SRĐANOV SVET PUN SMEHA – BORAVAK U PČELICI I LJUBAV PREMA PORODICI

U malom mestu Brus, postoji prostor koji pruža sigurnost, podršku i mogućnost za razvoj mladima sa smetnjama u razvoju – Društvo MNRL Pčelica. Ova organizacija, koja je osnovana 2008. godine, postala je pravi oslonac za mnoge porodice u ovoj zajednici. Kroz dnevni boravak i razne aktivnosti, Pčelica je mesto gde mladi, kao i njihovi roditelji, pronalaze stabilnost i nadu u svakodnevnom životu.

Jedan od korisnika ovog dnevnog boravka je Srđan Džodić, koji ima 34 godine i od samog osnivanja Pčelice 2008. godine redovno boravi u ovom prostoru. Srđanova majka, Danica Džodić, podelila je sa nama svoja iskustva o ovoj jedinstvenoj ustanovi i njenoj važnosti za nju, njenog sina i sve ostale korisnike.

Srđan se oseća jako lepo u Pčelici. To je jedino mesto u Brusu gde mladi sa smetnjama u razvoju mogu da borave samostalno, ali u sigurnim i zaštićenim uslovima, ističe Danica i dodaje da za nas roditelje, to je neprocenjivo, jer imamo priliku da radimo i znamo da su naša deca na sigurnom, u društvu vršnjaka.

Pored svakodnevnih aktivnosti, Pčelica pruža razne obrazovne i radne sadržaje – od radionica i obuka, preko izleta i ekskurzija, pa sve do svakodnevnih vežbi i aktivnosti koje mladima pomažu da razvijaju svoje veštine i stiču nova iskustva.

U Pčelici se radi sa timom stručnjaka, među kojima su defektolozi, vaspitači, informatičari i nastavnici fizičkog. Kako Danica navodi, osim što se korisnici svakodnevno uče novim veštinama, oni se bave i zanatima, učestvuju u kuvarskim radionicama i aktivnostima koje im pomažu da razvijaju radne navike i samostalnost.

Nakon što se Srđan vrati kući iz Pčelice, njegov dan se nastavlja u porodičnom okruženju.

On se priključuje našim svakodnevnim poslovima ili zajedno nešto sređujemo po kući. Srđan je pravi pomagač – zna da pakuje obuću, a s obzirom na to da se bavimo uzgajom voća, Srđan se često pridruži brigama o malinama, noseći gajbice ili pomažući u drugim poljoprivrednim poslovima. Prisutan je u svemu što radimo, što je za njega veoma važno jer to znači da nije sam,kaže Danica.

Danica dodaje da najveća nesreća za osobe sa smetnjama u razvoju, kao što je Srđan, jeste biti prepušten samom sebi kod kuće.

To se Srđanu ne dešava. Uvek je okružen porodicom – ima deku, dve mlađe sestre, oca i mene. Svi se trudimo da njegov dan bude ispunjen aktivnostima, kako u društvu, tako i kod kuće. I to se zaista vidi na njemu, priča ona sa osmehom.

Porodica Džodić je pravi primer zajedništva i podrške, a Srđanova aktivnost i sreća najbolje govore o tome kako je važna svakodnevna angažovanost, kako u Pčelici, tako i kod kuće, u okruženju porodice. Aktivnosti koje obavlja, bilo da su vezane za domaće poslove ili za rad u prirodi, pomažu mu da bude aktivan, zadovoljan i ispunjen, što je ključno za njegov razvoj i sreću.

Srđan je odmah po rođenju dobio dijagnozu Daunovog sindroma, a odmah je bio pod stalnim lekarskim nadzorom.

To je bio veliki šok za nas, ali istovremeno i trenutak kada smo shvatili da moramo da se okrenemo stručnjacima kako bismo mu obezbedili najbolju moguću podršku, priseća se Danica. Iako se u početku činilo da je pred njima dug put, Danica naglašava da sindromi nisu bolesti, već stanja na koja može da se utiče adekvatnim radom.

Sindromi nisu bolesti, to su stanja na koja može da se utiče, kaže ona. Uz pomoć stručnjaka, naučili smo kako da radimo sa Srđanom i kako da iskoristimo maksimalno njegove potencijale. Nismo ga razmazili, ali smo razumeli da su njegove mogućnosti ograničenije i manje u poređenju sa zdravom decom. I to nije nešto što nas je obeshrabrilo, već nas je motivisalo da pronađemo načine da mu omogućimo napredak.

