MANASTIR SVETOG LUKE KAO ČUVAR DUHOVNE TRADICIJE POMORAVLJA

Pomoravlje, kraj u kojem se Velika, Južna i Zapadna Morava sastaju i oblikuju jedan od najplodnijih delova Srbije, nosi sa sobom slojeve istorije starije od pisanih tragova. Od neolita i prvih organizovanih naseobina, preko rimskih utvrđenja i srednjovekovnih prestonika, ovaj prostor je bio živo središte života, duhovnosti i kulture. Upravo u tom ambijentu, u selu Bošnjane, vekovima se uzdiže jedno od najznačajnijih duhovnih svetilišta u Rasinskom okrugu - manastir Svetog Luke.

Iako se današnji manastir uzdigao tek krajem XX veka, njegovo postojanje je mnogo starije. Narodno predanje o manastiru živelo je u Bošnjanu i onda kada fizičkih tragova gotovo da nije bilo. Vekovima se znalo gde je bilo sveto mesto, a i bez crkve narod je dolazio na vodu, molio se i verovao u isceliteljsku blagodat izvora. O postojanju starog manastira svedoče i srednjovekovni zapisi. Već u XIV veku on se pominje u Ravaničkoj povelji kneza Lazara, koji je, kao i mnogi vladarski zadužbinari tog doba, znao da narod može opstati samo ako ima duhovni temelj – učitelje, sveštenike i monaštvo.

Nazivi okolnih lokaliteta, poput Grčke kose, Grčke ćuprije i Grčkog potoka, ukazuju da su u ovim krajevima nekada živeli monasi Sinaiti – askete i molitvenici koji su u XIV veku sa Svete Gore dolazili u Srbiju, ostavljajući neizbrisiv trag.

U vremenima Prvog i Drugog srpskog ustanka manastir je doživeo novo razaranje. U zapisima i pričama starih meštana, koje je sakupio Radiša Nešić, pominje se paljenje manastira i stradanje monaha i naroda. Ipak, ni to nije ugasilo veru ljudi. Na praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih, Mladence, narod se i dalje okupljao na mestu gde je nekad stajala crkva, a isceljenja koja su se dešavala kraj izvora prenosila su se s kolena na koleno. I danas gotovo da nema porodice u Bošnjanu ili širem kraju koja ne zna priču o nekome kome je „manastirska vodica pomogla“.

Iako se o obnovi manastira govorilo i pre Drugog svetskog rata, tek krajem osamdesetih godina XX veka počinju prvi pravi koraci. Na Sretenje 1989. dogodilo se, prema svedočenjima vernika, čudesno projavljenje koje je potvrđivalo da se na tom prostoru zaista nalazi drevna svetinja. Ubrzo potom, jedan od meštana, Veroljub Vasilijević, usnio je san u kome mu je bilo pokazano gde treba da se podigne hram. To je bilo dovoljno da se pokrenu veliki radovi. Mnogi meštani darivali su zemlju, novac i rad, a 1990. godine tadašnji Episkop šumadijski Sava dao je zvaničan blagoslov za početak obnove. Već 1996. manastir dobija crkvu u prepoznatljivom raškom stilu, konak i uređeno manastirsko dvorište.

Posebno mesto u istoriji manastira ima starac Gavrilo, ruski monah koji je decenijama progonjen od strane komunističkih vlasti. Pretrpeo je zatvaranja i batine, a sve je podnosio tiho i smerno, kako svedoče monasi i vernici. Govorilo se da je imao dar prozorljivosti i da je predvideo mnoge događaje važne za srpski narod. U Bošnjanu je služio do smrti 1999. godine i sahranjen je kraj manastira, gde mu se vernici i danas poklanjaju.

Početkom dvehiljaditih, dolaskom igumana Alekseja Bogićevića, današnjeg vikarnog episkopa hvostanskog, manastir dobija svoj današnji oblik. Osvećeni su izvori posvećeni Presvetoj Bogorodici, Svetom Luki i Svetoj Petki, a postavljene su mozaičke ikone i živopis koji odslikavaju put duhovnosti kroz vekove. U manastir je 2003. godine stigla i čudotvorna i mirotočiva ikona Svetog apostola i jevanđeliste Luke, iz Minhena. Već nekoliko nedelja posle dolaska, ikona je počela da mirotoči, a na manastirsku slavu 2006. godine zabeleženo je isceljenje Ivana Dinića iz Paraćina, što se i danas prepričava. Poseban značaj ima i kapela posvećena Svetom knezu Lazaru i Svetom caru Nikolaju Romanovu, temeljenoj u prizemlju Kneževe kule, jedinstvenoj po simbolici za Srpsku pravoslavnu crkvu.

Blagoslovom Episkopa kruševačkog Davida, 2015. godine manastir je obnovljen tako da je stara crkva potpuno sačuvana i uklopljena u novu građevinu, po projektu inženjera Milana Uroševića. Danas se u manastiru nalaze dve mirotočive ikone – Svetog Luke i Svetog carevića Alekseja Romanova.

Posebno svedočanstvo duhovne snage manastira predstavlja i carsko zvono iz Rusije, postavljeno 2022. godine. Ovo monumentalno zvono, izliveno u Sankt Peterburgu, teško je 13 tona i svojim glasom može da se čuje čak 50 kilometara u prečniku. Osveštao ga je patrijarh srpski Porfirije na dan Svetog Luke, 31. oktobra 2022. godine.

Pored manastira izgrađena je i trpezarija, živopisana po ugledu na hilandarsku, gde se posle svake službe okupljaju vernici. Nedaleko od konaka podignut je i mali hram posvećen Svim Svetima.

U manastiru se neprekidno služi Sveta liturgija. Subotom se obavljaju pomen službe, nedeljom i praznicima manastir je ispunjen vernicima, a na velike dane ovde se okupi i više od hiljadu ljudi. Ovo sveto mesto počiva na tri stuba: drevnoj tradiciji i istoriji; živoj duhovnosti i čvrstoj vezi sa narodom koji ga je vekovima čuvao, čak i kad je manastir bio nevidljiv golim okom.

Zato Sveti Luka u Bošnjanu danas nije samo bogomolja, manastir je primer kako narodna vera, istrajnost i sećanje mogu oživeti duhovno središte koje nastavlja da raste, razvija se i bude utočište onima koji traže tišinu, molitvu i nadu.

IZMENJENO RADNO VREME GU KRUŠEVAC U SREDU 24. DECEMBRA

NASTAVLJA SE OBILAZAK MESNIH ZAJEDNICA

PIROTENIČKA SREDSTVA POD KOTROLOM INSPEKTORA

NARODNI MUZEJ KRUŠEVAC: USPEŠNA 2025.GODINA I PRIPREME ZA VELIKI JUBILEJ

NARODNI MUZEJ KRUŠEVAC OBELEŽIO KRSNU SLAVU SVETOG NIKOLU

SPORTSKI SAVEZ KRUŠEVCA NAGRAĐUJE NAJBOLJE U 2025. GODINI

SPC OBELEŽAVA SVETOG NIKOLU

ZLATNA POVELJA UNS-A SLOBODANU RADIČEVIĆU: PRIZNANJE ZA DUGOGODIŠNJI RAD U ZAŠTITI NOVINARA I LOKALNIH MEDIJA

MITROPOLIT DAVID U VARVARINU: TEMNIĆKI NATPIS KAO DUHOVNO I ISTORIJSKO NASLEĐE SRPSKOG NARODA

DONACIJA KOMPANIJE KNEZ PETROL