola Popović. Pod okriljem hrama od 1837. godine radila je i škola, jedna od 38 obrazovnih ustanova u tadašnjoj Srbiji.

No ipak, istorijat i legende i mitovi, čini se potpisniku ovih redova su najveća dragocenost ove svetinje, pored divnog ikonostosa za koji je takođe još nepotvrđeno šta je mit, a šta istina.

Meštani Kožetina, pre podizanja crkve, u želji da imaju svoju Bogomolju, a bili su pod Turcima, legenda kaže zahtevaše od age da im dozvoli da sazidaju crkvu. Osionost Turaka ogledala se u tome da je aga na to pristao, ali imao je i uslov : "Možete razapeti volujsku kožu, pa kolika je dužina , toliko i zidajte, da samo može pod tu kožu da stane". Župljani, za koje i dan danas kažu da ih nije lako nadmudriti, zakolju bika, što je verovatno u to doba bila velika investicija i žrtva, a od kože naprave dugački kaiš i tako dobiju solidnu “osnovu” za bogomolju. Aga je, želeći da se pokaže da poštuje zadatu reč, popustio pred snalažljivim odgovorom i divio se dovitljivosti meštana.

Prema kamenoj ploči koja se nalazi na samom ulazu u crkvu, stoji da je podignuta 1804. na mestu starije građevine, čiji su se ostaci uočavali na prostoru oko apside i koja je po predanjima spaljena 1797. U blizini crkve tokom Prvog srpskog ustanka, 1806. podignut je šanac. Oko crkve se danas nalazi groblje.

NA PLOČI JE UKLESANO : OVAJ HRAM VOZNESENjA GOSPODNjEG PODIGNUT JE 1804 G. OBNOVLjEN 1839 G. TORONOZIDAN 1851 G A OPRAVLjEN U SVEMU 1839

Kada se gleda kao građevina, sam hram je u osnovi jednobrodna građevina, osnova je dugačka, a ima i polukružnu apsidu, pripratu i kupole. Masivna priprata zvonik, naknadno je dozidana 1851. i svojim potpuno dominira građevinom. Unutrašnjost crkve je živopisana, a zna se da su slike ili ikone više puta preslikavane i lakirane. Posebno mesto zauzima ikonostas, rad nepoznatog majstora koga, anonimnog ikonopisca verovatno iz XVII veka.

BOGATA ISTORIJA I NIŠTA MANjE BOGAT PRIVREDNO DRUŠTVENI ŽIVOT OKO CRKVE

Crkva nadomak današnjeg Aleksandrovca je pre više od 200 godina bila bedem grupe hrabrih Kožetinaca koji su se iz rova ili šanca, što je inače župski naziv, borili protiv Turaka od 1806. do 1813. Predaje nije bilo-župska tvrdoglavost nije popuštala, sve dok nije stigla depeša od vođa Prvog srpskog ustanka. Taj šanac bio je veliki skoro pet hektara, a kako stoji u podacima Zavičajnog muzeja Župe, prva bitka odigrala se na Markovdan dve godine kasnije, kada su je ustanici iz šanca dobili protiv vojske Mamut-paše Leskovačkog. Ono što stoji takođe u podacima Zavičajnog muzeja Župe jeste da je pred crkvom je u vreme gradnje bilo 20 dućana i desetak mehana i kafana. Simeon Petrović, učitelj iz Jagodine, i njegov sin Miljko, kožetinski knez, avgusta 1852. godine pričali su istoričarima kakav je neosvojivi bedem za Turke bio šanac. Poglavari župskog kraja vojvoda Pavle Cukić, Petar Đukić, knez Ilija, pop Radosav, prota Ilija, pop Pavle i Sima Mladenović su tri godine posle Mamut-paše “poslali kući” i poraženog prištinskog Jašar-pašu, stoji u sačuvanim dokumentima. Da su Župljani domišljati, dobro je poznato, a da je to važilo oduvek, dokaz su, pored istorije i reči Miloša Obrenovića: “Čuvaj se župskih kmetova i kožetinskih popova.”

Istorija je da se pamti, a kako rekoše mudriji, ona je i učiteljica života, crkva u Kožetinu, pored svoje uloge i funkcije stoji i podseća na događaje i prošlosti, iz kojih treba učiti...

ZNAČAJ PLODOREDA U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

ISPLATA NOVEMBARSKIH PENZIJA POČINJE 2. DECEMBRA

SPC I VERNICI OBELEŽAVAJU DAN ROĐENJA SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG

ZAPOČETA SADNJA BLIZU 100 NOVIH SADNICA NA BAGDALI

VATROGASNO - SPASILAČKA JEDINICA KRUŠEVAC: OPREZ TOKOM GREJNE SEZONE

GAŠIĆ: PROFESIONALNI VOJNICI ĆE LAKŠE ZASNIVATI RADNI ODNOS NA NEODREĐENO

DANAS OBELEŽAVAMO MRATINDAN

DO SUTRA ROK ZA KOMENTARE NA NACRT ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA

IN MEMORIAM: KOSTA ANTIĆ – ODLAZAK VELIKOG PRIVREDNIKA I VELIKOG ČOVEKA

DANAS ISPLATA NOVČANE NAKNADE NEZAPOSLENIMA,GRAĐANIMA SA KIM U SUBOTU