Srđan je završio specijalnu osnovnu školu, što je veliki korak u njegovom obrazovanju i razvoju. Nakon toga, nastavio je svoj put u Pčelici, dnevnom boravku koji je za njega postao pravi oslonac.

Dnevni boravak je za njega bio prirodan nastavak svega što je učio u školi. Tamo je dobio priliku da nastavi sa radom, učenjem i socijalizacijom, ali u još sigurnijem i podržavajućem okruženju, objašnjava Danica.

Iako je Društvo MNRL Pčelica postalo nezaobilazno mesto za mnoge mlade sa smetnjama u razvoju, Danica Džodić ističe da boravak i dalje nije u potpunosti sređen.

Zahvaljujući roditeljima i ljudima dobre volje, boravak je tu gde je danas, ali još uvek postoji mnogo prostora za poboljšanja. Pčelica ima licencu, ali sredstva koja se dobijaju nisu dovoljna za celu godinu, što predstavlja ozbiljan izazov, naglašava Danica.

Ona dodaje da se problem ne svodi samo na finansije. Ono što nije definisano, a veoma je važno, jeste opstanak ovakvih društava. Nažalost, kada roditelji iz zdravstvenih razloga ne mogu više da se bore i da podrže boravak, često dolazi do zatvaranja tih ustanova, što je pogubno za mlade sa smetnjama u razvoju. To je nešto što treba da se reši na državnom nivou.

Pčelica, kao i mnoge druge slične ustanove, suočava se sa izazovima održivosti. Mi roditelji nastojimo već dugi niz godina da ovo popravimo, da se obezbede bolji uslovi, ali uvek je to borba sa sistemom. Ima još mnogo prostora za angažovanje države kako bi život ovih osoba bio što kvalitetniji. Mi ne tražimo ništa više nego osnovnu ljudsku i društvenu odgovornost prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi u svakodnevnim životima, kaže Danica, dodajući da bi država trebalo da prepozna značaj ovih ustanova i podrži ih kako bi nastavile da rade i pruže neophodnu pomoć.

U razgovor se uključio i Srđan, vedrog duha i širokog osmeha. On je, kao i obično, bio pun energije i spreman da podeli nešto o svom životu.

Imam dve mlađe sestre, Kristinu i Isidoru, kaže Srđan, govoreći sa puno ljubavi. Puno ih volim, a i one mene. Srđan je bio srećan što je mogao da podeli sa nama svoju ljubav prema porodici, jer, kako Danica dodaje, porodična podrška i ljubav za Srđana predstavljaju temelj njegove sreće i svakodnevnog života.

Srđan takođe spominje svoje prijatelje u Pčelici. U boravku se družim sa Mikijem i Acom najviše, kaže on sa osmehom, naglašavajući značaj prijateljstva u svom životu. Imam i simpatiju, Danka, dodaje uz smeh, pokazujući da i on ima svoje prve simpatije, baš kao i svi drugi mladi ljudi.

Srđanovo veselje i njegova vedrina jasno pokazuju da, uz podršku porodice i prijatelja, život u Pčelici pruža mnogo pozitivnih trenutaka. Iako su tu i svakodnevni izazovi, on i njegovi prijatelji uspevaju da se međusobno podržavaju, razvijaju prijateljstva i uživaju u zajedničkim trenucima.

NARODNI MUZEJ KRUŠEVAC OBELEŽIO KRSNU SLAVU SVETOG NIKOLU

SPORTSKI SAVEZ KRUŠEVCA NAGRAĐUJE NAJBOLJE U 2025. GODINI

SPC OBELEŽAVA SVETOG NIKOLU

ZLATNA POVELJA UNS-A SLOBODANU RADIČEVIĆU: PRIZNANJE ZA DUGOGODIŠNJI RAD U ZAŠTITI NOVINARA I LOKALNIH MEDIJA

MITROPOLIT DAVID U VARVARINU: TEMNIĆKI NATPIS KAO DUHOVNO I ISTORIJSKO NASLEĐE SRPSKOG NARODA

DONACIJA KOMPANIJE KNEZ PETROL

ODRŽANI RADNI SASTANCI U MESNIM ZAJEDNICAMA BAGDALA, MARKO ORLOVIĆ I RASADNIK

BAJKERI POSETILI CENTAR ZA OSOBE SA INVALIDIDTEOM I KORISNICIMA URUČILI NOVOGODIŠNJE PAKETIĆE

VELIKI JUBILEJ – 30 GODINA POSTOJANJA I RADA TELEVIZIJE PLUS KRUŠEVAC

MALI OPREZ SPREČAVA VELIKE NESREĆE TOKOM GREJNE SEZONE